понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:01

Нема јасног оправдања за изградњу гондоле на Калемегдану

Незамисливо је да Београдска тврђава с израђеним пројектом гондоле задовољи критеријуме да се нађе на Унесковој листи светске баштине, сматра потпредседник Европа Ностре и додаје да би решење могао да буде пешачки мост
уторак, 07.05.2019. у 14:00
(Фото А. Васиљевић)

Представници организације посвећене очувању културног наслеђа „Европа Ностра” оценили су данас да је пројекат изградње београдске гондоле „инвазиван за културну наслеђе” и да не постоје „довољно јасни разлози који се тичу туризма и саобраћаја који би оправдали такву врсту пројекта”.

Извршни потпредседник Европа Ностре Ги Клос рекао је на представљању закључака те организације о изградњи гондоле, да је у питању „озбиљно проблематичан пројекат” на локацији која је изузетно значајна, као и да постоји несразмера између онога што су потребе Београда и културне вредности Београдске тврђаве.

„Пројекат није изазован само на националном нивоу, већ и на европском и међународном с обзиром на то да је Србија део номинације за Унескову листу светске баштине. Незамисливо је да Београдска тврђава с израђеним пројектом гондоле задовољи критеријуме да се нађе на тој листи”, рекао је Клос.

Он је казао и да је став организације да је инвестиција од 15 милиона евра „огроман новац” у односу на уобичајени новац који се у Србији издваја за туризам.

„Ово је једна импресивна цифра која је неупоредива са улагањем у туризам и културно наслеђе у Србији. Сматрамо да је висока за улагање у само један пројекат у центру града”, рекао је Клос, пренела је Бета.

Клос је казао да би алтернативна решења могла да буду пешачки мост од Ушћа до Калемегдана који би био у нижим димензијама, и премештање жичаре на другу локацију.

Генерална секретарка те организације Снешка Квадвлих-Михаиловић рекла је да је у свим разговорима које је делегација имала, закључено да постоје „озбиљне примедбе на примену закона”, као и да нису урађене студије о утицају на културно наслеђе и животну средину.

„Сматрамо да би било неодговорно да институције власти одмах донесу коначну одлуку. Неопходно је да се уложи време како би се направиле студије и проучиле примедбе на законе”, рекла је Квадвлих-Михаиловић

Она је додала и да „Европа Ностра”, након разговора са стручњацима и премијерком Аном Брнабић, верује да постоји простор за дијалог који мора да буде „професионалан, конструктиван и да уважава мишљење струке”.

Квадвлих-Михаиловић је навела да ће организација израдити извештај који ће резимирати установљене примедбе, и који ће након тога послати одговорнима за доношење коначних одлука, као и представницима Европске уније.

Клос је подсетио на постојање програма „7 најугроженијих” који сваке године бира седам најугроженијих локалитета на свету, и да је Београдска тврђава управо један од примера који би био адекватан за номинацију за ту листу.

Стручна делегација највеће европске организације посвећене очувању културног наслеђа „Европа Ностра” представила је данас у Медија центру закључке о посети Београду поводом изградње гондоле од Ушћа до Калемегдана.

Делегација састављена од археолога, архитеката, конзерватора, урбаниста, економиста и правника, састала се током викенда са струковним удружењима, научним институтима и универзитетима који се активно боре против пројекта градње гондоле.


Коментари4
eb710
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Matić
Moje mišljenje je da žičara do Kalimegdana ne može da se isplati. Tu neme nikakvog prometa osim, eventualno, u sred sezone. Pravo mesto za žičaru bi bilo od Bloka 45, preko Ade do vrha Banovog brda- Košutnjaka. Time bi se Novi beograd povezao sa Adom a stanovnici na vrhu Banovog brda bi, najzad, dobili humanu vezu do vrha brda. Najveća glupost bi bila da se stari most premesti na Adu, kako se priča. Onakva ogromna skalamerija, preko koje sada idu autobisi i tramvaji bi postala pešečka staza do Ade! Pa gde je tu pamet?
Petar
„Evropa Nostra“ je nevladina organizacija koja po potrebi daje stav po odredjenim pitanjima iz oblasti zaštite.Rade ko im i koliko plati. Nemaju ingerencije ni ovlašćenja za proglašavanje za zaštićena dobra a u slučaju Beograda spinuju stvari jer u praksi nije tako. Unesko zaštita postoji u Nemačkoj i tamo se gondole prave na više takvih lokaliteta, upravo zbog turista, o tome pišu i neki naši stričnjaci ali kako se njihovi stavovi poklapaju sa željom grada, vrlo se slabo čuju u kakofoniji laičkih komentara u javnosti i politički inistruiranih pojedinaca da se na ovu temu i obrate. Jedan kvalitetan stav je objavljen u POLITICI 6.05.2019 od strane dr Milanovića arhitekte , urbaniste i konzervatora. „Danas“ treba da zatraži da intervjuiše Milanovića pre ostalih medija, ako želi objektivan stav na tu temu.
ponizno molim
petar@ Vladina ili "Nevladina organizacija koja po potrebi daje stav", a svima je 100% jasno da zicari tu nije mesto. Jos uvek ima vremena da se "greske u koracima" isprave, ko radi taj i gresi. Toliko stvari ukazuju da je opravdano projekat zaustaviti, u interesu svih nas ljubitelja Kalemegdana i njene Tvrdjave, koju zelimo da sacuvamo i zastitimo kao svedsku bastinu za nove generacije.
Препоручујем 10
Мане Паб Молер
"...да је став организације да је инвестиција од 15 милиона евра „огроман новац” у односу на уобичајени новац који се у Србији издваја за туризам." Рестаурирање Голубачке тврђаве (са све прилазним путем и новим тунелом) коштало је (Европску унију) 8,5 милона евра, тако да је примедба на иницијални буџет за градњу жичаре од 15 милона евра заиста на месту. Зашто се не инвестира у Београдску тврђаву, у рестаурацију и конзервацију, барем десети део - милион и по, два милиона евра? Ради се о културно-историјском наслеђу, не само Београда и Србије, него и целог региона, Европе. А жичару нека заменик градоначелника, ако му је већ толико стало, гради негде другде, и то из свог џепа. А кад је сагради, ја ћЊу први да му купим карту, са уживањем ћу ући у гондолу да се возим.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља