петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:45

Претећи Европи, Иран узвраћа ударац Америци

Техеран је најавио да ће делом иступити из споразума о нуклеарном програму ако европске земље, са Кином и Русијом, не омогуће услове за пословање с иранским фирмама, уз заобилажење САД
Аутор: Владимир Вукасовићчетвртак, 09.05.2019. у 20:00
Ха­сан Ро­ха­ни у по­се­ти ин­сти­ту­ту за ну­кле­ар­на ис­пи­ти­ва­ња (Фо­то EPA-EFE/Ira­nian Pre­si­dency Of­fi­ce Han­do­ut)

Након завођења нових америчких санкција, којима је циљ да му уруше привреду и додатно га удаље од евентуалне производње атомске бомбе, Иран је подигао улог у овом покеру тако што је притиснуо Европу. Претњом да ће делом престати да се придржава споразума о нуклеарном програму ако Европа, уз помоћ Кине и Русије, у идућих 60 дана не створи услове за пословање с Ираном, којем је јачање финансија и био мотив за потписивање тог договора, режим у Техерану игра и на страх и на амбиције Европе – страх од атомске бомбе која би дестабилизовала њено суседство, али могла да досегне и „Стари континент”, и амбицију да за себе отвори уносно иранско тржиште.

Међу новим санкцијама САД, потпуни ембарго на куповину иранске нафте и стезање Револуционарне гарде тежак су ударац Техерану. Непосредан повод за последњи његов ултиматум крије се, међутим, у санкцијама о којима се у медијима мање говорило: Вашингтон је укинуо и привремено одобрење Ирану да нискообогаћени уранијум складишти код куће у количинама већим од 300 килограма, као и да тешку воду у количини која премашује 300 тона извози у Оман да је тамо чувају.

Те две границе предвиђене су споразумом о нуклеарном споразуму из 2015, али су САД прихватиле да на неко време буду прекорачиване. То више не дозвољавају, чиме би, изгледа, да спрече Иран у гомилању залиха материја помоћу којих би могао, ако се на то одлучи, да убрза конструисање нуклеарне бомбе. Идеја је да се Иранци натерају да се тих материја ослобађају пре него што их накупе у критичним запреминама.

Узвратна претња иранског председника Хасана Роханија – Европи, јер с Америком им, очигледно, ништа не вреди – сада гласи: престаћемо потпуно да извозимо обогаћени уранијум и почећемо да га обогаћујемо у вишим процентима, потребним за производњу бомбе, ако у наредних 60 дана не испуните обећање да ћете заштитити своје нафташке компаније и банке од америчких санкција. Другим речима, од Европе се очекује да коначно, као што је, још од америчког повлачења из споразума о нуклеарном програму пре годину дана, најављивала да ће учинити, створи финансијски механизам који би јој омогућио да заобиђе америчка ограничења и послује с Ираном. Или, једноставније, ако Европа не нађе начин да превазиђе америчку саботажу споразума, ни Иран се више неће придржавати договора који је ионако престао да служи ичему сем да приморава Техеран да се одриче војног оснаживања, а да му свеједно поткопава привреду.

Рохани је јуче напоменуо и то да, ако се договор с потписницама споразума постигне, Иран ће опет поштовати обавезе које је преузео 2015. године. Те потписнице, то јест оне које из споразума нису иступиле – Немачка, Француска, Велика Британија, Кина и Русија – о иранској претњи су обавештене пре Роханијевог наступа пред ТВ камерама. Прва јавна реакција Француске била је да Техеран мора поштовати одредбе споразума или ће се суочити с додатним санкцијама.

Ирански ултиматум уноси смисао и у речи саветника америчког председника за безбедност Џона Болтона, који је пре неколико дана изјавио да САД шаљу на Блиски исток свој носач авиона „Абрахам Линколн” и бомбардере Б-52 како би биле спремне за одговор на упозоравајуће сигнале из Ирана. Додуше, још пре иранских званичника, западни коментатори су констатовали да је „Линколн” још пре више од месец дана добио налог да по свом редовном распореду заузме позицију у овом региону.

Претња коју је изнео Рохани јесте пореметила барем један план Америке: за њеног државног секретара Мајка Помпеа се испоставило да је прекјучерашњи састанак с немачком канцеларком Ангелом Меркел отказао како би одлетео у Ирак, земљу у којој се за утицај боре Иран и САД. Помпео је од ирачког председника и премијера затражио да предузму мере нужне да би америчке трупе у тој држави биле безбедне у случају иранског напада. Вероватно се под тим не подразумева директан насртај из Ирана колико евентуалне акције ирачких шиитских милиција повезаних с режимом у Техерану.

Према изворима „Дејли биста”, амерички обавештајци су сазнали да је генерал Квазем Солејмани, вођа Кудса, јединица иранске Револуционарне гарде за операције у иностранству, рекао милицијама у Ираку да сукоб с Америком следи ускоро. Међутим, саговорници „Дејли биста” оцењују да администрација Доналда Трампа пренаглашава опасност и да се тренутно само обављају припреме за случај да конфликт избије.

И без судара америчких и проиранских снага, Израел нема намеру, како је јуче потврдио премијер те државе Бенјамин Нетанијаху, да допусти Ирану да направи нуклеарно оружје. Израелски оперативци су тајним операцијама, у распону од атентата до хакерских напада, саботирали ту иранску амбицију пре потписивања споразума 2015. године, након чега се Техеран, према налазима међународних контролора, придржавао својих обавеза. Нетанијаху је јуче, на дан који је Израел посветио својим страдалим војницима, подсетио и на ракете које из Газе испаљују Хамас и Исламски џихад, палестинске организације које помаже Иран.

Обустављање подршке Ирана страним групама био је један од разлога Беле куће за иступање САД из нуклеарног споразума. Он се, међутим, тим питањем није ни бавио, на страну то колико би било упутно, само кад би било могуће, обуздати иранско потпаљивање барута на разним местима, али и ништа благотворније поступке његових непријатеља.

Осим реакције Израела, питање је и шта ће учинити Саудијска Арабија. Она је још лане најавила да ће и сама направити нуклеарну бомбу ако Иран у томе не буде спречен. Америчка администрација се већ неко време труди да Саудијцима олакша приступ нуклеарној технологији, засад, додуше, мирнодопској.


Коментари10
0e2ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nik
Ajd ajd moze to I bolje. Jedva cekamo da pocne taj rat.
milos
Izrael ima potpuno pravo da se brani od Hezbolaha i drugih terorističkih organizacija koje finansira Iran. Iran je ozbiljna i velika država, zaista mi nije jasno zašto pokušava da jača svoj uticaj na granici Izraela kada i sam zna da će za to platilti skupu cenu. Nemojmo biti ljubomorni na izraelece što su složni i što umeju da se brane. Realno gledano ovoga puta Amerika je u pravu, Iran je preterao sa svojim vojnim prisustvom u Siriji, ovu činjenicu potvrđuje i rusko nemešanje na konstantne izraelske napade na vojne instalacije Irana u Sriji i Libanu.
mr
Иранци су били у Сирији а то још увек није Израел, и тамо су се борили са онима које су направили савезници Израела. Без обзира што имам симпатије према Израелу ипак не могу а да не видим њихову агресивну политику по узору на великог брата. Израел има теорију и праксу превентивних удара, па су тако ударали редом а мало и по Русима. Очигледно их боли уво.
Препоручујем 7
Радован ЧЕТВРТИ
Није израда нуклеарне бомбе прављење Кока-коле. А и њу, колико год покушавали, још нико није направио истог или барем сличног укуса. Технологија, знање и квалитет материјала су енигма и за много мање ствари него за производњу н/о. Да би је произвели морате бити независни у много чему а куповина на тржишту је рискантна, што је Ирану много познато. Платио је то много скупо у прошлости и људски и материјално.
Леон Давидович
Ко год има нафту и гас тај је на удару САД.САД хоће да буде једини господар тих енергената.
Mustafa Aga
Ovo je veliki test za EU ali nazalost, ako EU nije nashla mehanizam trgovine sa Iranom a da se zaobidje Amerika i dolar kao platezno sredstvo za ovih proteklih godinu dana...Sumnjam da che se neshto dramatichno po tom pitanju desiti sledechih 60 dana...Verovatno che EU podviti rep i stati na stranu velikog brata, Amerike...Jedino je sigurno da che takvo ponashanje EU i Amerike imati velike posledice po globalnoj politici...Ceo svet che shvatiti da Zapadnjaci igraju prljavo i da im se ne moze verovati...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља