уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:02

Занемарена локомотива „Плавог воза”

четвртак, 09.05.2019. у 11:15
Локомотива „Плавог воза” (Фото: С. Јокић)

На врло прометном Савском тргу у Београду, на невеликом простору између зграде железничке станице и поште, већ дуго се налази легендарна локомотива „Плавог воза”. Крај ње нема одговарајућег обележја са подацима о овом значајном музејском експонату, што би сигурно привлачило пажњу многобројних пролазника. Својевремено, ова моћна машина је, заједно са неколико посебно опремљених вагона, чинила чувени „Плави воз” којим је маршал Тито најрадије путовао широм некадашње Југославије.

Овим специјалним возом од Београда до Пуле, а затим бродом до Бриона, путовали су: Хрушчов, Брежњев, Нехру, Насер, цар Хаиле Селасије, Фидел Кастро, Индира Ганди, енглеска краљица Елизабета и грчки краљ Павле, Чаушеску, Моамер Гадафи, ирански шах Реза Пахлави и још око педесет других истакнутих светских политичких лидера.

„Плави воз” је на своје последње путовање кренуо 5. маја 1980. године, превозећи из Љубљане за Београд ковчег са телом преминулог Јосипа Броза. После тога је смештен у железнички депо у Топчидеру, док је локомотива доцније постављена крај београдске железничке станице, где се и данас налази. Данас изгледа жалосно: по крову остаци прашине, чађи и других честица из ваздуха, фабричке ознаке и некадашњи југословенски грб потамнели од влаге, плава боја умногоме избледела и прошарана графитом и траговима рђе, док се на улазу у машински део уместо врата налази обојена дрвена табла.

Познато је са колико поноса у другим државама приказују посетиоцима и страним гостима блиставо уређене кочије, аутомобиле и друга превозна средства којима су се возили њихови владари. А ми смо јединствену локомотиву „Плавог воза”, која је превезла десетине најпознатијих владара из читавог света, занемарили и запустили.

Света Јокић,
Београд


Коментари7
9ee3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Није ми јасно што се жалите и кукате ?
zeljko jokic
Mi imamo tako bogatu istoriju i kulturnu baštinu da možemo samo sa se ponosimo. Međutim mi to ne cenimo a nekad kao da se stidimo nekih aspekata te istorije. Period drugog svetskog rata, narodnooslobodilačka borba protiv fašizma i domaćih izdajnika, i Drug Tito je jedan taj aspekat istorije koji mi često zanemarujemo ili nas ne interesuje. Plavi voz je deo te istorije i kulturne baštine koji eto stoji nemo na žel. stanici i polako propada. Koliko ljudi koji tu prođu bace pogled na njega i znaju njegovu istoriju? Kakve su to vrednosti ili ne vrednosti koje nas danas vode? Kakav smo mi to narod koji se tako lako odriče aspekata svoga identiteta? Žalosno! U Australiji sa tako kratkom istorijom svaka osoba, predmet, svaki kamen se obeležava opisuje,pamti i proslavlja. Sve to doprinosi izgradnji nacionalnog identiteta i jačanju kolektivne svesti. A kod nas...rijaliti, sponzoruše, kriminalci, to je glavno te neke “vrednosti”, koga briga za neki tamo voz plave boje...E Srbijo ispod kruške...
Драшко Поповић
А рецимо само 20 км даље у Црвенки у Шећерани изложена је одлично обновљена и очувана парњача. Додуше није на јавном месту већ у дворишту фабрике, а то је можда и боље. Да је „секундарци" не очерупају.
Стеван
Мој , отац арх Зоран Јаковљевић, радио је пројекат рестаурације фасаде зграде жел. станице , негде 1984. године . Његова је идеја да се постави нека стара локомотива испред , мислеђи на прву српску парњачу или неку која је преостала од првих у Србији . Тадашњи руководећи кадар је ускликуно идеји и одмах објавио да ће ту бити прва Титова локомитива . То је тада био однос руководећих људи према култури Србије , као што је укидање станице данас однос руководећих структура према културном наслеђу Србије.
Milanko Gačić
Ja kao radnik železnice sam pisao kakvi ljudi već dugi niz godina rukovode železnicom i ministarstvom za saobraćaj. Nikakvi apeli, molbe i upozorenja njih se ne tiču, samo im je lični interes na početku i na kraju pameti. I to samo DANAS. Turistička organizacija grada može da učini što je do nje. Inače sa lokomotive sa strane do koloseka pre 3-4 godine je ukraden grb sa 5 buktinja. Da, sa pet, iz tog vremena je.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља