недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:13

Нема наплате селфија у националним парковима

За сакупљање пужева, печурака, лековите траве, као и за држање хотела, ресторана, мини-хидроелектране на ексклузивним местима у заштићеним подручјима плаћа се накнада
Аутор: Горан Волфчетвртак, 09.05.2019. у 22:55
Национални парк „Ђердап” (Фото Станко Костић)

Ко сакупља пужеве, лековиту траву, печурке или има хотел, рудник или мини-хидроцентралу, бави се каквим комерцијалним послом у заштићеним подручјима Србије, попут Старе планине, Фрушке горе, Копаоника, плаћаће за то накнаду. Ово су нове мере заштите природних ресурса Србије које је прописало Министарство заштите животне средине, док су управљачи заштићених подручја били у обавези да утврде висине ових такси, поштујући прописане максималне лимите.

Држава је прописала, рецимо, да се по лежају у хотелу који се налази у неком од националних паркова може наплатити до 1.200 динара годишње накнаде. Возити туристе по језеру или реци, власника ће коштати до 30.000 динара годишње, они који држе кафану, печењару, објекат брзе хране, плаћаће до 1.005 динара годишње.

Озбиљну забуну у јавности изазвале су и одлуке да се наплаћује и снимање играних филмова, до 12.500 динара по дану, документарних 5.000, а фотографисање до 2.000 динара на дан. Ово је почело да се примењује на Старој планини, али само када је реч о комерцијалним стварима. Нико, па ни „Србијашуме”, управљач ове прелепе заштићене планине, нема намеру да наплати било шта посетиоцима који се фотографишу, праве селфије. Али, компанија „Штил”, позната по моторним тестерама, платила је накнаду када је снимала рекламу за своје производе на шумовитој Голији. Онај ко се снима зарад личне успомене ништа не мора да плати, ни на Голији нити на Старој планини, у Сићевачкој клисури, Каменој Гори. На укупно 52 заштићена подручја којима управљају „Србијашуме”.

Ово јавно предузеће, како нам кажу најодговорнији, старало се првенствено о заштити локалног становништва, па природних ресурса. Минималне накнаде предвиђене су за оне који обављају разне делатности и живе у тим подручјима. Онај ко прави бизнис, профит, захваљујући и природним ресурсима плаћаће максимално. Ту је реч превасходно о рудницима, далеководима, ветрогенераторима, експлоатацији камена из планине, песка и шљунка из реке. Циљ јесте да се заштити природа, али и становништво, јер имамо све више опустелих крајева.

Дакле, када сеоско домаћинство издаје лежај, платиће минималну накнаду, хотелијер максималну, барем у оних 13 од 52 заштићена подручја којима управљају „Србијашуме”а за које су усвојене накнаде. Друга јавна предузећа основана као управљачи националних паркова, паркова природе, предела изузетних одлика, имају могућност да све наплате сходно прописаним максималним тарифама.

Управљачи заштићених подручја, у складу са Законом о заштити природе, били су у обавези да средства прикупљена на овај начин држе на посебном рачуну и користе за заштиту, развој и унапређење заштићеног подручја, али је сада то новим прописима промењено. Јавна предузећа основана за ове намене накнаде могу да користе, у складу са плановима и програмима управљања и годишњим плановима пословања, одговорила је за „Политику” Јасмина Јовић, помоћник министра заштите животне средине.

Овом министарству могу се жалити они који су добили решења о плаћању накнаде, уколико је реч о подручјима која су заштићена актом Владе Србије. Уколико је то учинила Војводина као покрајина, онда је тамошње ресорно тело права адреса или јединице локалне самоуправе, уколико је подручје у њиховој надлежности.

На питање колико ће, рецимо, приходовати Национални парк „Копаоник” само по основу наплате накнаде за смештајне капацитете, одговор Министарства је да се мора сачекати неко време, да управљач, а то је предузеће Национални парк „Копаоник”, изврши обрачун, па тек онда, евентуално, сазнамо о којој је суми реч. О томе да ли та средства могу бити употребљена за изградњу канализационе мреже и тако заштити ове угрожене планинске лепотице, речено нам је и да је то у надлежности локалне самоуправе.

Директор Националног парка „Копаоник” др Бојан Миловановић каже да се средства прикупљена од накнада неће користити у ове сврхе. – Канализациона инфраструктура на Копаонику је грађена седамдесетих година. Инвеститори нису имали обавезу да пре градње хотела улажу у инфраструктуру, па се тај проблем мери милионима евра. Одрађена је тендерска документација и потребно је 17 милиона евра да се уради одвод отпадних вода са врха ове планине. Средства националног парка у овом би била минорна – каже Миловановић.

Он додаје да се средства која прикупи национални парк користе за уређење стаза, шеталишта, али и за финансирање пословања самог предузећа, плате.


Коментари10
7e6f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
Najlepsi NP Djerdap nema drzavni tretman kao NP Kopaonik, iako postoji Zakon, ali to je tako. Ova fotografija sve pokazuje
FORum LIvii
Osnovni problem zasticenih zona prirode je zagadjenje voda i tretiranje otpada. SAV novac od naknada mora biti u funkciji izgradnje precistaca voda , bio diskova i jacanje inspekciskih sluzbi.
Miki
Ko će da procenjuje da li je fotograifsanje u lične ili komercijalne svrhe?!? Imao sam problem u jednom našem nacionalnom parku, da su me šumari spopali da platim dan fotografisanja, jer su oni procenili da radim komercijalno, samo na osovu toga što imam napredan i po njima "profesionalni" digitalni fotoaparat. Inače, samo se amaterski bavim fotografijom, i taj dan sam radio porodične fotografije.
Marina
Kako cete zastititi Zlatibor? Na Partizanskim vodama se ozbiljno grade zgrade sa dosta apartmana. Tamo nastaje grad. Nece mnogo proci pa ce svi sadrzaji grada dospeti i tamo, sa svim gradskim sadrzajima: kolima, kamionima, gradskim prevozom, velikim trgovinama i svim ostalim gradskim atributima. Ljudi ce traziti zaposlenje i trajno se naseljavati tamo, donoseci sa sobom sva ona zagadjenja koja oni proizvode. Zlatibor je, radi profita pojedinaca, zrtvovan. To vise nije planina za turizam, lecenje i odmor. Tamo vise nema onog cistog planinskog vazduha kakvog je bilo. Na Zlatiboru se uskoro nece lepo disati. Steta, bas steta!
Miki
Pitanje je na mestu. Kopaonik je još više uništen, bez uopšte ikakve ideje ili inicijative da se tome stane na put. :(
Препоручујем 7
Džon Smartfon
U Parizu postoji odredba da je slikavanje Ajfelovog tornja po danu slobodno, ali da se snimanje nocu placa! Stvar je u tome da je Ajfelov toranj nocu osvetljen i vazi za umetnicko delo. Ako slikate samo za licnu uptrebu - to je OK. Ako slikavate profesionalno - pare na Sunce!!!
Beogradjanin Schwabenländle
Господине ово је само делимично тачно. Дозвола Вам треба само уколико сликате професионално или објавњујете снимке на неким такозваним дрштвеним мрежама; морате ставити сипод фотографије, Copyright Tour Eiffel, Illuminations Pierre Bideau, који је 1993 или 1995 увео ноћни шоу на торњу. Уколико правите приватне фотографије можете колико хоћете.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља