петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Синдикати: радници нису роба

Неусаглашени чланови у самом нацрту закона о агенцијском пословању воде ка томе да се рад на неодређено елиминише и да не постоји ограничење у запошљавању
Аутор: М. Бракочевићчетвртак, 09.05.2019. у 21:00
Синдикалци против озакоњења рада „на црно” (Фото А. Васиљевић)

Још није постигнута сагласност око Нацрта закона о агенцијском запошљавању, а највише спорења је око квоте радника коју фирме могу да ангажују преко таквих агенција, у односу на укупан број запослених. Синдикати траже да се у тексту закона прецизира ограничење процента запослених, чак и за јавни сектор, очекујући да ће се око тога ускоро пронаћи решење. Незадовољно подсећају и на то да је у последњем предлогу Министарства за рад текст нацрта суштински измењен.

– У једном члану најпре је речено да је квота за запошљавање преко агенција ограничена на десет одсто, што је за нас прихватљиво, а затим се у другим члановима предвиђају изузећа за мале фирме до 50 запослених, којима се дозвољава да ангажују раднике преко агенција без ограничења. Такви неусаглашени чланови истог нацрта воде ка томе да на крају неће ни постојати ограничења у запошљавању, чиме ће бити одобрено и да саме фирме оснивају агенције и из њих ангажују раднике – сматра Зоран Михајловић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије. Због тога су, како додаје, синдикати засад стопирали усвајање таквог нацрта текста закона, али притисак долази од представника страних компанија и привредних комора, савета страних инвеститора…

– Ако би се на крају преко скупштинске већине усвојио такав текст, то би значило да ће се у Србији рад на неодређено елиминисати, а онај на „црно” озаконити – истиче Михајловић.

Иако се месецима уназад интензивно преговара на тему овог закона, решења се мењају у цикцак линији. Да нико није одушевљен агенцијским видом запошљавања сматра и Зоран Стојиљковић, председник Уједињеног гранског синдиката „Независност”, а ако оно већ постоји свугде у свету, онда је боља варијанта да и Србија има уређену праксу у тој области, него пословање у сивој економији.

– Отпор захтевима синдиката пружају моћници који не седе у Социјално-економском савету, већ ван њега. Зато смо враћени на почетак, па очекујемо још разговора на ту тему – поручује Стојиљковић, уз констатацију да не верује да ће закон бити предат на усвајање, како је раније најављено, у току пролећног, већ током јесењег заседања Народне скупштине.

Две тачке спорења

Синдикати и држава се залажу за то да се ограничење сведе на десет одсто радника на „лизинг”, од укупног броја запослених, под условом да се у тај проценат урачунавају уступљени запослени који су код агенције закључили уговор само на одређено време.

Послодавци верују да ће уведене квоте цео закон учинити бесмисленим, јер ће то утицати на слободно тржиште. Ако предложено решење буде остало на снази, додају, закон неће остварити своју сврху, јер ће бити остављена могућност за злоупотребу и сиву економију.

Друга спорна тачка односи се на упоредне раднике, али она преговарачима ипак задаје мање главобоље од прве тачке.

Засад су и држава и синдикати сагласни да у нацрту закона упоредни радник треба да се дефинише као онај који обавља исте послове код послодавца и има исту плату као и онај који је ангажован на истом радном месту. Да ли ће тако бити у коначној верзији нацрта, биће познато у наредним месецима.


Коментари8
9a435
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

konvencija za ljudska prava
najeftinija roba u srbiji je radnik,sa najnizom cenom rada na svetu,bez ikakvih prava,a da od rada ne moze da plati dazbine,a kamoli da se prehrani.to je proizvod onih koji nikad i nista nisu radili a poludese od para,jeduci znoj radnika,kao poslasticu,i praveci nakaradne zakone,koji nisu dostojni ljudskog bica.to je politika ciscenja zemlje srbije i prodaje jevrejima.
Леон Давидович
По марксистичкој идеологији управо су роба. А време садашње по чињењу неправди радницима веома личи на време када је марксистичка идеологија настала и када је оцена била да су пролетери робови, заправо у још горем положају од робова.
Panta
Radnici jesu roba i pojavljuju se na tržištu gde prodaju svoja znanja i sposobnosti nekome kome trebaju radnici. Cena rada se određuje isto kao i svake druge robe ponudom i potražnjom. To je tako u tržišnoj ekonomiji i sve što sindikati mogu da urade je da se izbore za koliko toliko pristojnu minimalnu satnicu. Takav princip bi trebao da bude i kod zapošljavanja u državnim firmama i ustanovama što kod nas nije slučaj pa bi svi da rade baš u njima. Ovo je posledica prethodnog socijalističkog sistema gde je važno bilo samo se zaposliti.
Muradin Rebronja
Radnici su ili trošak ili investicija. Ako više koštaju nego što doprinose onda se taj trošak eliminiše. Ako doprinosi onda mora dobiti svoj deo tog doprinosa. A koliko? to određuje tržište.
Препоручујем 1
Srbin Srbinovic
U Srbiji ne postoji ni jedan dobar i organizovan sindikat koji stiti radnike. Vodje tih nazovi sindikata su ulizice i gledaju da se ne zamere vladajucem rezimu. Ali zato postoji sindikat vlasnika kompanija sa zastupnikom pri UN.
Роба нису, из техничких разлога
Још увек имају могућност самосталног кретања, тако да је тај део логистике, у односу на класичну робу, мало једноставнији за робовласнике, пардон, послодавце. С друге стране, потребна им је храна и какав-такав кров над главом. У сваком случају, несумњиво је да се у билансима предузећа налазе на расходној страни. Но, не трреба да брину, активно се ради на њиховом, ако не потпуном уклањању одатле, а онда бар на смањивању њиховог броја до само неопходног.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља