недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52

Трка за фотеље Јункера, Туска и Драгија

Бриселски естаблишмент у сенци припрема терен за кандидате за три челне позиције у Унији којима ове јесени истиче мандат: председнике Европске комисије, Европског савета и Европске централне банке
Аутор: Миленко Пешићсреда, 08.05.2019. у 19:19
Жан-Клод Јункер (други слева), Марио Драги ( за челом стола) и Доналд Туск (први здесна) (Фото: EPA/Emmanuel Dunand)

Док главни претенденти европских политичких групација за Јункерову фотељу у финишу кампање за изборе за Европски парламент ломе копља и око тога да ли ЕУ треба да има своју војску, одлазећи бриселски естаблишмент у сенци припрема терен за кандидате за три челне позиције у ЕУ којима ове јесени истиче мандат: председничке Европске комисије, Европског савета и Европске централне банке.

У игри за челне функције у новом сазиву Европске уније нису само „шпиценкандидати” народњака, социјалиста и либерала Манфред Вебер, Франс Тимерманс и Гај Верховстад. У бриселским кулоарима се као могућа кандидаткиња за председницу Европске комисије све чешће спомиње и Ангела Меркел, мада немачка канцеларка тврди да хоће да остане на том положају до краја мандата ове немачке владе. У игри за потенцијалну Јункерову наследницу фигурира и директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард.

Иако је до најнеизвеснијих европских избора остало још три недеље, европски лидери ће у четвртак на самиту у румунском граду Сибију неформално разговарати и о томе на који начин ће изабрати наследнике за функције које сада обављају Жан Клод-Јункер, Доналд Туск и Марио Драги. Брисел се спрема да упозори шефове држава и влада да неће моћи да користе вето како би блокирали процес избора за најважније положаје у Европској унији.

Поједини бриселски званичници се прибојавају да би исход избора могао бити такав да ће онемогућити брзо формирање већине у Европском парламенту, што ће аутоматски успорити цео процес формирања будуће „европске владе”. Обичај је да европски лидери после консултација једногласно одлуче ко ће обављати челне позиције у новом петогодишњем сазиву ЕУ, али у Бриселу многи сумњају да ће упркос свом „политичком инжењерингу” после ових избора то бити могуће.

„Ако буде потребно нове челне људе у ЕУ изабраћемо већином гласова. То није табу. Ако неко мисли да ће моћи да блокира кандидата којег остали подржавају и тако изборни процес претвори у таоца, то неће проћи”, каже за „Фајненшел тајмс” један високи званичник ЕУ.

Доналд Туск, којем мандат председника Европског савета истиче у новембру, спрема се да у Сибију подсети европске лидере како је он пре пет година постављен на ову функцију упркос приговорима Пољске, а Жан Клод-Јункер изабран за првог човека ЕК упркос резервама Велике Британије.

У ситуацији када све изборне анкете показују да би  десничари и популисти на европским изборима крајем маја могли да „одувају” либерале и социјалдемократе, традиционалне коалиционе савезнике народњака, формирање већине у Европском парламенту неће бити једноставно. Поготово што је Ангела Меркел током недавне турнеје по Африци одбацила позив мађарског премијера Виктора Орбана за постизборну сарадњу са популистима и десничарима.

Два дана после избора за Европски парламент, 28. маја, Туск ће позвати европске лидере у Брисел на радну вечеру на којој ће се разговарати о резултатима гласања, али и процесу избора челника новог сазива ЕУ. План је да на самиту европских лидера у јуну у пакету буде одлучено ко ће бити на челу ЕК, ЕС и Европске банке. Поједине дипломате у Бриселу су скептичне да ће бити могуће на једном састанку донети одлуке о тако важним персоналним решењима. По њиховој процени цео процес одлучивања ће се развући до краја лета.

Иако Меркелова гура свог миљеника Манфреда Вебера из сестринске баварске ЦСУ за новог председника „европске владе”, чак и да народњаци после ових избора и даље остану најјача политичка групација није сигурно да ће он заменити Јункера. Француски председник Емануел Макрон је највећи противник да „шпиценкандидат” европске партије која добије највише гласова аутоматски буде и шеф нове „европске владе”. Један утицајни европарламентарац са дугим стажом у ЕП за портал „Политико” каже како сумња да ће Вебер бити нови председник Европске комисије: „Једнима смета његово удварање Орбану, другима што нема довољно искуства, јер никада није био члан владе. Зато мислим да он нема шансе да наследи Јункера.”

Сценарио по којем ће после избора нова већина у Европском парламенту бити састављена од више политичких партнера него до сада отвара пут и за неке компромисне кандидате за челне позиције у ЕУ. Тако „Фајненшел тајмс” позивајући се на изворе из ЕУ пише да извесне шансе за новог челника ЕК имају главни преговарач ЕУ за брегзит Мишел Барније, литванска председница Далија Грибаускајте, холандски премијер Марк Руте, па Данкиња Маргарет Вестагер, европска комесарска за конкурентност.


Коментари2
57706
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... dolazi buran period ... bice interesantno na kraju ovog izbornog perioda dali mogu i kako ce sve kocke da sloze ...
Rodja
I tata bi sine bio nasmejan kao ovi na slici da ima platu i dnevnice kao oni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља