петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:41

У сенци гола којег можда није било

Због сумњивог победоносног поготка у последњим тренуцима утакмице против Напретка у други план је потиснута игра Партизана на један гол с неколико осмишљених акција, али и понављањем ранијих грешака
Аутор: Иван Цветковићуторак, 07.05.2019. у 15:01
О овоме ће се још дуго причати: Шћекић постиже спорни гол против Напретка (Фото: М. Спасојевић)

Утакмица Партизан – Напредак (2:1) служиће годинама за навијачка и клубашка препуцавања због победоносног гола „црно-белих”. Да ли је лопта прешла гол-линију или није биће још једна кап у око, које не види балван код себе, али види сламку у туђем.

То није ни први такав случај, а сигурно ни последњи. Неке утакмице су заувек добиле посебно место у историји фудбала баш због таквих догађаја на које се различито гледа, као на пример финале Светског првенства 1966. када је Енглеској против Западне Немачке признат гол око кога се деценијама ломе копља да ли је заиста био или је судија погрешио.

Истицањем суђења у први план се, намерно или не, потискује оно што је најважније у фудбалу, а то је – игра. Играчи много пута начине почетничке грешке, па их чак и понављају, али се преко тога прелази као да или није важно или да је то природно.

Исто тако и коначан исход служи као мерило учинка тима. Ако победи – онда је све било добро, а ако не постигне жељени резултат – онда ништа није ваљало.

Ево, на пример, оно што је Партизан показао против Напретка. Готово цела утакмица, а нарочито друго полувреме, играла се не на половини гостију, него око њиховог шеснаестерца и у њему. Међутим, „црно-беле” не да није, што се каже, хтела лопта, него су на необјашњив начин промашивали.

Нема сумње да је томе допринело и игралиште натопљено водом, јер се тешко контролише не само лопта, него и сопствено кретање. Међутим, има ту и онога што се дешавало и кад је терен био идеалан за игру.

Партизанови фудбалери су безброј пута из такозване зоне шута погађали противничког играча непосредно испред себе. Они немају навику да лажним ударцем натерају ту препреку да се помери, немају преглед игре, па да дотуре лопту, као што је то урадио Илић кад је наместио Пантићу шансу да изједначи, саиграчу у најповољнијој позицији.

Само је један једини центаршут (Закарићев када је Гомес потпуно неометан пуцао главом, али је голман Напретка одбранио) био успешан. У свим осталим случајевима или је лопта погодила противничког играча испред онога који је центрирао или је све прелетела или је пала у казнени простор, али тако да најближи Партизанов играч ништа није могао да уради. Урошевић је једном лепо примио лопту на груди да је тим потезом избацио из игре противничког играча, који је био испред њега, али је центаршут, иако је био у шеснаестерцу био потпуни пуцањ у празно.

„Црно-бели” су неколико пута извели кроз изузетно згуснуту одбрану Крушевљана лепе акције. Нису их искористили, али су то били осмишљени покушаји.

Милошевић је по преузимању тима поставио добру дијагнозу да Партизан углавном има теренску иницијативу зато што му је противник препусти. Тако је било и овога пута.

Али, за тешкоће, које „парни ваљак” има да се пробије кроз такав бедем не сме да буде олакшавајућа околност, самим тим и оправдавајућа, што играју под психолошким притиском. Психолошки притисак је саставни, нераздвојни чинилац сваког такмичења без обзира на делатност и ниво. И то један од елемената, који треба да се савлада још у млађим категоријама.

Невероватно је и да остане потпуно сам противнички нападач и да гол. Да се неко убаци из другог плана, па још и да се разуме, али за овог постоји играч задужен да га „чува”! Панчев се захваљујући таквим превидима својих чувара надавао голова у Југославији, али кад је прешао у Интер ретко је био стрелац. У Италији онај који је добио задатак да некога прати у стопу то заиста и ради, па се тамо ни такав голгетер није прославио.

Партизан два кола пре краја има четири бода више од Младости, па је обезбедио четврто место и визу за Европу. И да је остало нерешено против Напретка био би у повољнијем положају од Лучанаца, а сада му предстоји да ишчекује лош дан Чукаричког и заврши као трећи, што је далеко од његових амбиција, али, ипак, утешније од четвртог места.

Мада још има прилику да колико-толико поправи утисак у овој сезони. А то би остварио тријумфом у Купу Србије.


Коментари0
41ec0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља