понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.05.2019. у 21:00 Владимир Вукасовић

Да ли су медији у Гази легитимна мета

Две деценије после бомбардовања РТС-а израелски пројектили погодили су зграду за коју Турска тврди да је била локално седиште њене новинске агенције Анадолија
(Фото EPA-EFE/mohammed saber)

Неформално примирје пресекло је силовиту размену ватре између Израела и палестинског појаса Газе, током које је лансирано више од 1.000 ракета и страдало најмање 29 људи. Да је то само привремено затишје, говоре искуство, израелски премијер Бенјамин Нетанијаху, који је објавио да операцијама још није дошао крај, и палестинске екстремистичке групе Хамас и Исламски џихад, чије су вође поручиле да ситуација клизи ка отвореном рату с Израелом и да су и на то спремни.

Љубитељи Евровизије сада се брину због претњи Исламског џихада да ће пореметити то музичко надметање, које ускоро треба да се одржи у Тел Авиву, граду на који су ракете из Газе, одиста, и недавно биле испаљене. Од евентуалног саботирања Евровизије далекосежније је то што је, на 20. годишњицу бомбардовања РТС-а, за мету узета зграда у Гази за коју Турска тврди да је била локално седиште њене новинске агенције Анадолија, док Израел уверава како је то здање служило као један од штабова обавештајних и безбедносних огранака Хамаса.

Ако је неким случајем и једно и друго тачно, искрсавају питања непријатна за обе стране. За Турке – да ли су се њихови новинари превише зближили с једном од страна у сукобу. За Израелце – мисле ли да то оправдава евентуално свесно гађање једног медија, макар у томе, као овог пута, жртве изостале. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је тај чин, преноси „Хуријет”, описао као „тероризам” и обећао да ће његова земља и Анадолија „наставити да обавештавају свет о израелском тероризму и страхотама почињеним у Гази и другим деловима Палестине”, чиме је из перспективе Израела зацело само потврдио идеју да су турски новинари у Гази пристрасни.

Још један полупреседан је одлука израелске војске да, први пут након 2014. године, то јест њеног последњег рата с Хамасом, изведе атентат ракетом на једног од старешина те организације, Хамада ел Ходорија, наводно задуженог за пренос новца којим Иран финансира милитанте у Гази. Иза тог потеза, којим се Хамасу и Исламском џихаду одузимају ресурси, подједнако би могла стајати и жеља да се смањи могућност од новог „истинског” рата, као и намера да се за њега заузме што боља почетна позиција.

За палестинску самоуправу, коју на другој палестинској територији, Западној обали, води Хамасу ривалска група Фатах, ова ескалација насиља је и израз припрема Израела за очекивану скору објаву америчког мировног плана, од којег се очекује да Палестинцима понуди мање земље него што они сматрају за своју. Према Фатаху, како јавља „Џерузалем пост”, Израелци желе да продубе раздор између Западне обале, којој ускраћују новац и држе је под војном контролом, и Газе, коју бомбардују, али наговештавају спремност да јој дозволе прилив новца и потрепштина делимичним укидањем блокаде тог појаса. Крајњи циљ тога, судећи по Фатаховој управи, јесте да се Палестинци уцене како би пристали на план тима Доналда Трампа, који предводи његов саветник и зет Џаред Кушнер. Он је недавно изјавио да би требало избегавати спомињање оног што је досад виђено као решење за израелско-палестинске односе: стварања палестинске државе.

Ако се траже евентуални додатни мотиви Израелаца, осим одговора на пушчану и ракетну паљбу из Газе, које су биле повод за последњи излив насиља, ликвидација Ходорија, човека за везу између палестинских екстремиста и Ирана, згодна је и као још један удар на инструменте режима у Техерану. Иранским властима је управо запретио и Трампов саветник Џон Болтон, тврдњом да се амерички носач авиона и ескадрила бомбардера крећу ка Блиском истоку да би одговорили на „низ проблематичних и ескалаторних индикација и упозорења” који се тичу Ирана. Болтон је додао да је то порука Иранцима да ће на сваки напад на интересе САД или њихових савезника, директно или преко посредника, бити узвраћено „неумољивом силом”.

Додуше, званични подаци показују да је премештање тог носача у Персијски залив било планирано још пре месец дана, што се не уклапа у тезу да је реч о спречавању нове опасности из Ирана, али то би онда и више требало схватити као још једну опомену Техерану. Он је ионако под појачаним америчким притиском преко санкција наметнутих извозу нафте и иранској Револуционарној гарди, крилу војске које контролише и добар део привреде те државе.

Коментари3
ce749
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoznala
Nije normalno ni bombardovanje dece, pa se ipak dešava. A ako su mediji u Srbiji bili legitimna meta, zašto bi u Gazi bilo drugačije?
Mica Bor
Palestinci imaju pravo na drzavu I na zivot , ko god da im to osporava nije u pravu !
Nikola Kiric
Novinar se pita da li je bombardovanje novinara opravdano

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља