среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Јануарски бонус оборио фебруарску зараду

Други разлог је што је у другом овогодишњем месецу било и мање радних сати.- У јануару и фебруару плате су порасле укупно 9,3 одсто
Аутор: Јована Рабреновић - Јасна Петровић Стојановићпетак, 10.05.2019. у 22:00

Просечна фебруарска плата пала је у односу на јануарску, а разлози за то су то што у другом месецу ове године није било бонуса који су карактеристични за први месец, као и то што је у том месецу било мање радних сати. Фебруарска зарада је износила 52.426 динара у односу на јануарских 54.521 динар. Зараде су у просеку номинално биле мање 3,8 одсто, а реално 4,5 одсто.

Иначе, у јануару и фебруару плате су порасле укупно 9,3 одсто у односу на исти период прошле године и то захваљујући расту зарада у јавном сектору. У истом периоду зараде су реално порасле 6,9 одсто.

У Републичком заводу за статистику кажу да је пад зарада у фебруару у односу на јануар 2019. године очекиван, а разлози су следећи:

– У неким делатностима, због једнократних исплата бонуса, дошло је до већег пораста зарада у јануару у односу на децембар 2018. године, док су у фебруару те исплате изостале. Осим тога, број часова рада у фебруара био је 160 и значајно је мањи, тачно 13 одсто у односу на број плаћених часова рада у јануару којих је било 184 што је такође утицало на износ исплаћених зарада – кажу у званичној статистици.

Упитан шта је разлог пада фебруарских зарада, проф. Милојко Арсић, с Економског факултета у Београду, каже да висок раст просечних зарада у Србији у јануару 2019. године може да се објасни растом просечних зарада у јавном сектору девет одсто, док би пад у фебруару могао бити последица тога што је овај месец имао два до три радна дана мање него јануар.

Када је реч о томе од чега зависи кретање зарада у дужем периоду, објашњава да на то утиче више фактора – број радних сати, кретање плата у држави као највећем послодавцу, кретање привредне активности и инфлација по месецима, заостале зараде и бонуси се углавном исплаћују на крају године.

– Како ће зараде расти кључно зависи од кретања продуктивности, односно производње по запосленом раднику. У дужем временском периоду реалне зараде не могу да расту брже од продуктивности. Уколико влада својим мерама утиче да зараде расту брже од продуктивности то има за последицу раст спољнотрговинског дефицита, инфлације и пад инвестиција. Све ово повратно поткопава раст привреде, а тиме и реалних зарада у  будућности, што значи да такав раст зарада није одржив. Уместо да влада покушава да раст зарада оствари административним мерама, она треба да се фокусира на стварање повољних услова за раст продуктивности, а то пре свега значи да треба да створи добре услове за приватне инвестиције као и да обезбеди добар образовни систем – каже он.

Упоређујући зараде код нас и у Европи, Арсић истиче да је просечна нето зарада у у Србији лане износила 420 евра и била је међу најнижим у Европи, што је у складу са чињеницом да је продуктивност у Србији врло ниска.

– У истој години просече зараде у Бугарској биле су 457 евра, у Румунији 565, Мађарској 635 евра, Пољској 784 евра, Хрватској 802 евра, Чешкој 878 евра. Зараде у Србији биле су сличне као у земљама региона – у БиХ су биле мало више, док су у Македонији и Албанији биле нешто ниже него у Србији – истиче Арсић.

При поређењу зарада у еврима треба имати у виду да су цене у земљама централне Европе 10-30 одсто више него у Србији и другим земљама Балкана.

У наредним годинама одржив раст зараде биће приближно једнак расту продуктивности, а то значи да уз раст БДП од примера ради пет одсто годишње и раста запослености од један одсто годишње, реалне зараде могу да расту четири одсто.

– То може да изгледа на први поглед врло мало, али да смо у претходних 10 година имали раст зарада од четири процента годишње, сада би оне биле више од 40 веће од актуелних зарада – закључује наш саговорник.

 


Коментари7
6b2a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vanja M
Svi stalno kukaju a u Beogradu 700 000 automobila, neprekidne gužve u svakom delu grada, sada za praznike je 500 000 ljudi otišlo van grada na odmor od Firence do Maldiva, svi koje poznajem idu na letovanje, cene stanova rastu uprkos rastu građevine, na svakom ćošku niču nove zgrade, Ušće vrvi od ljudi kao i brdo restorana neprekidno i da ne nabrajam.
Boris
Ovi svake godine otkrivaju da februar ima 28 dana. Ne daju preko za jul - avgust, koji imaju po 31.
vera
Pohvatati vase bonuse, proseke, pa to je smesno !Pohvatati ko od penzosa moze u banju, a ko ne, kome se subvencionise struja , infostan i jos kojesta, koliko ce kome povecavati penziju, to je ,,visa matematika ,, onih koji nam otimaju zaradjeno, nece da vrate oteto i tako prave uravnilovku bez obzira na uplacene doprinose, staz, obrazovanje ! Bas ste lepo sredili oko 8oo ooo penzionera ! Pozdrav od ,,bogate,, penzionerke !
Miško
Mene zanima gde je to prosečna plata 50 plus hiljada dinara? Ako se zna da 70% ljudi radi u raznim maloprodajama gde je prosečna plata 30-ak hiljada i to u Beogradu, odakle ta cifra?! O unutrašnjosti da i ne pričamo, o tim parama oni sanjaju. Drugo, kakve veze ima koliko je radnih dana u mesecu? Ovde se radi za platu a ne na radni sat. I treće, po zakonu poslodavac mora da plaća dolazak radnika na posao. U javnim preduzećima daju samo za broj radnih dana Za te pare ne može da se kupi mesečna karta, a pojedinačno da se kupuje karta nije dosta ni za deset dana. Znači u pitanju je krađa radnika, izigravanje zakona i sl. Porast plata je smešan u odnosu na troškove, cenu goriva, hrane. Krompir nam je 85 din a raste svuda. Isto i luk, pa ga još i uvozimo. Jabuke u otkupu 4 din a u radnji 60. Ljudi nemaju da plate račune pa im oduzimaju imovinu. O čemu mi ovde pričamo, kakav porast, čega???
Kiska
Bede i siromastva.
Препоручујем 19
Радоје
Коме да верујемо, својим очима или статистици? ,,Зараде у Србији биле су сличне као у земљама региона – у БиХ су биле мало више, док су у Македонији и Албанији биле нешто ниже него у Србији – истиче Арсић.'' Господине Арсићу, лако је теби - на државним си јаслама. Твоју сарму не једе већина Србије... Листове киселог купуса једу радници у производњи - ако им преостане после пореза на трошне куће, такси, одводњавања, ,,чистог ваздуха'', насипања неасфалтираних улица, пражњења септички јама, чисте пијаће воде, пилећих ногу у паштетама, воде у месу, млевеног леда у ,,стишњеној шунци'' свих кланичара, млевених свињских глава у сувомеснатим производима... И ,,традиционалних'' поклона лекарима у законом одређеном износу. Плус, топли оброк од 10-15 динара дневно! Да, ,,богати'' пензионери да не кукају зато што се сиротиња бесплатно бања. Има се, може се...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља