петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:16

Моја златна медаља је завршила код Тита

Кошаркашки тренер Лазар Лечић, на чију прославу 80. рођендана у Скопљу долазе десетине бивших играча и тренера из региона, гасио је светло у дворани кад би његов тим губио
Аутор: Александар Милетићчетвртак, 09.05.2019. у 20:00
Репрезентација Југославије, светски шампиони 1970, на пријему код Тита (Фотоархива „Политике”)

Од нашег извештача
Скопље – Седамдесетих година прошлог века сви највећи југословенски клубови у кошарци, па и Црвена звезда и Партизан, дрхтали су када су долазили у Скопље. За победу им није било довољно то што имају боље играче, јер никада се није знало шта се спрема у чувеној „кухињи” Лазара Лечића, једног од највећих спортских шоумена који је икада радио на овим просторима. Због овог члана стручног штаба прве златне генерације Југославије, јуче и данас се у Скопљу окупило више од 50 некадашњих играча и тренера из некадашњих шест република, да би увеличало прославу његовог 80. рођендана. То је била прилика да оживе успомене на све његове несташлуке којима је увесељавао публику на југословенским паркетима.

-Уочи сваке утакмице у Скопљу, било ко да нам долази у госте – Звезда, Партизан, Цибона, Олимпија, ја сам узимао кључ од дворане и закључавао врата, да нико не може да изађе док не победимо. Једном, кад је Партизан био овде, утакмица је трајала дуже од два и по сата и на крају смо их стигли и престигли. Једини проблем је било то што гледаоци на телевизији нису могли да гледају крај утакмице, пошто је време за пренос било истекло – говори Лечић.

Работнички је пре пола века био тврд орах за све у Скопљу у којем је губио највише једну-две утакмице по сезони. По некима најбољи македонски играч свих времена Благоја Георгиевски, један од иницијатора обележавања Лечићевог 80. рођендана, о томе каже:

-Утакмице су код нас трајале толико дуго зато што је Лаза имао договор за нашим човеком из дворане да искључи струју, у тренуцима кад треба да се прекине налет противника. А сала је била мала, људи су малтене могли да додирну играче, тако да је за све био изазов да нас победе. Али, нико никада овде био ни увређен, ни повређен.

Играчи Работничког су слепо слушали свог тренера, па је тако и Георгиевски, иначе познат по витешком понашању, направио један гаф о коме је брујала читава Југославија:

Лазар Лечић јуче у Скопљу (Фото А. Милетић)

-На утакмици против Цибоне ја сам усред утакмице закуцао лопту у кош који је био са стране, а не онај главни, што је изненадило све, па и судије. После су ме испитивали, говорили су ми: „Признај да те је то Лаза наговорио”! Шта сам могао него да признам. Због тога нисам играо годину дана за репрезентацију, јер је одмах после тога Мирко Новосел постао селектор.

Лечић је због доброг рада с млађим селекцијама рано шансу да буде помоћник Ранка Жеравице у репрезентацији, са којом је освојио златну медаљу на Светском првенству у Љубљани 1970, што је прво злато Југославије на великим такмичењима. Међутим, Лечић својих шала није поштедео ни Жеравицу, кога је ценио више но икога другог.

-На једној утакмици, кад је Партизан био овде, водили смо све време. У неком тренутку отишао сам до Ранка на клупу Партизана, док је меч трајао, и рекао сам му: „Ранко, ајде да се заменимо: иди ти мало на клупу Работничког, па кад те стигнем с Партизаном, ти се онда врати на своју клупу! Ранко ми је само рекао: „Иди бре Лазо на своје место, публика гледа”!

Дан по освајању златне медаље (24. мај 1970), Лечић је са репрезентацијом из Љубљане стигао у Београд, да увелича рођендан председника Тита. Пошто је председник Организационог комитета шампионата Стане Доланц, један од виђенијих политичара тог доба, обећао Титу златну медаљу за рођендан, обећање је морало да се испуни.

-Није било реално да Титу златну медаљу поклоне Данеу, Плећаш, Ћосић или било ко од играча, па ни селектор. Остало је да моја златна медаља заврши код Тита. Ипак, од њега сам тада, као и сви у тиму, добио златни сат „шафхаузен” – рекао је Лечић чију прославу рођендана организују пријатељи, бивши играчи, али и држава Северна Македонија, имајући у виду то да иза свега стоји и олимпијски комитет те земље на челу са Василом Тупурковским.

Јуче око 15 часова у Скопље су стигли први гости: Иво Данеу, Рато Тврдић, Дамир Шолман, Богдан Тањевић, Никола Плећаш, Мирко Новосел, Панајотис Јанакис, Жељко Јерков… Гости из Београда допутовали су синоћ, а међу њима су били, према најавама домаћина: Драган Кићановић, Душан Ивковић, Божидар Маљковић, Немања Ђурић, Радован Радовић, Братислав Ђорђевић, Мирољуб Дуги Дамјановић, Срећко Јарић, Драган Ристановић…


Коментари3
21f89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Adv
Živ bio Lazo!
tamo daleko
Prelep tekst, slatko sam se nasmejao za ovo "stizanje" Rabotnickog ;) Pprimer pravog drugarstva i Srecan Vam rodjendan!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља