четвртак, 23.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15
12. БЕЛДОКС

Године верности документарном филму

Београдски фестивал нуди 120 филмова у 16 програма, међу њима су и документарци Вима Вендерса, Вернера Херцога, али и ретроспектива хрватског аутора Горана Девића
Аутор: Дубравка Лакићсреда, 08.05.2019. у 11:20
Из филма „У име Републике Хрватске” Горана Девића (Фото: прес служба Белдокса)

Од вечерас па до 15. маја, на 11 градских локација, публику Београдског фестивала документарног филма, све популарнијег и амбициознијег Белдокса, очекује готово 120 наслова савременог документарног филма, од којих ће неки – попут филма отварања „Линија живота” Дарка Бајића у Комбанк арени, управо овде имати и своју светску премијеру.

Овогодишњи Белдокс осим Међународног и Српског такмичарског програма нуди још 14 програмских целина (укупно 16) и обиље интригантних филмова који, сваки на свој начин, дају слику овог нашег доба и стварности која је често све само не пријатна. У правом филмском обиљу има и довољан број деликатеса попут филмова: Вима Вендерса „Папа Фрања: Човек од речи” који је премијерно приказан на прошлогодишњем Канском фестивалу, Вернера Херцога „Упознати Горбачова” у којем аутор изражава дивљење према овом 87-годишњем творцу „перестројке“ и добитнику Нобелове награде за мир, Франческа Зипела „Фридкин без цензуре“ у којем легендарни редитељ отвара душу и отворено говори о уметничкој каријери и пријатељствима и сарадњи са Кополом, Тарантином, Дафоом, Весом Андерсоном, Саре Марковић и Николе Драговића „На црној листи“ о последицама прогона кинеске медитативне праксе зване Фалун гонг на српском тлу током кинеског самита у Београду 2014. године, Андријане Стојковић „То сам што јесам – Gipsy Mafia“ о два брата хипхопера који ни у Србији ни у Немачкој нису своји на своме зато што су Роми...

Горан Девић

Посебну фестивалску посластицу чини програм Ретроспектива Горана Девића, хрватског документаристе, који у својим филмовима, са потпуном истинитошћу, понекад и уз носталгију, даје антрополошки пресек стања у Хрватској, са рефлексијама на читав регион. Са истанчаним осећајем за препознавање теме и њено анализирање кроз покретне слике, овај аутор се позиционирао међу најбоље регионалне редитеље документарних филмова средње генерације. О томе сведоче бројне награде у Хрватској и свету. Иако је освојио пулску „Златну арену” за корежију филма „Црнци“ (са Звонимиром Јурићем), Девић је готово две деценије веран документарном филму. И то је дало своје велике резултате. Како се Девић, иначе и доцент на студијама документарног филма у Загребу, често враћа и родном граду Сиску (1971) тамо снимљеним филмом „Увозне вране” (2004) поставио је обавезну лектиру када је реч о теми успутног фашизма. Већ у наредном филму „Немам ти шта рећ' лијепо“ бавио се ратним злочином почињеним у центру града, а заправо осликао заједницу која мора да се носи с оним што је почињено у њено име. И у делу „Три” држао се теме рата кроз причу о три бивша војника који су се борили на различитим странама, а онда сели и без длаке на језику причали о својој улози у грађанским сукобима у региону...

Најновији Девићев филм „У име Републике Хрватске“, који ће такође бити приказан у оквиру његове ретроспективе у дворани Југословенске кинотеке, прати хрватског анти-ЕУ активисту Марка Франишковића чији антирежимски активизам с којим се доводе у питање сви прокламовани принципи парламентарне демократије држава Хрватска интерпретира као опсесију, а филмски аутор као правосудни хорор.

Казуо Хара: Посвећени живот 

Казуо Хара у Београду

Гост београдског фестивала документарног филма је и легендарни јапански аутор Казуо Хара којем се приређује комплетна ретроспектива његових филмова: „Збогом ЦП” (1972), „Екстремно приватни ерос: Љубавна песма 1974” (1974), „Царева огољена војска и даље маршира” (1987), „Посвећени живот” (1994) и „Азбестно село у Јапану” (2016).

Хара ће на Белдоксу, у Београду у који први пут долази одржати и свој мастер клас као својеврсно путовање кроз његово освајање ауторских слобода. Тематске преокупације овог аутора крећу се од анализирања предрасуда према људима са целебралном парализом, личног портрета бивше жене која га је напустила, портрета нетипичног јапанског ветерана Другог светског рата „насликаног“ у филму „Императорова огољена војска и даље маршира“ који се сматра ремек-делом, затим и портрета ексцентричног писца и сценаристе Мицухаре Иноуа током последњих месеци његовог живота кроз који бележи и суштину живота и суштину пишчеве смрти, па до сведочења напорима некадашњих радника фабрике азбеста у Осаки да на суду добију јапанску владу на основу тужбе за накнаду штете због нарушеног здравља. У том широком тематском дијапазону Казуо Хара је доследан у трагању за истином и суштином, али и чистом документаристичком формом коју уздиже високо на уметнички ниво...


Коментари0
df56b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља