понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:51

У гимназијама за таленте биолошко-хемијски смер

Од септембра биће формирана посебна одељења у којима ће ђаци надарени за природне науке имати већи број часова хемије и биологије са предавањима универзитетских професора
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 09.05.2019. у 18:00
Ла­бо­ра­то­ри­ја за хе­ми­ју у Пе­тој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји (Фо­то Пе­та бе­о­град­ска гим­на­зи­ја)

Отварање посебних одељења за ђаке талентоване за биологију и хемију планирано је од 1. септембра у пет гимназија у земљи. По угледу на већ постојећа специјална гимназијска математичка, филолошка, ИТ и одељења за физику и ови разреди ће радити према посебном плану и програму, прилагођеном да ученике усмеравају ка десетак факултета који на пријемном траже боље знање из биологије и хемије. Како објашњава Борка Поповић, дирeкторка Пете београдске гимназије, најновији смер биће добар избор за ђаке који размишљају о студијама медицине, биологије, молекуларне биологије, хемије, фармације, ветерине, стоматологије, као и за оне који би да студирају на технолошко-металуршком и пољопривредном факултету. С друге стране, ђаци ће стећи довољно општег знања да могу да конкуришу и за било који математички или филолошки факултет, на пример.

Поред Пете београдске гимназије, чија је директорка и један од иницијатора увођења новог смера, планирано је да биолошко-хемијски профил буде формиран и у Осмој београдској, Првој крагујевачкој, нишкој Гимназији „Бора Станковић”, као и новосадској „Јован Јовановић Змај”.

– Предвиђено је да одељења имају по 20 ученика и надамо се да ће довољан број ђака заинтересованих за овај смер у свих пет школа положити пријемни, да можемо да формирамо разреде. Министарство просвете недавно нам је дало зелено светло за увођење ове новине, а иницијатива је потекла од нас неколико директора поменутих гимназија. Све смо договорили на састанку Заједнице гимназија Србије. Ђаци ће на пријемном морати тачно да одговоре на половину питања у тесту из биологије, хемије, или оба предмета, а задаци ће бити из збирке која се већ користи за пријемни испит у средње школе. Сви задаци су са трећег, напредног нивоа. Пријављивање ученика за ову елиминациону проверу знања, која ће највероватније бити првог викенда у јуну, траје од 14. до 17. маја, у школи коју одаберу – истакла је Поповићева и додала да их, откако су на сајту Пете гимназије објавили позив ђацима да се пријаве, непрестано позивају родитељи малих матураната и распитују се за нови смер.

Посебан план рада у овим одељењима разликује се по већем броју часова хемије и биологије, а направљен је у сарадњи са професорима Хемијског и Биолошког факултета. Остало је само да га верификује Национални просветни свет.

Поповићева наглашава да је јак мотив за формирање биолошко-хемијског смера чвршће повезивање средњошколског и академског нивоа образовањa, јер ће универзитетски професори имати гостујућа предавања на ускостручним предметима у гимназијама, док ће ђаци ићи на радионице које за њих осмисле факултети, присуствовати студентским вежбама и извођењима експеримената, али и одслушати понеко предавање у амфитеатрима.

– Петој београдској гимназији помоћ и сарадњу већ је понудио комшијски Технолошко-металуршки факултет, а отворени смо и за друге академске установе – нагласила је Поповићева и додала да је неопходно да ђаци који прођу пријемни приликом уписа на листу жељених школа под бројем један наведу баш овај смер.

Вежбе из биологије убудуће обавезне

Услов који Министарство просвете и гимназије треба да испуне како би нови смер ваљано почео да функционише јесте боље опремање микроскопима и препаратима кабинета за биологију и хемију у поменутим школама.

– Сем тога, биолошки кабинети у свим гимназијама требало би да се осавремене јер од 1. септембра почињу обавезне вежбе из биологије. До идеје да иницирам увођење хемијско-биолошког смера у гимназије дошла сам после анализе успешности ученика Пете гимназије на пријемним испитима за факултете и структуре факултета на које одлазе. Све је упућивало на то да наши ђаци имају веома јака знања и интересовања за ова два предмета. Шлаг на торту била је чињеница да је наш ученик Тодор Цветановић прошле године освојио златну медаљу на престижном Међународном такмичењу за младе истраживаче из биологије. Овим желимо да будућим ученицима понудимо још боља и већа знања – нагласила је Борка Поповић.


Коментари8
0e711
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миливоје
Сва занимања су лепа и свету потребна.Међутим,при одабиру треба се највише водити тиме-колика је могућност запошљавања.
Стефан Милошевић
Не мислим да је ово лоша идеја. Верујем да ће ученици и овог новог смера имати предмете попут српског, математике, латинског (ипак се без њега не може ни и у биологији, ни у хемији), логике, филозофије, итд... Ако неко на крају основне школе већ зна шта га занима, што да не продуби радом то своје занимање и боље се спреми за студије. Са друге стране, чак и ако виде да их то више не заним толико или да није за њих, моћи ће да упишу неки други факултет. Ни сад није редак случај да ђаци после природног смера упишу неки друштвени факултет. Наравно, кабинети за овакву врсту наставе морају бити добро опремљени.
Marko Novakovic
Da ovoj zemlji sa "razvijenom" hemijskom industijom i biolosko-ekoloskom svescu, bas treba jos hemicara i biologa!!! Treba bre da pozatvarate te fakultete, a ne da skolujemo ljude za rad na trafici ili da ih skolujemo ta Evropu. Aman ...
Mare
Kako je prošao eksperiment sa specijalnim odeljenjem za fiziku? Jel ima nekih informacija?
Vasilije
U svojoj prvoj rečenici gospodin Obrad u stvari izražava slabost ovakvog rešenja jer kaže da "tek treba da se pokaže" valjanost otvaranja specijalizovanog odeljenja. To znači da će naša deca prvo biti deo eksperimenta koji će pokazati ispravnost rešenja, što nije dopustivo. Pored toga, gimnazije su oduvek bile škole koje pružaju najšire, ali opšte obrazovanje. Nije prirodno u njima formirati usko, specijalizovana odeljenja. Za to već postoje specijalizovane srednje škole. Na ovaj način zbog svog značaja, gimnazije postaju izložene udaru različith interesnih grupa, čime se urušava ugled i značaj koji gimnazije oduve imaju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља