субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Каква је демографска будућност Србије

Поред ублажавања акутног проблема галопирајуће емиграције, за Србију је ипак приоритетна потреба да се процес класичног исељавања преокрене у циркуларну миграцију
Аутор: Владимир Гречићуторак, 14.05.2019. у 18:00
(Душан Лудвиг)

Број становника у свету је у 2019. достигао 7,7 милијарди, наставља да расте и до 2050. године ће премашити 9,7 милијарди људи, а до краја века чак 11 милијарди, наводи се у Извештају Генералног секретара УН представљеном на 52. заседању Комисије за становништво и развој у Њујорку (од 1. до 5. априла ове године). Повећање становништва и економски раст довели су до огромног повећања на скали производње и потрошње, што је имало евидентан утицај и на животну средину. Светски просек стопе фертилитета данас је 2,5 рађања по жени, а у 2030. та стопа ће бити око 2,4, што је само нешто изнад стопе простог обнављања становништва (2,1 рађања по жени). Према прогнозама, 2050. године више од 70 одсто становника у свету живеће у државама где ће наталитет бити мањи од морталитета.

 

Динамичан раст и мобилност становништва, повећање удела старијих људи и урбанизација доводе до невиђених демографских промена које намећу огроман терет по животну средину, усложњавају економске и социјалне проблеме, али и отварају неке нове могућности. Током протеклих 25 година знатно је смањен број људи који живе у екстремном сиромаштву, стопа смртности деце старосне доби до пет година смањена је за 54 процента, а животни век људи је знатно повећан.

У периоду од 1994. до 2019. године очекивано трајање живота у свету повећано је са 64,9 година у 1994. на 72,3 године у 2019, а до 2030. ће се повећати за око још две године. У свету је знатно повећан и ниво благостања становништва. Што се тиче људи старосне доби 65 и више година, њихов удео у укупном становништву расте. Данас износи 19 процената у Европи и 16 одсто у Северној Америци, а до 2050. ове бројке ће се повећати на 28 одсто и 23 одсто. Очекује се да ће се у том периоду удео старијих људи у Азији, Латинској Америци и на Карибима повећати од садашњих осам одсто на 18 процената. У Африци, где је данас најмлађе становништво, до 2050. удео старијих људи достићи ће девет одсто.

Имајући у виду величину, структуру и дистрибуцију светског становништва, савремени трендови развоја имају дубоке импликације по глобалне напоре за промовисање и имплементацију циљева Агенде одрживог развоја 2030.

Владине политике које се односе на репродуктивне и здравствене услуге, укључујући планирање породице, као и политика побољшања квалитета образовања, заслужују посебну пажњу. Обезбеђивање одрживих модела потрошње и производње поставља се као императив за просперитетну будућност генерација. Све је више земаља које имају стопу наталитета испод просте репродукције (од 2,1 рађања по жени), те бележе пад природног прираштаја становништва. Србија је међу земљама с највишом негативном стопом природног прираштаја становништва у Европи.

Концентрација глобалног раста становништва у најсиромашнијим земљама представља велики изазов за извршне власти појединих земаља у спровођењу Агенде за одрживи развој 2030, која настоји да оконча сиромаштво и глад, да се прошире и ажурирају здравствени и образовни системи, да се оствари родна равноправност и оснажи положај жена, да се смањи неједнакост унутар земље и између земаља и осигура да нико не би остао иза. Спорији светски раст становништва је резултат ниже стопе наталитета. Међутим, уз то иде и процес све дужег трајања живота људи и старење становништва, као и импликације које оно носи са собом. Старење становништва имаће велики утицај на друштва, повећавајући фискалне и политичке притиске, с којима ће се вероватно суочити све земље у наредним деценијама. Реч је о системима здравствене заштите, старосним пензијама и социјалној заштити у многим земљама, укључујући и нашу.

Поред ублажавања акутног проблема галопирајуће емиграције, за Србију је ипак приоритетна потреба да се процес класичног исељавања преокрене у циркуларну миграцију. Људи треба да одлазе у иностранство, да стичу нове вештине и практична знања, али и да се врате у матичну државу и уграде стечена искуства у развој отаџбине.

Креатори политика морали би озбиљно да узимају у обзир и припрему за повећање имиграције у Србију. Чини се да би ваљало креирати позитивну климу за усељавање странаца у Србију, као и успоставити програме за реинтеграцију повратника и странаца, како би у потпуности могли да користе своје потенцијале. Зашто? Становништво Србије постаје све старије. Стопа фертилитета у Србији је нешто мања од 1,5 рађања по жени, знатно ниже од стопе репродукције. Тако, трошкови све старијег становништва и дуготрајне социјалне и здравствене заштите у Србији ће се даље знатно повећати. Иначе, постоје бројни чиниоци који утичу на интензитет емиграционих намера у нас. Међу њима је и ризик од сиромаштва.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, 2016. године стопа ризика од сиромаштва у Србији износила је 25,5 одсто, а стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености 38,7 процената, те таква ситуација представља потисни фактор који делује на људе да траже боље услове за рад и живот ван своје земље.

Проф. др

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари12
bfaba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Markovic
A zasto niko ne pocne da govori o stvarnim problemima? Enormni porast stanovnistva je u Africi, a zatim nesto manje u Juznoj Aziji (Indija, Indonezija, Pakistan) i u pojedinim arapskim zemljama. U ostalom delu sveta je negativan. Da li je buducnost da se milijardu i po ljudi do 2050. prebaci iz Afrike i arapskih zemalja (ovde ubrajam i Pakistan i Indoneziju, mada nisu arapske) u Evropu i Severnu Ameriku? I onda da mi odvajamo zasocijalna davanja pridoslica koji nece moci da se aklimatizuju bar 2 do 3 generacije? Normalno je da ce ljudi iz prenaseljene Afrike da se upute tamo gde mogu bolje da zive. I nikakve ograde niti zidovi nece moci to da zaustave. Kao sto Srbi idu u Nemacku na sve moguce nacine, tako ce i siromasni i gladni iz Afrike dolaziti ovamo. A krenuli su. Ovo sto sada gledamo je samo pocetak. I sve dok Ujedinjene Nacije ne pocnu da preuzimaju mere za razvoj Afrike i arapskih zemalja, situacija ce biti sve teza i teza.
slavko
Pošto najviše odlaze pametni i mladi ljudi spas treba tražiti u …? Starim i glupim?
Слободан
Још једна ствар је важна за демографију Србије, то су Срби из "региона". Треба радити на привлачењу Срба из региона да долазе да живе у Србији. И онако су у готово свим земљама у окружењу грађани другог реда. Овде ће бар бити у својој држави. Чак и у РС људи живе у сталном страху да ће једног дана завршити као они Срби из РСК (Што је нажалост веома могуће)зато им треба пружити могућност да дођу у Србију и живе без страха да ће их неко отерати.
gogi
Ne brini sirotinja će rado da dođe samo ćeš ti zaključati tvoja vrata kad stupe na tvoj prag...
Препоручујем 4
Mila
Niko nama ne uzima decu. Deca nisu vaspitana da budu patriote i da vole i cene svoje, nego da je tamo negde lepše i bolje. Roditeljima dece koja su otišla da doprinose strancima da se uzme deo penzije dok ne ne namire troškovi školovanja, jer ih ti isti roditelji nisu vaspitali.
Milan Bozickovic
Penzija je steceno pravo, a sve i da nije,kakve veze ona ima sa time gde su necija deca odlucila da zive i rade?
Препоручујем 9
Marko
Деца нису васпитана да седе и ћуте док партијски ботови добијају радна места која би њима по заслузи требало да припадну а 20% цене од свих тендера иде функционерима и партији у буџет.
Препоручујем 20
Боба
Опасна прича о имиграцији јер знамо да би овде једино изгледа долазили они који морају да остану овде на путу за запад - и то углавном мигранти из исламских земаља. Познато је како је прошла прича са таквим из Албаније, зар ништа нисмо научили? А повратка ће бити када медиокритети не буду спотицали све остале, нажалост још дуго времена изгледа има до тога.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља