субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:39
ПРОНАЛАСЦИ

Заштита усева: од страшила до дрона

Аутор: Р. М.уторак, 07.05.2019. у 20:00
У неким развијеним земљама за прскање усева користе се и дронови (Фото EPA/YONHAP)

Још у освит цивилизације људима је земља била извор хране. Она им је омогућавала да обезбеде себи и својој породици егзистенцију. На њој су наши далеки преци налазили биљке и плодове које су могли да једу, али и да их скупљају за ледене дане, када нигде нису могли да нађу намирнице које су им неопходне за живот.

Упоредо са развојем цивилизације, човек је учио како да се брине о земљи да би му она дала што више плодова. Открио је да је наводњавање неопходно да би биљке расле, али и да су им потребни други механизми заштите како би приноси били што већи.

Врло рано почео је да се бори против птица штеточина уз помоћ страшила. Ова једноставна направа, која се обично састојала од две укрштене гране обавијене сламом и огрнуте одећом, на шта је стављан шешир, застрашивала је гавране и друге птице које су, у потрази за храном, обично уништавале усеве.

Од птица је човек, уз помоћ страшила, успевао да заштити биљке, али од других напасника, попут инсеката, мишева и кртица, није могао. Зато је смишљао нове начине да заштити земљу и њене плодове.

Пр­ва за­штит­на сред­ства би­ла су стра­ши­ла  (Фото Пиксабеј­)

У древној Кини ратари су се борили против разних штеточина које су нападале биљке уз помоћ природно добијеног сулфида арсена. Овом супстанцом су „заливали” стабљике не би ли од њих одбили разне инсекте и животиње. Антички Грци и Римљани земљу и плодове на њој покушавали су да заштите тако што су биљке квасили раствором сумпора. Ова супстанца је заустављала штеточине прилично ефикасно, па је сумпор и у вековима који су уследили коришћен као заштитно средство.

У 19. веку у Европи сељаци су почели да употребљавају нову супстанцу која је временом заменила дотадашње. То је био оловни арсенат којим је прскано земљиште.

Ипак, један од највећих проналазака који је ефикасно елиминисао инсекте са биљака био је „дидити”. Овај отров, који има веома јако дејство на велики број инсеката, открио је швајцарски хемичар П. Милер 1939. године. Убрзо након тога, а нарочито у другој половини и крајем прошлог века, на тржишту се појавио огроман број инсектицида који су нашли пут до купаца – пољопривредника. Тада су и почели масовно да се користе за прскање биљака.

Међутим, упоредо са стварањем великог броја ових препарата и њиховим коришћењем у пољопривреди, појавиле су се и последице њихове примене. Јер већина инсектицида у себи садржи јаке отрове који се храном уносе и у човеков организам. Због тога је употреба препарата који су намењени заштити биљака од штеточина строго контролисана.


Коментари0
9aaf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља