четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Осам држава тражи „зелени” буџет ЕУ

Француска, Белгија, Данска, Холандија, Луксембург, Шпанија, Шведска и Португалија траже да ЕУ сведе емисију штетних гасова у атмосфери на нулу најкасније до 2050. године
Аутор: Миленко Пешићпетак, 10.05.2019. у 22:00
Протест активиста за заштиту животне средине у центру Брисела (Фото: ЕПА _ЕФЕ - О.Хослет)

Уочи јучерашњег самита лидера Европске уније у румунском граду Сибињу, осам чланица је предложило да се усвоји амбициозна стратегија у борби против климатских промена и да за у сврху ЕУ издвоји четвртину свог буџета који ће од 2021. до 2027. износити 1,1 билион евра.

У заједничкој изјави, коју су потписале Француска, Белгија, Данска, Холандија, Луксембург, Шпанија, Шведска и Португалија, наводи се да ЕУ треба да сведе емисију штетних гасова у атмосферу који изазивају ефекат стаклене баште на нулу најкасније до 2050. године.

Ове државе сматрају да предложене мере неће угрозити, већ поспешити развој и да ће поставити пример за друге. О овом предлогу детаљно ће се разговарати на самиту, али се још не зна позиција осталих европских чланица, као и највеће економске силе – Немачке.

Евросамит у Сибињу, на којем први пут не учествује Велика Британија, препун је симболике, и то не само због тога што се скуп одржава у Румунији, чиме се обележава 15 година од ширења Европске уније на исток иза некадашње „гвоздене завесе”. Шефови држава и влада 27 држава окупили су се на Дан Европе, када су Шумановом декларацијом из 1950. године ударени темељи садашње ЕУ, да би разговарали о будућности евроблока који ће ове године остати без једне утицајне чланице – Уједињеног Краљевства.

Међусобно супротстављени око изазова са којима се суочава ЕУ, европски лидери ће разговарати и о проблему нелегалних миграција, сајбер-безбедности, а отвориће се и питање избора нових челних људи Европског савета, Европске комисије, Европске централне банке.

Да разговори неће бити лаки, види се већ из иступа аустријског канцелара Себастијана Курца, који не само да тражи реформу ЕУ и мањи број европских комесара у будућој „европској влади”, већ предлаже и казне за чланице уније које радо узимају новац из заједничке касе, а олако приступају проблему миграната.

Курц је предложио увођење мера као што су казне за државе чланице које не врше правилну регистрацију миграната или повећавају своту за мигранте, очигледно мислећи на Италију и Грчку, пренео је Ројтерс.

Он је објаснио како планира да представи свој план лидерима ЕУ на састанку у Румунији, иако изгледа да нема много заинтересованих за промену споразума, што би захтевало једногласност међу државама чланицама, ратификацију у парламентима чланица, а у појединим државама и националне референдуме.

Због подела око многих питања, румунски председник Клаус Јоханис је учи самита у Сибињу поручио да се осећај несигурности може превладати само ако ЕУ делује заједнички и европско руководство пошаље јасну поруку да наставља интеграцијом Европске уније.

Да проблем климатских промена неће бити игнорисан на скупу у Сибињу, сматра и Вендел Трио, директор Европске мреже за борбу против климатских промена: „Недавни талас јавних протеста и незапамћена мобилизација у свим секторима економије приморава европске лидере да коначно препознају колико је хитно да се укључимо у борбу против климатски промена.”

Колико је ситуација озбиљна, показује и најновији извештај Светске организације за природу да Европска унија сада искоришћава двоструко више природих ресурса него што екосистем може да их обнови.

У извештају се констатује да ЕУ са седам процената удела у светској популацији користи скоро 20 одсто биокапацитета Земље: „Ако би свако грађанин на свету тим темпом користио природне ресурсе, биле би нам потребне скоро три планете земље како би се задовољиле све потребе.”

​Емисија угљен-диоксида у ЕУ смањена за 2,5 одсто

Према најновијем извештају Евростата, емисија угљен-диоксида из фосилних горива у 2018. била је на територији ЕУ у просеку за 2,5 одсто нижа него годину дана раније. Највећи пад емисије угљен-диоксида забележене су у Португалији (минус девет одсто), Бугарској (минус 8,1) и Ирској (минус 6,8), а највећи пораст забележен је у Летонији (плус 8,5), Малти (плус 6,7) и Естонији (плус 4,5 процената).

 


Коментари0
a20a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља