понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.05.2019. у 21:21 Д. Мучибабић

Архитекте траже заштиту Западне капије Београда

Асоцијација српских архитеката службама заштите упутила предлог да здање архитекте Михајла Митровића у Новом Београду постане споменик културе
(Фо­то Драган Јевремовић)

Асоцијација српских архитеката (АСА) захтева да Западна капија Београда, архитекте Михајла Митровића, буде уписана у регистар културних добара. Предлог да здање у Улици народних хероја 43 буде проглашено спомеником културе упутила је градском и републичком заводу за заштиту споменика културе и Скупштини града. Разлог за овакав потез је то што Митровићеве колеге желе да сачувају изворно архитектонско стање објекта и спрече његове злоупотребе у грађевинском и функционалном погледу, каже Слободан Малдини, председник АСА чији је члан био и архитекта Митровић који је умро децембра прошле године.

– Девастација тог објекта начињена је графитом који је непримерен и није уметничко дело. Митровићево здање има посебан однос према муралима јер на таваници и фасади на улазу у Западну капију Београда већ постоји мурал Лазара Вујаклије. После моје реакције аутор графита пристао је да га прекречи и сада у договору са Митровићевом кћерком, наследницом ауторских права, бира боју за кречење – истиче Малдини.

Западна капија Београда, прозвана „Генексова” кула, саграђена је 1977. године. Здање је високо 117 метара и чине га нижи стамбени део и виши пословни, а две куле повезује мост на 26. спрату. На врху је ротирајући ресторан који никада није прорадио. Митровић је у пола века дугој каријери пројектовао више од стотину објеката, али само је Западна капија Београда, како је говорио, његово ремек-дело. Дочекана је са неповерењем, оспоравана у току градње, а данас мало ко може да замисли улазак у престоницу са запада без тог објекта.

– Фасада кула урађена је у натур бетону (бетон брут) са елементима структурализма и конструктивизма и представља изванредан пример архитектуре брутализма у Србији који својим квалитетима може да се пореди са најпознатијим примерима архитектуре брутализма у свету, посебно оног који је развијан у току шездесетих и седамдесетих година 20. века. Митровићево третирање форме и детаља приближавају објекат стилском периоду постмодерне и као такав ово је редак сачувани пример овог раног стила у Србији. Зграда је данас доминантни визуелни репер града, а њена ликовна експресија обележила је једну епоху у развоју српске архитектуре – наводи Малдини разлоге због којих здање завређује да буде увршћено у регистар културних добара.

Зграда у Новом Београду ужива претходну заштиту што значи да су њене вредности већ препознате без обзира на то што бројни лаици и део стручне јавности не дели мишљење службе заштите.

– То је лепа идеја. Зграда има све предиспозиције да буде споменик културе – каже Оливера Вучковић, директорка градског Завода за заштиту споменика културе.

Када ће Западна капија Београда постати део породице заштићених објеката престонице нико не може да прецизира јер су неки објекти на то чекали десет и више година, наглашава Вучковићева. Осим тога што, каже она, све зависи од добре воље, за прикупљање документације потребно је шест месеци. Оно претходи предлогу одлуке за проглашење која се шаље Републичком заводу за заштиту споменика културе. Уколико се тај завод сагласи, нацрт одлуке доставља се Министарству културе, а оно га шаље влади чија је реч последња. 

Коментари17
04e3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane
A da li ta zaštita podrazumeva zabranu kačenja ogromnih reklamnih panoa preko poslovnog dela objekta ?
арх. Митар Митровић
Генекс кула представља озбиљно дело брутализма, високо цењено и када је била изграђена, али и данас, ако не и више. Цео Њујорк је имао прилике да се увери у достигнућа домаћих градитеља те епохе на изложби у Мома галерији. Могу лично да посведочим да интересовање за ово дело архитекте Михајла Митровића расте рапидном брзином, посебно преко друштвених мрежа, а нарочито након поменуте изложбе, те постаје све више место ходочашћа како људи из струке тако и лаика. Када погледате стилизоване приказе панораме Београда, он је увек ту, тик поред силуете "Победника", звоника Саборне цркве, "Београђанке", Храм Светог Саве... На крају крајева, сам епитет Западне капије довољно говори о њеном значају. Она је одавно део колективног, део идентитета, део нас, просторно-историјски међаш. Брутализам не лежи свакоме то је истина, али сигуран сам да већина не гаји превише симпатија ни према Пикасу, Полоку, Браку... Генекс је тамо где треба - у модерном делу Београда у времену када се тако градило свугде.
Драган П.
Генексова кула није лепа за око, али је веома маркантна, и што је посебно битно, уклапа се у свој амбијент, на самом ободу Новог Београда, који је цео "новоградња". За разлику од неких других архитектонских чуда која данас на силу гурају у центар и на друга места на којима штрче као нешто у млеку, Генексова кула у потпуности припада том амбијенту. Сигурно је да 70-их година прошлог века ником не би пало на памет да на тој локацији прави палату у стилу сецесије, или тако нешто, јер би то било бесмислено и дегутантно. Мислим да тај објекат дефинитивно представља архитектонско наслеђе града и да треба зауставити његово девастирање. Кад би се ротирајући расторан некако ставио у функцију, била би то велика атракција Београда. Чак и Тирана има ротирајући ресторан...
Драган П.
Да, Слађана, то сте добро рекли, иако верујем да сте били иронични. Наиме, многи странци се интересују баш за те бетонске грдосије из социјалистичког времена. И то има своју публику. О укусима не вреди расправљати. И ја сам рекао да кула није лепа, али јесте монументална и има неку своју естетику у датом амбијенту. Трагично би било посадити тако нешто у центар града. А "зелена равница" у којој је ова зграда саграђена заправо је ледина својевремено опредељена не за то буде лепа зелена равница, већ место на ком ће бити изграђен Нови Београд. Хтели ми то или не, Генексова кула је данас један од симбола Београда. И још нешто, брутализам није карактеристика само социјалистичких земаља. Бетонских бруталистичких грдосија има по целом свету, можда и највише у В. Британији, Канади, Аустралији...
Sladjana
Staviti ogromnu betonsku grdosiju nasred tada zelene ravnice, putujem cesto autoputem Zagreb-Beograd i kada vidim to cudo na ulazu gde mozete videti da pola prostora zjapi prazno je neprirodno.Pa arhitektura pogotovo je zastrasujuca kod Panonske mornarnice.Nikad necu zaboraviti grmi seva i prolazim kraj tih ljepotana,dobar horor to moze docarat.Evo turisticka ponuda obilazak arhitektonske zaostavstine Beograda iz socijalizma za vreme nevremena,samo za ljubitelje horora.
Mila
Bilo bi korisnije da se razmotri ideja da se poslovni prostor aktivira. Znate li da 30-tak spratova, cela poslovna kula, zvrji prazna? Mašinska hala, u podrumu zgrade, izaziva strah, puna zastarelih pumpi za grejanje. Nekadašnje kancelarije pune prašine i đubreta. To je mnogo važnija tema za razmišljanje.
empty straw
Koncept stambene kule je riskantan generalno. Meni se, međutim, sviđa ovaj objekat. Šteta što nije realizovan u integralnoj verziji i što se ne održava bolje. Takođe, čuo sam da je nakakvog udela u projektovanju enterijera imao Hans Dal, pobednik konkursa za nesuđenu beogradsku operu 1971.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља