субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Тенерифе као судбина

После „Комшија”, глумца Уроша Јовчића гледамо у серији „Жигосани у рекету”
Аутор: Љиљана Петровићсреда, 08.05.2019. у 18:00
(Фото Л. Ковачевић Јовановић)

Глумцу Урошу Јовчићу, кога ових дана гледамо у серији „Жигосани у рекету” (Нова С), много лепог се догодило на снимању „Монтевидеа” Драгана Бјелогрлића. И није чудо, тај филм, као и серија, вратили су у сећање једно време, етику и естетику, који су били заборављени, и осветлили их на веома допадљив, романтичан начин. Једног дана уживаће у тим лепим фудбалским успоменама са својом породицом.

– Ко је то очекивао?! – започиње причу Јовчић. – Да одем на егзотично канарско острво Тенерифе и тамо упознам своју љубав Џенифер Мартинс.

Од тог тренутка почео је да верује у судбину. Џенифер се због љубави преселила у Београд и вредно учи српски језик. Више од годину дана живе заједно у насељу Степа Степановић.

Да подсетимо, Урош је на малом и великом екрану оживео лик славног фудбалера и тренера Ђорђа Вујадиновића – Носоње, а Џенифер је играла рецепционарку у трећем наставку ове сторије о нашим фудбалерима.

Ових дана у посету су им дошли Џениферини родитељи из Мадрида, мајка која је економиста и отац који је на острву Тенерифе држао неколико хотела. Заволели су они Београд. Када су први пут дошли, Урош их је одмах одвео у кафану. Да виде све што је српско.

После „Монтевидеа” – „Жигосани”

– Сећам се, два пута по месец дана, ишли смо на Тенерифе. Директно с брода слали су нас на шминкање. А када смо имали слободан дан, обилазили смо плаже, ронили, сурфовали на таласима. Чудно је то, први пут када смо дошли на острво, разболео сам се, имао сам температуру скоро 40, а други пут сам се посекао. Ронио сам око стена. Тамо су оне јако оштре. Тло је вулканско, а на средини острва је вулкан Теиде, који је активан. Каменит је тај део, где сам скакао, ронио, јурио хоботнице и умало – настрадао. Јак талас ме је оборио са стене. Богами, добро сам се посекао. И... после свега тога догодила се – љубав. У хотелу где ми одседамо, као репрезентација Југославије, упознао сам моју Џенифер, која ми је украла срце.

(Фото Инстаграм/jenniimartin)

Млади глумац осећа велику част и задовољство што је на почетку своје каријере заиграо у једној тако великој и популарној телевизијског серији. За Бјелогрлића каже да је велики професионалац, да је конструктиван, инспиративан, да зна да ради с младима...

Срећан је и што му је поверио улогу Декија, помоћног тренера у „кошаркашкој” серији „Жигосани у рекету”... И овде се – на задовољство публике – око спорта и лопте плете прича мало ширег тематског спектра.

– Нисам више играч. Напредовао сам! – смеје се. – Сада дајем савете, рачунам, водим статистику! А зашто су ови играчи жигосани, сазнаћете на крају.

У најлепшем сећању остао му је боравак у Пули, где су снимали припреме кошаркаша за предстојећу сезону.

Вели да је имао срећу да буде стално ангажован на разним сценама. Из године у годину, низале су се улоге једна за другом: Ћирил, Велимир, Ђорђе Вујадиновић, Матурант, Бајо, Миланче... Његов први филм је „Ђавоља варош”, а ТВ серија „Монтевидео”. „Ђавољу варош” је снимио на првој години факултета, а „Монтевидео” на трећој, што баш није уобичајено. У своју биографију уписао је и: филмове „Бели анђео”, „Сестре”, „Мали Будо”, серије „Комшије”, „Убице мог оца”, телевизијску емисију „Кукурику шоу”, позоришне представе „Госпођа министарка”, „Флорентински шешир”, „Вртешка”, „Све боје штека”, „Успавана лепотица”, „Оливер Твист”, „Пепељуга”... Дипломирао је на БК академији у класи професора и глумца Ивана Бекјарева. Од 2013. стални је члан позоришта „Бошко Буха”. Заиста лепа и дуга листа за глумца коме је тек 29 година.

Урош враголан

Онако, успут, открива нам како су му родитељи причали да је као мали тражио да се костимира. Узимао је мамине кожне сукње, секо их да би изгледао као Тарзан. Његова мајка Љиљана није мога да верује шта је урадио. А када је пошао у школу, тражио им је праве костиме Спајдермена, Бетмена, Супермена. Задавао им је муке. Отац је морао да га вози около-наоколо јер је једино хтео да једе у колима.

– Одрастао сам у Лазаревцу. Мој отац Станко је професор математике, а мама дефектолог, специјалиста за рехабилитацију деце с посебним потребама. Имао сам срећу да су ми родитељи добри људи. Све могу да им кажем. Све што ми се деси. Шта год да урадим, уз мене су и помажу ми. Имам три године млађег брата Јована, који ради као медија планер у компанији „Дајрект медија”. Ја сам био троструки првак Србије у рецитовању. До 16 године освојио сам све могуће медаље. Када сам освојио златну плакету „Бранивој Ђорђевић”, рекли су ми: „Види сине, једино што ти остаје да одеш на глуму.” Али...

За сваки случај, припремио је он и план Б ако не упише глуму и ако му не крене добро после факултета. Упис је прошао с највише бодова, али ипак је на крају факултета решио да у Зрењанину упуше и факултет „Михајло Пупин”, смер инжењер екологије. Желео је да гради ветрењаче у Вршцу. Све то, наравно, није било потребно јер је стигао позив из позоришта „Бошко Буха” да игра у дечјој представи „Царев заточник”, у режији Милана Караџића, а убрзо и стални посао. И... од тада је био: принц, момак са села, па опет момак са села, приповедач, маца, Мачор у чизмама, куца Тото из „Чаробњака из Оза”, разбојник у „Аладиновој чаробној лампи”, један од три брата у „Мачору”.

– Можда само дрво нисам био, али ко зна. Има времена – смеје се. – Сачувао сам дете у себи. Све може да буде забава, игра, радост... С представом „Све боје штека”, у режији Славеника Салетовића, путујем по свету. Гостовали смо у Црној Гори, Канади, Цириху... Лепо ми је кренуло.

Како су настале „Комшије”

Посветио је три година живота серији „Комшије”, која се снима у Старим Бановцима.

– Редитеља Милана Караџића сам добро познавао јер сам пре тога играо јако много у његовим представама, уметнички директор је позоришта „Бошко Буха” – прича Јовчић. – Док је радио представу „Мајстори, мајстори”, по тексту Горана Марковића, родила се идеја да сними ову серију. Ја сам онај конобар Миланче у кафани „Пустолов”. Публика је добро прихватила причу о двоје људи који долазе из града у мирно место поред реке, где желе да започну свој живот. И... снимамо већ четири сезоне. Мислим да редитељ није желео да дуго снима, али... Некад када сте у тако доброј екипи заборавите да радите. Препустите се, уживате у разговорима, раду на сценама...

Засад не планирамо венчање

– Џенифер и ја желимо да уживамо у животу. Њени родитељи су ме лепо прихватили, а и шира фамилија. У серији „Комшије” смо заједно заиграли. Можда ћемо на лето да радимо још један пројекат. Џенифер ради као јутјуберка и инфлуенсерка. То нисам знао шта је док се нисам с њом упознао. На „Инстаграму” има више од 90.000 пратилаца – рекао је Урош Јовичић. – Недавно је радила кампању за компанију „Дајхман”, шаљу јој козметику из Америке да је рекламира.


Коментари0
46b44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља