петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

До 2025. године половина европске популације имaће неки облик алергије

Током целе го­дине може да се јави осетљивост на гриње, кућну прашину, различите плесни – буђи, али и на животињску длаку, углавном мачју или псећу
петак, 10.05.2019. у 22:00
Фото Пиксабеј

У Ср­би­ји, али и у све­ту, уоча­ва се тренд по­ра­ста уче­ста­ло­сти алер­гиј­ских бо­ле­сти, а ме­ђу њи­ма пред­ња­че алер­гиј­ска ки­ја­ви­ца и алер­гиј­ска брон­хи­јал­на аст­ма. Епи­де­ми­о­ло­зи твр­де да око 25 од­сто свет­ске по­пу­ла­ци­је бо­лу­је од не­ке алер­ги­је, па алер­гиј­ску ки­ја­ви­цу на­во­де као нај­че­шћу ма­ни­фе­ста­ци­ју алер­гиј­ских бо­ле­сти. Тај тренд по­ве­ћа­ног обо­ле­ва­ња на­ро­чи­то је из­ра­жен у раз­ви­је­ним др­жа­ва­ма, а по­сто­је и про­јек­ци­је да ће до 2025. го­ди­не го­то­во по­ло­ви­на европ­ске по­пу­ла­ци­је има­ти не­ку фор­му алер­ги­је. Због то­га пра­во­вре­ме­на и тач­на ди­јаг­но­за алер­гиј­ских бо­ле­сти мо­же да „уште­ди” зна­тан број рад­них са­ти и тро­шко­ва ле­че­ња. 

Ре­дов­ни про­фе­сор Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду проф. др Сан­ви­ла Ра­шко­вић, из Кли­ни­ке за алер­го­ло­ги­ју и иму­но­ло­ги­ју Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је, на­по­ми­ње да се ду­го зна да по­сто­је осо­бе ко­је има­ју ге­нет­ску пре­ди­спо­зи­ци­ју ка алер­гиј­ским бо­ле­сти­ма. Ова ге­нет­ска скло­ност углав­ном се на­сле­ђу­је по мај­чи­ној ли­ни­ји. Не­ка­да у нај­ра­ни­јем де­тињ­ству, код бе­бе се по­ја­вљу­је ато­пиј­ски дер­ма­ти­тис или ек­цем, па та де­ца у пр­вој или дру­гој го­ди­ни жи­во­та до­би­ја­ју алер­гиј­ску аст­му, а од пе­те до сед­ме го­ди­не и алер­гиј­ску ки­ја­ви­цу. У ра­ном уз­ра­сту ови ма­ли­ша­ни мо­гу да се су­срет­ну и са ко­прив­ња­чом због алер­ги­је на хра­ну. 

– Од не­ког об­ли­ка алер­гиј­ског ри­ни­ти­са у све­ту бо­лу­је нај­ма­ње 20 од­сто ста­нов­ни­штва, а ве­ћи­на обо­ли пре 20. го­ди­не. То го­во­ри о рас­про­стра­ње­но­сти овог обо­ље­ња, али и ука­зу­је на мно­ге узроч­ни­ке. Алер­гиј­ски ри­ни­тис мо­же би­ти се­зон­ског или це­ло­го­ди­шњег ка­рак­те­ра. 

Он се на­зи­ва и по­лен­ском ки­ја­ви­цом ако се ја­вља се­зон­ски, пре­ци­зни­је од фе­бру­а­ра или мар­та до ок­то­бра. Симп­то­ми алер­ги­ја на раз­не вр­сте по­ле­на др­ве­ћа, тра­ва и ко­ров­ских би­ља­ка углав­ном су исти. Мо­гу да тра­ју два до шест ме­се­ци или ду­же, ка­да по­сто­ји осе­тљи­вост на ве­ћи број по­ле­на др­ве­ћа, тра­ва и ко­ро­ва. Це­ло­го­ди­шњи алер­ге­ни, иза­зи­ва­чи алер­гиј­ских бо­ле­сти ди­сај­них пу­те­ва у ку­ћи и на рад­ном ме­сту су гри­ње, ко­је су са­стој­ци кућ­не пра­ши­не, за­тим раз­ли­чи­те пле­сни – бу­ђи, а ту су и они ко­ји су по­ве­за­ни са жи­во­тињ­ском дла­ком, углав­ном мач­јом или псе­ћом – на­гла­ша­ва др Ра­шко­вић. 

Симп­то­ми алер­гиј­ске ки­ја­ви­це су уче­ста­ло ки­ја­ње, не­ка­да и по де­сет пу­та за­ре­дом, свраб у но­су, цу­ре­ње обил­не би­стре се­кре­ци­је из но­са, оте­жа­но ди­са­ње... Из­ра­же­не те­шко­ће у ди­са­њу на­ро­чи­то се ја­вља­ју но­ћу, ка­да па­ци­јент спа­ва и те­ло му се на­ла­зи у хо­ри­зон­тал­ном по­ло­жа­ју. Та­да се за­пу­ше­ност но­са ви­ше осе­ћа и про­блем је што па­ци­јент уди­ше кроз уста, па не­пре­чи­шћен и хла­дан ва­здух ко­ји не про­ла­зи кроз нос, мо­же да до­ве­де до по­ја­ча­них те­го­ба, на­ро­чи­то код па­ци­је­на­та ко­ји уз алер­гиј­ски ри­ни­тис има­ју при­дру­же­ну аст­му. 

– Симп­то­ми мо­гу да бу­ду про­ши­ре­ни и на кон­јунк­ти­ве, од­но­сно на слу­зо­ко­жу очи­ју, па се то ма­ни­фе­сту­је свра­бом и цр­ве­ни­лом ока, али и го­ли­ца­њем у гр­лу, ка­шљу­ца­њем, свра­бом у уши­ма. Ови симп­то­ми мо­гу на­ли­ко­ва­ти ре­спи­ра­тор­ној ин­фек­ци­ји, пре­хла­ди, али уко­ли­ко тра­ју ду­же од се­дам да­на, увек у исто до­ба го­ди­не и без по­ви­ше­не тем­пе­ра­ту­ре, нај­ве­ро­ват­ни­је је реч о алер­гиј­ском ри­ни­ти­су – по­ја­шња­ва на­ша са­го­вор­ни­ца. Па­ци­јен­ти че­сто има­ју удру­же­не алер­гиј­ске бо­ле­сти ди­сај­них пу­те­ва. Ва­жно је зна­ти да ве­ћи­на осо­ба са алер­гиј­ском аст­мом (до 90 од­сто) има удру­же­ну алер­гиј­ску ки­ја­ви­цу, а ба­рем 40 од­сто па­ци­је­на­та са алер­гиј­ском ки­ја­ви­цом по­се­ду­је или има ри­зик да до­би­је брон­хи­јал­ну аст­му. Симп­то­ми алер­гиј­ске брон­хи­јал­не су на­па­ди гу­ше­ња пра­ће­ни осе­ћа­јем сви­ра­ња и пи­шта­ња у гру­ди­ма. Па­ци­јент оте­жа­но ди­ше, тач­ни­је не мо­же да удах­не по­треб­ну ко­ли­чи­ну ва­зду­ха, а уз то је мо­гу­ћа и по­ја­ва су­вог ка­шља. Про­фе­сор­ка Ра­шко­вић ка­же да на­пад брон­хи­јал­не аст­ме мо­же да тра­је вр­ло крат­ко, али и да бу­де про­ду­жен на ви­ше са­ти у те­жим об­ли­ци­ма ове бо­ле­сти. У нај­те­жим об­ли­ци­ма алер­гиј­ска брон­хи­јал­на аст­ма мо­же да тра­је и 12 са­ти за­ре­дом, а па­ци­јент ула­зи у све те­жи на­пад гу­ше­ња. Те­шки и про­ду­же­ни на­па­ди брон­хи­јал­не аст­ме зах­те­ва­ју хо­спи­та­ли­за­ци­ју. 

– У по­ста­вља­њу ди­јаг­но­зе бо­ле­сти кључ­ну реч има ле­кар алер­го­лог, и то по­сле ре­зул­та­та до­би­је­них на­кон ви­ше спро­ве­де­них ди­јаг­но­стич­ких те­сто­ва. Од из­у­зет­ног зна­ча­ја је да се оба­ве та­ко­зва­не прик ко­жне про­бе на стан­дард­не ин­ха­ла­ци­о­не алер­ге­не, уко­ли­ко по­сто­ји сум­ња да су алер­гиј­ска ки­ја­ви­ца и алер­гиј­ска брон­хи­јал­на аст­ма иза­зва­не алер­ге­ни­ма из ва­зду­ха. Про­це­ду­ра прик ко­жних те­сто­ва је јед­но­став­на и оба­вља се та­ко што се па­ци­јент убо­де иглом-лан­це­том па се кап алер­ге­на на­не­се на ко­жу по­длак­ти­це. На­кон два­де­се­так ми­ну­та очи­та се ре­зул­тат, ко­ји ука­зу­је да ли је па­ци­јент алер­ги­чан на не­ке од алер­ге­на из спо­ља­шне сре­ди­не – об­ја­шња­ва др Ра­шко­вић. 

По­сто­ји и мо­гућ­ност да се уз по­моћ ла­бо­ра­то­риј­ског те­ста до­би­је ин­фор­ма­ци­ја да ли па­ци­јент у кр­ви има спе­ци­фич­на ан­ти­те­ла из кла­се ИгЕ (иму­но­гло­бу­лин Е) на по­је­ди­не ин­ха­ла­ци­о­не алер­ге­не и у ко­јој ко­ли­чи­ни. Ди­јаг­но­за алер­гиј­ског ри­ни­ти­са по­твр­ђу­је се на­зал­ним про­во­ка­ци­о­ним те­стом, тач­ни­је ука­па­ва­њем рас­тво­ра алер­ге­на у нос са пра­ће­њем ре­ак­ци­је па­ци­јен­та: да ли има свраб но­са, ки­ја­ње... 

С дру­ге стра­не, да ли не­ко има алер­гиј­ску брон­хи­јал­ну аст­му мо­же се по­твр­ди­ти функ­ци­о­нал­ним ис­пи­ти­ва­њем. Ру­тин­ски се оба­вља и стан­дард­на спи­ро­ме­три­ја, при ко­јој се ви­ди да ли па­ци­јент у том тре­нут­ку има оп­струк­ци­ју ди­сај­них пу­те­ва. Про­фе­сор­ка Ра­шко­вић под­се­ћа да по­сто­је и та­ко­зва­ни не­спе­ци­фич­ни брон­хо­про­во­ка­ци­о­ни те­сто­ви (са ме­та­хо­ли­ном или хи­ста­ми­ном), по­мо­ћу ко­јих ле­ка­ри мо­гу да уста­но­ве да ли па­ци­јен­ти има­ју хи­пер­ре­ак­тив­ност до­њих ди­сај­них пу­те­ва, без ко­јих не­ма брон­хи­јал­не аст­ме. 


Коментари2
e3e34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Do pre petnaestak godina su alergije bile vrlo retke,a i tada je genetika igrala ulogu kao i danas. Imuni sistem se slabi hemijom u hrani i lekovima i onda su prve reakcije organizma alergije pa dolazi neka bolest. Naravno klasicna medicina to ne priznaje
Jelena
Slazem se, cak se navodi preterana cistoca kao jedan od uzroka. Deci se ne dozvoljava da se isprljaju...
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља