уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:40

Избори за ЕП и Србија

Аутор: Др Зоран Миливојевићсреда, 15.05.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

У свим предвиђањима доминира оцена да су предстојећи избори за Европски парламент 26. овог месеца од историјског значаја за даљу судбину ЕУ у целини. Основу овакве најшире прихваћене оцене представља текућа идејна, институционална и функционална криза ЕУ, чији расплет директно одређује њену даљу судбину. Још од 2008. с почетком глобалне економске кризе и кризе еврозоне, која још није превазиђена, преко емигрантске кризе и са њом у вези кризе институција (ауторитет и поштовање политичких одлука), њиховог функционисања и поштовања правне тековине ЕУ (оспоравања Даблинског и Шенгенског споразума и др), све до брегзита са могућим даљим центрифугалним тенденцијама, видљиве су потребе дефинисања нове институционално-политичке основе ЕУ и стратегије њеног остваривања. Текући глобални контекст са промоцијом мултиполарности и афирмацијом новог глобалног утицајног троугла Вашингтон–Пекинг–Москва поменутој потреби и задатку пред ЕУ даје додатну тежину.

Већ сада је јасно да је достигнути ниво интегративних процеса са европском монетарном унијом (ЕМУ и евро као заједничка валута) нека врста плафона и основ пре свега за стабилизовање и даље одржавање имајући у виду текућа економска заоштравања на глобалном плану (криза неолибералног концепта, санкције као метод борбе за доминацију, протекционизам, криза функционисања СТО, итд.). ЕУ већ додатно оптерећују социјално-политичке тензије и пред њом је веома важно питање начина супротстављања тим тензијама са политичким негативним ефектима које изазива проблем расподеле, односно све већи јаз богате мањине и скромне и осиромашене већине, што већ изазива озбиљне политичке последице (популизам, леви и десни екстремизам и сл.), а и са елементима класне борбе (пример „жутих прслука” у Француској).

На политичком плану све је видљивије да су дубље интеграције у спољној и безбедносној политици и даље неизвесне, односно да су даља одрицања од суверенитета држава чланица у тим сегментима тешко остварива, што брегзит недвосмислено потврђује. Наиме, имигрантска криза, поштовање правне тековине и прокламованих политичких „стандарда” у области функционисања политичких система, отворили су важан политички проблем у неким случајевима (Мађарска, Пољска, Аустрија, Италија, Грчка), где су надвладали национални интереси и примењена суверена права држава чланица поводом тих интереса, независно од важећих норми и прокламованих „стандарда” ЕУ. Овај проблем, комбинован са суверенистичким или популистичким, већ како коме одговара, тенденцијама и са новим изазовима у трансатлантским односима, представља посебан изазов за ЕУ у политичкој сфери који захтева озбиљно поступање на идејно-политичком и институционалном плану у наредном периоду.

Шта је онда историјско у предстојећим изборима за ЕП? Управо текући кризни контекст комбинован са судбинским изазовима са којима се ЕУ суочава у наредном периоду, јер ЕП, као демократски и институционално-политички основ функционисања ЕУ, даје правни легалитет и политички легитимитет политичким структурама и новим постизборним институцијама за одговарајуће постављање и деловање у за ЕУ историјско-развојном смислу.

Када је реч о Србији, исход предстојећих избора за ЕП, конституисање нових институција на бази изборних резултата и политичког консензуса водећих политичких структура и чланица ЕУ треба да одговори на питање да ли ће у новом процесу „генералне поправке” или, тачније, реконструкције ЕУ, бити каквог и коликог простора за нову политику проширења и њену одговарајућу динамику, што је претпоставка за реализацију сада утврђеног стратешког циља Србије – приступања ЕУ. Подсећања ради, одлазећа Комисија ЕУ није имала проширење у тематски пројектованом мандату. Покушај кориговања са Стратегијом из фебруара 2018. није стратешко-политички заживео на начин који би гарантовао континуитет после предстојећих избора за ЕП (нпр. ставови Макрона и др, са приоритетом решавања унутрашњих питања ЕУ, итд). Дакле, предстоји тематска агенда нове Комисије (са или без проширења) и политичко-институционална верификација на бази обавезног политичког консензуса у ЕУ (Европски савет и државе чланице) и, на бази тога, процена реалног садржаја и темпа остваривања стратешког циља Србије.

 Међутим, независно од избора за ЕП и нових институција, већ је јасно да је за могући пријем Србије у ЕУ термин 2023 (затварање свих поглавља и уговор о приступању), односно 2025. година (ратификација уговора о приступању), неостварив, имајући у виду текући успорени темпо приступних преговора и чињеницу да је „европска перспектива”, као понуда, изгубила садржај, а расплет косовског чвора добио посебан и шири геополитички значај. Стога Србија своју европску политику треба да редефинише у правцу веће инегративне динамике, независно од политичког исхода на нивоу ЕУ око политике проширења, а кроз ефективније реформе политичког система и сопствене правне тековине, као и према другим правцима који би ефективно подмирили стратешке националне интересе и надоместили неизвесности око садржаја и темпа у приступању ЕУ.

Дипломата у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари2
0e713
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojsa
EU mehanizmi idu u nano-detalje, jer se iza njih krije originalna strategija nekoliko zemalja koje su definisale koncept i pokrenule formiranje ovoga sto imamo. Danas, i neke od starijih clanica, a pogotovu sve novije clanice, postavljene su u zavisni polozaj koji dovodi do potpune destrukcije onoga sto su imale ili ne dozvoljava razvoj onoga cemu su se nadale da ce moci da urade. Recimo, poljoprivreda. Holandija, u kojoj zivim, prakticno proizvodi povrce, mleko i mlecne proizvode koji bi mogli sihurno 5x jeftinije, a sa jos boljim kvalitetom i u vecim kolicinama, da se proizvode u drugim evropskim drzavama, sa suncanijom i povoljnijom klimom. Medjutim, desetine hiljada holandskih farmera bi ostalo bez svega sto danas imaju, a Holandija bi onda morala to da uvozi. Zato nove clanice i dalje grcaju, a tako ce biti mozda i do veka, jer originalni mehanizam daje prednost jednima i potpunu zavisnost ostalima. Boja, oblik i velicina jabuke su vazniji od cene i ukusa!
Sloba
Da, Holandjani su stvarno nedorasli nama. Zasto nisu odmah prodali to poljoprivredno zemljiste nekome za skupe pare da pravi stambene zgrade, kancelarije i soping centre? Dobili bi puno love, kupili bi jahte i bili na naslovnim stranama tabloida sa svojim starletama. Umesto toga, lomataju se sa poljoprivredom! Samo na izvozu voca i povrca Holandija -- mala, gusto naseljena zemlja -- zaradjuje duplo vise od srpskog BNP! Dok kod nas Vojvodina zvrji prazna. Ali udri brigu na veselje!
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља