уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:40
СТО ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Краљ Петар, Принцип и Апис учили су на Дорћолу

Традиционално, у школи постоје природно- математички и друштвено-језички смер, а однедавно и ИТ одељења
Аутор: Ми­на Ћур­чић петак, 10.05.2019. у 20:00
Прва београдска гимназија (фото М.Ћ)

Ста­ри­ји је зо­ву сим­бо­лом Дор­ћо­ла, они сред­њих го­ди­на се ра­до се­ћа­ју зго­да и не­зго­да са про­фе­со­ри­ма о ко­ји­ма и да­ље кру­же ур­ба­не ле­ген­де, док је за мно­ге де­вој­ке и мом­ке на пра­гу од­ра­ста­ња „ба­ук”, али и пр­ви сте­пе­ник ка све­тлој бу­дућ­но­сти и оства­ре­њу деч­јих сно­ва. Нај­ста­ри­ја гим­на­зи­ја у пре­сто­ни­ци, чу­ве­на Пр­ва, ове го­ди­не пу­ни 180 го­ди­на по­ста­ја­ња. 

– Не ра­ди се са­мо о ју­би­ле­ју на­ше шко­ле, већ о ју­би­ле­ју срп­ског обра­зо­ва­ња. На­ро­чи­то смо по­но­сни на то што на­ша гим­на­зи­ја и кад је ме­ња­ла име­на ни­ка­да ни­је пре­ста­ја­ла да ра­ди – при­ча Алек­сан­дар Ан­дре­јић, ди­рек­тор Пр­ве бе­о­град­ске гим­на­зи­је. 

На зи­до­ви­ма шко­ле, ко­ја по­сто­ји од пр­ве по­ло­ви­не 19. сто­ле­ћа, ра­до­ви уче­ни­ка, али и пор­тре­ти слав­них ђа­ка ове обра­зов­не уста­но­ве. Је­дан од њих је био и краљ Пе­тар Ка­ра­ђор­ђе­вић. Ка­би­не­ти но­се име­на ве­ли­ка­на ко­ји су се про­сла­ви­ли не са­мо у зе­мљи, већ и у све­ту. 

– На­ши слав­ни ђа­ци су нам за­да­ли до­бар и те­жак за­да­так. Мо­же­мо да се пра­ви­мо ва­жни, али за оне ко­ји до­бро ра­де свој по­сао то је ве­ли­ка од­го­вор­ност – при­ча Ан­дре­јић. 

Про­фе­со­ри и ђа­ци ове шко­ле, ипак, не те­же да жи­ве на ра­чун слав­не про­шло­сти. И да­нас је пре­стиж би­ти ђак Пр­ве па се ма­ли ма­ту­ран­ти „утр­ку­ју” да би упи­са­ли ову шко­лу. Тра­ди­ци­о­нал­но, у шко­ли по­сто­ји при­род­но-ма­те­ма­тич­ки и дру­штве­но-је­зич­ки смер, а од­не­дав­но и ИТ оде­ље­ња. 

– Ми смо про­шле го­ди­не упи­са­ли два та­ква оде­ље­ња јер је би­ло ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње. Има­ли смо око 200 за­ин­те­ре­со­ва­не де­це. По­ла­га­ње при­јем­ног ис­пи­та за ИТ оде­ље­ња ове го­ди­не би­ће дру­гог ју­на – на­ја­вљу­је ди­рек­тор и об­ја­шња­ва да је до пре не­ко­ли­ко го­ди­на дру­штве­но-је­зич­ки смер био „по­пу­лар­ни­ји” не­го при­род­но-ма­те­ма­тич­ки. Да ли их при­вла­че „за­ни­ма­ња бу­дућ­но­сти” или се но­ве ге­не­ра­ци­је ма­ње пла­ше ма­те­ма­ти­ке, фи­зи­ке и хе­ми­је не зна­мо, али по­след­њих  го­ди­на шко­лу упи­су­је око 150 „при­род­ња­ка” и 90 „дру­штве­ња­ка”. Ни­је тај­на да за упис у ову дор­ћол­ску гим­на­зи­ју тре­ба мно­го по­е­на. И пр­ви су­срет са Пр­вом гим­на­зи­јом, углав­ном, оста­не за­у­век у се­ћа­њу бив­ших  ђа­ка. 

– То ни­је чуд­но ка­да у јед­ном оде­ље­њу има­мо 25 ву­ко­ва­ца и по јед­ног ђа­ка ге­не­ра­ци­је. Ми­шље­ња сам да је мно­го ва­жни­је ка­кви уче­ни­ци из­ла­зе из на­ше шко­ле, не­го ка­кви у њу ула­зе – на­гла­ша­ва Ан­дре­јић.  

Ђа­ци ни­су вред­ни са­мо ка­да су у пи­та­њу школ­ске оба­ве­зе. Вред­но ра­де и на при­пре­ми про­гра­ма за обе­ле­жа­ва­ње 180. го­ди­шњи­це сво­је шко­ле. У окви­ру про­јек­та „Пр­ва и при­ја­те­љи” уго­сти­ли су дру­га­ре из Кра­гу­јев­ца, Не­го­ти­на, Чач­ка, Кра­ље­ва, Ско­пља и Ма­ри­бо­ра. Има­ју де­бат­ни клуб, учи­ли су ка­ли­гра­фи­ју, сви­ра­ју и цр­та­ју. Вред­ни и по­но­сни ђа­ци при­ре­ђу­ју  три­би­не, кон­цер­те, из­ло­жбе, де­бат­не и књи­жев­не ве­че­ри. Ди­рек­тор и бив­ши про­фе­сор у Пр­вој не ли­би се да по­хва­ли сво­је ђа­ке и ка­же да шко­ла има све – слав­ну про­шлост, све­тлу бу­дућ­ност, је­ди­но што јој не­до­ста­је, већ чи­та­ву де­це­ни­ју, је­сте спорт­ска са­ла. 

 

Ком­по­зи­то­ри, сли­ка­ри и на­уч­ни­ци

Мо­гло би се ре­ћи да не по­сто­ји лич­ност ко­ја је оста­ви­ла траг у про­све­ти, кул­ту­ри, на­у­ци и ди­пло­ма­ти­ји, а да ни­је по­ха­ђа­ла Пр­ву бе­о­град­ску гим­на­зи­ју. У клу­па­ма шко­ле се­де­ли су Љу­ба Не­на­до­вић, Ми­лу­тин Га­ра­ша­нин, Сте­па Сте­па­но­вић, Ра­до­мир Пут­ник, Жи­во­јин Ми­шић, Пе­тар Ко­чић, Ми­ло­ван Гли­шић, Ста­ни­слав Ви­на­вер, Оскар Да­ви­чо, Мо­ша Пи­ја­де, Јо­ван Цви­јић, Сте­ван Мо­кра­њац, али и Га­ври­ло Прин­цип, Дра­гу­тин Ди­ми­три­је­вић Апис…

Час исто­ри­је и умет­но­сти 

У Све­ча­ној са­ли Рек­то­ра­та Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та да­нас у 19 ча­со­ва би­ће одр­жа­на ака­де­ми­ја „Час исто­ри­је и умет­но­сти” по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 180 го­ди­на по­сто­ја­ња гим­на­зи­је, док ће све­ча­на ака­де­ми­ја би­ти упри­ли­че­на по­чет­ком ју­на у На­род­ном по­зо­ри­шту. У јед­ном пе­ри­о­ду исто­ри­је шко­ле на­ста­ва се одр­жа­ва­ла у Ка­пе­тан Ми­ши­ном зда­њу, па ће за­то баш ту би­ти одр­жан овај час.


Коментари10
26e43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Dorcol
U vezi komentara o muskarcima i zenama koje su pohadjali Prvu - Bila je poznata kao Prva muska i Sesta zenska
Radoznala
Interesantno, na Dorćolu izgleda nije bilo znamenitih žena, sve sami muškarci!
Nemanja
Ali te muškarce rodile su žene :)
Препоручујем 6
Hibernian
Devojke su isle u Prvu Zensku sadasnju Petu. Prva je osnovana kao muska i pocela je sa mesovitim obrazovanjem mislim kada se preselila u sadasnju zgradu u Dusanovoj -1939 g.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Olivera Stanković
Sa posebnim osećanjima se sećam te četiri godine u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Tada se ona zvala Gimnazija Moša Pijade. Imali smo sjajne profesore koji su nam otvarali vrata znanju, saznavanju, promišljanju, ali i drugovanju i poštovanju. Gajio se duh zajedništva bez kočenja individualnog ispoljavanja. To su svetle godine u mom životu i sad koristim priliku da pozdravim generaciju 1965. Iskreno se nadam da taj divni duh još živi u učionicama i kabinetima .
Talicni Opanak
Moja gimnazija je mesto moje davno "pokosene trave" i mesto najlepsih uspomena, a to su: Tasicka, Usa, Peca, g-dja Mica, Zuti... Ovo secanje boli I udara u dusu! Najlepsi dani vremena kada smo se puno voleli!
Djordje Dorcol
Ocigledan komentar nekoga iz "druge" smene. Onda, da ne zaboravimo i prvu smenu: Djura, Stole, Jevra, Oliva, Tackica... Lepa vremena nema sta!
Препоручујем 1
Jovan Karić
Nasjtarija, danas aktivna beogradska gimnazija je Treća beogradska gimnazija. Politikine novinare je po običaju mrzelo makar da na guglu ukucaju temu koju ne poznaju a o njoj treba da pišu.
артиљерац
Немојте тако господине.И ја сам похађао Трећу гимназију(тад је била Осма београдска,1975 сам матурирао)али зна се да је Прва основана 1839 а Трећа,као пуна гимназија тек 1891.Ако сте мислили на зграду гимназије,то је тачно.Трећа је у својој згради у Његошевој од 1906,и по томе је "најстарија" београдска гимазија.
Препоручујем 67

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља