петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 11.05.2019. у 16:21 Драгана Јокић-Стаменковић

Од септембра кинески језик у гимназијама

Национални просветни савет требало би да препоручи министру просвете увођење факултативних часова овог језика. – Ђаци „проговоре” после годину дана, али им је за писање потребно више времена
Полазници Конфучијевог института Универзитета у Новом Саду уче калиграфију (Фото Конфучијев интистут)

Кинески језик највероватније ће од 1. септембра бити факултативно уведен у све гимназије у земљи, уколико Национални просветни савет (НПС) у уторак да позитивно мишљење на тај предлог и препоруку министру просвете Младену Шарчевићу да га одобри. Како за „Политику” каже Радивоје Стојковић, председник НПС-а, не види ниједан разлог да предлог не буде усвојен јер су план и програм према којима би се кинески проучавао у гимназијама урађени по стандардима који важе и за остале језике који се уче у домаћим школама.

Прављен је у сарадњи стручњака са Конфучијевог института и Филозофског факултета у Новом Саду, а верификовао га је и Завод за унапређивање образовања и васпитања, који иначе одобрава све новоуведене планове и програме у школама.

У последње време иницијативе за учење кинеског у овдашњим школама у јавности су се чуле и од самих челника власти, не само из економских разлога, због учешћа Србије у пројектима на новом „путу свиле”, већ и због одличног знања српског које су показали највиши представници НР Кине у нашој земљи.

Стојковић, који је и председник Заједнице гимназија Србије, каже да је предлог темељено рађен бар годину дана и да се на крају само поклопио са стратегијским опредељењима водећих људи у држави. Не види препреку да и све средње стручне школе факултативно у наставу од почетка наредне школске године уведу кинески.

– Сарадња Србије и Кине је у последњих годину и по – две појачана на свим нивоима, не само на економском. Све је више Кинеза који у њиховој земљи уче српски језик, а код нас, у Новом Саду, на пример, деца још у предшколском узрасту могу да почну да уче кинески језик. Тешње су повезани наши и њихови научни институти и организују заједничке конференције, а недавно су универзитети у Београду, Новом Саду и Нишу потписали уговор о сарадњи са кинеским Универзитетом Цијао Тонг, творцем чувене Шангајске листе, на којој се према квалитету рангирају светске академске установе – истиче Стојковић и додаје да би српским ђацима, као што сада чине у школама у које је кинески уведен као пилот-пројекат, овај језик и даље предавали лектори са Конфучијевог института, али уз помоћ факултетски образованих наставника.

Стручњаци који памте да је још почетком миленијума било покушаја увођења кинеског језика у српске школе истичу да је једино тако и загарантовано успешно спровођење ове идеје, нагласивши да је управо шкртарење тадашњег Министарства просвете и неангажовање наставника кинеског уз лекторе у настави допринело да спласне првобитно велико интересовање међу ђацима.

Марљиви гимназијалци, према искуствима проф. др Радосава Пушића, директора Института Конфучије у Београду, за годину дана би поприлично савладали говорни кинески и могли да развију солидну конверзацију на њему. Наглашава да влада мистификација око тежине савладавања мандаринског кинеског, који је у службеној употреби и учи се свугде у свету.

– То је језик као и сваки други који се изучава у школама. Међутим, Кина има 56 националних мањина, од којих свака говори својим дијалектом. Али то нас не занима, већ мандарински кинески, чији је изговор веома лако научити. Проблем је са кинеским писмом, које има око 100.000 карактера и нико их не зна све. Док академици у Кини знају и око 10.500 кинеских карактера, од којих сваки означава једну реч, просечан факултетски образовани Кинез користи око 2.500. Гимназијалци у Србији који би вредно радили две године могли би да науче око 1.000 карактера, а претпостављам да ће спорије прелазити градиво уколико га прошире на четири године, па би онда одлични ђаци просечно учили 1.500 калиграфских знакова – наглашава Пушић, који предаје више од десет предмета на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду, и додаје да је пре увођења факултативног учења кинеског у гимназијама најбитније усвојити добро и темељно осмишљен план и програм рада, јер „има и оних који ће водити негативну кампању и нису за ову причу”.

 

Каснимо за светом

Док Радивоје Стојковић, који је и директор Гимназије „Јован Јовановић Змај”, где се кинески факултативно учи већ пет година, наглашава да његови матуранти могу отићи у Конфучијев институт Универзитета у Новом Саду и без проблема полагати за сертификат који је на нивоу енглеског А два, Пушић истиче да „Србија касни са увођењем ове новине”.

– Русија је пре тридесетак година увела кинески као обавезан језик у одређени број средњих школа. Исто је и у Америци, где је он, после енглеског и шпанског, трећи говорни језик. Пре средине деведесетих година прошлог века нико ко познаје основе кинеског није могао ни да помисли да конкурише за посао у Министарству иностраних послова Аустралије. У Шведској, Немачкој, Енглеској, Француској обавезан је у делу средњих школа, а о азијским земљама и да не говоримо – наглашава професор Пушић.

Око 2.000 ђака у Србији тренутно изучава кинески

Подаци које је „Политика” добила у Министарству просвете говоре да у Србији тренутно око 2.000 ученика факултативно учи кинески језик у 34 основне и 30 средњих школа. Наставу им држе 24 квалификована наставника из Кине, које је делегирало кинеско Министарство просвете.

– Први уговор о факултативном учењу кинеског језика у српским основним и средњим школама потписан је школске 2011/2012, а затим су 2016. наше Министарство просвете и Министарство просвете НР Кине потписали нови протокол о сарадњи са важењем до 2020. и опцијом његовог продужења – објашњавају представници Министарства просвете.

Коментари26
b45b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naivna
E sto ste nadali dreku odmah? Kineski jezik jeste tezak i nasa deca su preopterecena sa obilnim skolskim programom. Neka ucenje Kineskog jezika bude slobodna volja srpskog naroda, i to ne samo omladine, nego organizovati i vecernje kurseve za odrasle. Kinezi su nasi veliki prijatelji, zasluzili si tu malenkost od nas, da pokazemo bar malo postovanje prema najstarijoj naciji na svetu, i moje je misljenje. najpametnijoj nacija na svetu. Evo ja cu poceti da ucim.Ne treba to da bude neki akademski nivo,vec najosnovnije svakodnevno sporazumevanje, pa ako ide samo nastaviti sa usavrsavanjem. Kinezi su nas spasavali iz logora smrti,to se ne sme nikako zaboraviti. Pa neka se ljuti koliko hoce i Rus i Amerikanac.
Selena Pjević
Вредни ђаци Филолошке гимназије из године у годину добијају вишегодишње стипндије за студирање у Кини. Од 1995/96. школске па до 2017/18 године преко 20 наших ђака је било и налази се у Кини на стипендијама које добијају од Народне Републике Кине захваљујући сјајном знању кинеског језика и одличним резултатима постигнутим на полагању ХСК испита. Наши ђаци на крају четврте године учења кинеског у нашој школи савладају преко 2000 кинеских знакова. 2014. године је Филолошка гимназија освојила прво место на Светском такмичењу из кинеског језика за средњошколце.
Selena Pjević
Не знам о којим стручњацима се пише овде........кинески језик је уведен као први језик (по избору ђака) у Филолошкој гимназији у Београду давне 1995. године, не као језик који се учи по програму за факултативну наставу као ни по програму за наставу курса, већ по озбиљном програму који важи за све стране језике који се у овој школи уче веома озбиљно већ деценијама.
Јасмина Суботица
Даћу све од себе да прогутам и игноришем мучнину коју осећам како након читања овог текста, особито након читања коментара. Укратко, уверавам целокупну јавност Србије да ће, за почетак, есенцијално важно бити да се повећа фонд часова из матерњег, дакле СРПСКОГ језика у нашим школама, јер је степен функционалне, а и оне базичне неписмености у Србији, застрашујуће велик. Неписмени су основци, средњошколци, студенти, свршени лекари, инжењери, о правницима да и не говорим. Част Кинезима, али НЕ!
Neprilagodjen
"Kинески језик највероватније ће од 1. септембра бити факултативно уведен у све гимназије у земљи......." Da ne preterujete malo? Idem u gimnaziju i to prirodni smer. Iako smo prirodnjaci ucimo cak 4 (cetiri) jezika: francuski, srpski, latinski i engleski kao obavezne jezike. I sta sada hocete da ucimo jos i taj kineski, pa to je 5 jezika u gimnaziji prirodni smer. Pa necemo mi sa prirodnog smera da upisujemo Filoloski faks, a i tamo kad studirate ne izucavate vise od 2 jezika. Koje je ovo ludilo, umesto da nam ukinete jedan strani jezik i vratite nam predmet "nacrtna geometrija" koji nam je neophodan za: arhitekturu, masinstvo, gradjevinu, geodeziju....... ovde se opet pravi ustupak Jezicarskom nastavnickom lobiju koji je nacrtnu geometriju izbacio iz nastavnog plana i programa gimnazija toliko davno da se toga vise niko ni ne seca. Ni sam nisam u to verovao dok nisam video udzbenike iz nacrtne za gimnazije iz ranih 70-tih godina. Uvedite onda i nacrtnu geometriju fakultativno!
Neprilagodjen
@Саша Микић Eeee moj Sasa! Ne mesam ja maternji sa stranim jezicima, vec to radi skolski sistem. Ja samo prebrojavam i konstatujem da kao "prirodnjak" ucim 4 jezika+peti u najavi. Da u najavi, jer odlicno, za razliku od Vas, znam sta znaci fraza "fakultativno" u nasem skolstvu. To je eufeminizam za nesto sto se u narodu kolokvijalno kaze "ulaz na mala vrata". Tako smo dobili dva bizarna i beskorisna predmeta, gradjansko i "pravoslavlje" na ustrp nekih drugih prirodnih predmeta, kao npr nacrtne geometrije jos onomad. Inace Vas nisu ucili profesori srpskog, vec srpskohrvatskog jezika i dobro su Vas naucili jer su profesori nekad', izgleda mi, bili cenjeni i postovani, a losi ucenici su gubili godine i bivali izbacivani iz skola bez ikakvih problema sto je danas nezamislivo. U svakom slucaju, Vase generacije nemaju razloga da zale sto su ucili nacrtnu - bolje i nacrtna nego da su ucili dodatna tri jezika i to samo zbog raznih prosvetarskih, verskih, gradjanskih i politickih lobija.
Саша Микић
@Neprilagodjen Е, мој гимназијалац! Какав си ти то гимназијалац када мешаш матерњи језик са страним и када не знаш шта значи ''факултативно''? Ја сам од тих гимназијалаца, које помињеш, са почетка 70-тих и завршио сам природно-математички смер. Знам да су нам професори српског језика урезали добро у памет знање правилног говорења и правилног писања, а сада, како видим, многи који су завршили гимназију и касније факултете не знају да напишу мало сложенију реченицу на матерњем језику без поштапалица са друштвених мрежа, а да не причам о правопису. Једино што се слажем са тобом је то да је велика грешка избацивање нацртне геометрије из наставног плана и програма, мада, морам признати, многи је нису волели.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља