Још није постигнута сагласност око Нацрта закона о агенцијском запошљавању, а највише спорења је око квоте радника коју фирме могу да ангажују преко таквих агенција, у односу на укупан број запослених. Синдикати траже да се у тексту закона прецизира ограничење процента запослених, чак и за јавни сектор, очекујући да ће се око тога ускоро пронаћи решење. Незадовољно подсећају и на то да је у последњем предлогу Министарства за рад текст нацрта суштински измењен.

– У једном члану најпре је речено да је квота за запошљавање преко агенција ограничена на десет одсто, што је за нас прихватљиво, а затим се у другим члановима предвиђају изузећа за мале фирме до 50 запослених, којима се дозвољава да ангажују раднике преко агенција без ограничења. Такви неусаглашени чланови истог нацрта воде ка томе да на крају неће ни постојати ограничења у запошљавању, чиме ће бити одобрено и да саме фирме оснивају агенције и из њих ангажују раднике – сматра Зоран Михајловић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије. Због тога су, како додаје, синдикати засад стопирали усвајање таквог нацрта текста закона, али притисак долази од представника страних компанија и привредних комора, савета страних инвеститора…

– Ако би се на крају преко скупштинске већине усвојио такав текст, то би значило да ће се у Србији рад на неодређено елиминисати, а онај на „црно” озаконити – истиче Михајловић.

Иако се месецима уназад интензивно преговара на тему овог закона, решења се мењају у цикцак линији. Да нико није одушевљен агенцијским видом запошљавања сматра и Зоран Стојиљковић, председник Уједињеног гранског синдиката „Независност”, а ако оно већ постоји свугде у свету, онда је боља варијанта да и Србија има уређену праксу у тој области, него пословање у сивој економији.

– Отпор захтевима синдиката пружају моћници који не седе у Социјално-економском савету, већ ван њега. Зато смо враћени на почетак, па очекујемо још разговора на ту тему – поручује Стојиљковић, уз констатацију да не верује да ће закон бити предат на усвајање, како је раније најављено, у току пролећног, већ током јесењег заседања Народне скупштине.

Две тачке спорења

Синдикати и држава се залажу за то да се ограничење сведе на десет одсто радника на „лизинг”, од укупног броја запослених, под условом да се у тај проценат урачунавају уступљени запослени који су код агенције закључили уговор само на одређено време.

Послодавци верују да ће уведене квоте цео закон учинити бесмисленим, јер ће то утицати на слободно тржиште. Ако предложено решење буде остало на снази, додају, закон неће остварити своју сврху, јер ће бити остављена могућност за злоупотребу и сиву економију.

Друга спорна тачка односи се на упоредне раднике, али она преговарачима ипак задаје мање главобоље од прве тачке.

Засад су и држава и синдикати сагласни да у нацрту закона упоредни радник треба да се дефинише као онај који обавља исте послове код послодавца и има исту плату као и онај који је ангажован на истом радном месту. Да ли ће тако бити у коначној верзији нацрта, биће познато у наредним месецима.