петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Скулптуре Петра Убавкића за рођендан Народног музеја

Народни музеј у Београду данас обележава 175 година постојања изложбом радова нашег познатог вајара, чијом је поставком 1882. почела изложбена делатност ове куће
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 10.05.2019. у 10:15
Генерал Ђура Хорватовић, 1877. (Фото: НМ)

„Мати Србија” Петра Убавкића једна је од првих скулптура у нашој новијој историји уметности, уједно је и прво вајарско дело домаћег аутора које је 1882. доспело у Народни музеј у Београду. Исте године изложбом тог и још једног његовог рада – „Бисте кнеза Михаила” – премијерном у нашој земљи када је реч о скулпторским делима, наша најстарија музејска институција почела је уједно своју богату изложбену делатност која траје до данас.

Одлука да се овогодишња прослава 175. рођендана ове куће обележи својеврсним омажом великом ствараоцу – поставком његових скулптура из музејске збирке која се отвара данас у 13 сати и траје до 20. маја – подсетник је на те важне моменте не само овог музеја, већ и наше целе уметничке сцене.

Колекција Музеума српског почела је да настаје давне 1844, након апела Јована Стерије Поповића државним надлештвима који је расписао као министар просвете, а у којем је иницирао прикупљање и достављање старина. Михаило Валтровић, познати архитекта, професор класичне археологије на Великој школи и управник Народног музеја од 1881. до 1895, одлучио је за свог мандата да откупи на почетку текста поменуту Убавкићеву скулптуру меценарски размишљајући, на шта подсећа Вера Грујић у делу „Збирка југословенске скулптуре Народног музеја у Београду”, наводећи његове речи да ће се тако „подејствовати на дух уметников; учиниће те ће осетити да у својој домовини није стран и даће му неколико могућности за даљи рад у славу и част себи и својој отаџбини”. У то доба публика је о свим сличним аквизицијама које, заправо, чине историју српског модерног вајарства у малом, могла да прати и посредством штампе која је о томе редовно извештавала, па ни популарност аутора није изостајала приликом излагања тих дела.

Важност Убавкића, уметника који је припадао академизму у знаку препородитеља српског националног и културног бића, огледа се и у томе што је био, уз Ђорђа Јовановића, један од наших најстаријих школованих вајара. Прве поуке из уметности добио је у гимназији, одлази потом 1874. у Минхен, где прво уписује Уметничко-занатску школу, а онда и Ликовну академију, да би 1878. наставио школовање на Институту лепих уметности у Риму, где је урадио нека од својих најзначајнијих дела. Био је дугогодишњи учитељ у Трећој београдској гимназији и члан Српског ученог друштва од 1883. Учествовао је на међународним изложбама у Паризу и Лондону, био је један од оснивача „Ладе”, а извео је током каријере укупно осамдесет скулптура. Сачувано је до данас њих тридесетак, при чему језгро вајарске збирке Народног музеја чини девет радова у мермеру и бронзи и овом приликом сви су изложени.

Уз напомену да је данас улаз у музеј бесплатан, битно је рећи да је најстарији експонат поставке „Портрет Ђуре Хорватовића” из 1877, што је уједно и најстарије сачувано Убавкићево дело. Биста је настала према фотографији, иако је уметник изгледа био у прилици и да упозна лично пуковника, касније генерала Хорватовића, једно време и министра војног, учесника Српско-турских ратова за ослобођење. Ту су и скулптуре под називима „Циганка” из 1885, „Портрет краљице Наталије” из 1887, „Краљ Александар Обреновић” из 1895, „Вук Караџић” из 1889, „Портрет Браниславе Симић” из 1904, плакета „Карађорђе и Краљ Петар Први” из 1904. и рељеф „Портрет старог официра” из 1908...

Убавкићева дела могу се видети и у јавном простору, чак три бисте су на Калемегдану: Ђуре Даничића из 1891, Јована Гавриловића из 1893. и Ђуре Јакшића из 1896. Позната композиција „Таковски устанак” из 1898-99. налази се у Такову и на зеленој површини у Улици кнеза Милоша у Београду, док су попрсја Вука Караџића, Јосифа Панчића и Доситеја Обрадовића управо испред прочеља гимназије у којој је провео радни век, у Његошевој улици у Београду.


Коментари1
c7b67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Gde je kulturno stvaralastvo jednog naroda ? Tamo gde je i narod. Takva bi bila logika da nije ratova i rasejavanja. Tako je Dr. Uros Stankovic izbegao iz Beograda 1944 i kasnije dospeo za Australiju kao raseljno lice. U Melburnu je osnovao izdacacku kucu Srpska Misao koja je stampala 7o knjiga od Srpski pisaca iz diaspore - na cirilici

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља