среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:41

„Данас ти тај закон не важи”

​Да вама који смишљате „стратегију” за повратак младих скратимо муке: само обезбедите да се поштује закон – сваког дана, у свакој ситуацији, једнако према свима
Аутор: Урош Делевићпонедељак, 13.05.2019. у 18:00
(Фото Д. Јевремовић)

Када питате оне који су се иселили из Србије зашто су се на то одлучили, навешће безброј разлога. Од тога да им је доктор тражио мито да би дошли на ред за операцију, да полиција не реагује на жалбе грађана, до тога да је певачица, бивша ноћна дама, добила посао у Министарству спољних послова док они са престижних светских колеџа седе на бироу.

Све ово заједно назива се непостојање елементарног правног поретка. Једна од главних карактеристика онога што називамо државом одувек су биле институције, односно систем правила понашања који једнако важи за све. Jедна територијална организација не може се назвати државом без правног поретка и монопола власти над применом силе како би тај правни поредак опстао. У Србији нису то добро разумели па силу користе да би себе заштитили од закона.

Успут речено, управо та владавина права је оно због чега милиони гласају за партије које желе улазак у ЕУ и које тихо прихватају независност КиМ да би ушли у ЕУ. Већ скоро двадесет година смо на том ЕУ путу, а од поштовања закона ни трага ни гласа, па отуда толики одлив мозгова.

Једна флагрантна демонстрација безакоња дешава се сваког дана – на пример паркирање испред туђих гаража, на тротоарима, саобраћајницама и зеленим површинама. Полиција, као и паркинг сервис, једноставно одговарају да немају времена да изађу на терен. Међутим, пре неколико недеља, током митинга, одједном је полиције било свуда, и мирно су гледали како хиљаде аутомобила и аутобуса блокирају саобраћај у престоници непрописним паркирањем. Пошто нисам могао да приступим својој гаражи, један полицајац мирно ми је одговорио: „Данас ти тај закон не важи”.

Данас не важи тај, сутра неки други, прекосутра важи за мене, али не и за тебе, и после се питају зашто људи одлазе из Србије. Да вама који смишљате „стратегију” за повратак младих скратимо муке: само обезбедите да се поштује закон – сваког дана, у свакој ситуацији, једнако према свима, да они који одбијају да га спроводе буду кажњени и ништа више.

Прво, гнушамо се разноразних полуписмених партијских кадрова у државном апарату. Уведите јединствени електронски анонимизовани систем за пријаву на сва радна места у државној управи и јавним предузећима. Ако приватне и државне корпорације у свету могу да бирају раднике на основу компетенција и да не питају ни за пол ни за датум рођења, а поготово не за партијску припадност, зашто то не би могло и у Србији?

Можда зато што би онда било тешко извлачити новац из државних фондова за финансирање аплауза по страначким скуповима у последњих двадесет година, зато што би неки стручни и поштени јавни тужилац тражио да покажете барем једну фактуру за све те кампање или како неки од вас плаћају деци приватне школе десетине хиљада евра годишње, а пријавили су само министарске плате.

У суштини, бескомпромисно спровођење закона, које је основни предуслов за долазак било кога у Србију, те заустављање беле куге, значило би да морају да ухапсе сами себе, а то им се никако не исплати. Зато је најлакше да се из министарских фотеља тобоже дозива дијаспора, а бога моле да се не одазове.

Друго, научни рад, као предуслов иновација, је обесмишљен. Да би научни рад био емпиријски валидан и произвео конкретна решења, државне институције морају бити транспарентне и сносити последице уколико игноришу захтеве научника за приступ подацима.

Треће, ту је и проблем заштите интелектуалне својине. Србија је једна од ретких земаља у којима се преко интернета продају дипломски, магистарски, докторски радови. Замислите да преко интернета неко продаје дрогу, а полиција организује тим стручњака да „прате токове дроге”. То је отприлике оно чиме нам мажу очи ових дана. Тим за праћење економских миграција који се не интересује за ставове емигриралих и држава која са неколико организационих промена може да учини живот у Србији примамљивијим.

Тим за праћење токова из области економских миграција, као што и сам назив каже, има намеру да прати токове, а не да спречи одлазак или омогући повратак младих стручњака из различитих области. Представници овог тела кажу да су чланови тима „експерти” у датој области, али међу изабраним и подобним експертима нема ниједног представника те дијаспоре коју покушавају да врате.

Они који су из Србије отишли, не трбухом за крухом, већ због ендемске корупције и безакоња које се среће сваког дана, углавном су висококвалификовани. Такви људи имају критичко мишљење и када виде да се у Србији дипломе продају као парадајз на пијаци, да партијска књижица даје имунитет од кривичног гоњења, онда на то морају и да укажу. Све док се њихов глас игнорише, не преостаје им ништа друго него да се „телепромтују ваздуплоховом”.

Научни сарадник, Економски институт „Џон Х. Данинг”, Велика Британија

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари18
82e7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Jedna opaska.Zakoni u uspesnim drzavama vrede jednako za 95 posto gradjana .Ostalih 5 posto je iznad zakona (i u uspesnim drzavama ),ali to je zanemarljiv broj u usporedbi sa desecima procenata u korumpiranim drzavama sveta. Nisu i nikad nece biti jednaki pred zakonom oni koji su vlast i oni (nad)kojima se vlada pa makar to bila i najbajkovitija demokratija.
Jelena Jovanovic
Odlican tekst i analiza. I pre deset godina, kada smo otisli, nefunkcionisanje sistema i institucija je bilo demoralisuce; sada, posle godina zivota u zemljama gde se institucije i postovanje zakona pozdrazumevaju - nezamislivo je vratiti se u zemlju koja je samo jos vise nazadovala po tom pitanju!
Mi Mrkela
Otisli smo jer nismo imali para za normalan zivot, a ne zato sto pozicija blokira parking mesto. Ako ti, batice, imas stan na mestu gde ce ti ga demonstranti blokirati kad dodju na demonstarcije u centar Beograda, tebi nista ne fali. Ako ti fali, prodaj to isto mesto i kupi nesto u toj istoj Veliko Britaniji ako je tamo toliko dobro. Ja kad sam otisao na bolje, prestao sam da se okrecem. Dodjem da se odmorim, vidim familiju i vratim se preko.
Ivan
Šteta što ovaj članak ne odražava uređivačku politiku nijednog časopisa, medija, pisanog ili nekog drugog, nego je mišljenje usamljenog autora. Svi mislimo kao ovaj autor, ali to njegovo mišljenje "neće važiti" u ovoj državi, jer državu vodi vlast, a vlast se ne bori protiv takve države koju je autor opisao, već takav ambijent stvara.
Dragan Jaćimović
Odlično primećeno..., dobro napisano...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља