среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26

Остварена жеља дародавца најстарије ужичке куће

Универзитетски професор Драган Веселиновић је породичну кућу најпре поклонио ужичком музеју, па када је та установа није привела намени, дар је преусмерио Српској православној цркви, која је цео простор уредила и на ползу народа оживела
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 12.05.2019. у 23:30
(Фототографије С. Јовичић)

Ужице – Пуним сјајем сада сија и људе окупља ново здање парохијског дома у ужичком насељу Царина, настало на темељима једне од најстаријих овдашњих кућа. Управо како је желео дародавац те некадашње грађевине универзитетски професор Драган Веселиновић из Београда, коме је сада 89 година. Давнашњу породичну кућу он је најпре поклонио ужичком музеју, па када је та установа није привела намени, онда дар преусмерио Српској православној цркви, која је цео простор уредила и на ползу цркве и народа оживела.

О дугој прошлости дароване грађевине сведочи табла постављена код улаза у нови парохијски дом. Ту пише да је здање, на чијем је месту подигнут дом, грађено из два дела; старији део, који се гледано с улице „ломи” у односу на фасаду, назван је „стара кућа” и грађен пре 1862. године, још док су Турци били у овој вароши. Зна се да је ту кућу од плетера и набоја изградио Љубисав Михајловић, грнчар из Потпећа, те да се поред просторија за становање налазила и његова грнчарска радионица.

Други, млађи део здања, „нова кућа”, зидан је 1862. од ћерпича. У време зидања у њој су једном преноћили Турци који су бежали из доњег дела вароши захваћеног пожаром. Обе куће, спојене у једну, биле су до 1928. прекривене каменом плочом, а од тада црепом.

Године 1908. кућу од наследника покојног Љубисава Михајловића откупљује његов зет – трговац Вучета Лазић, чија се, до пред крај Првог светског рата, овде налазила и трговачка радња. Он је са супругом Милевом имао деветоро деце, од којих су старост дочекале ћерке Мица, Дара и Гина. После смрти Вучете, кућа припада ћерки Мици од 1922, а кад је она умрла, 1986. године, власништво преузима сестра Гина. Иза Гине, власник куће 1997. постаје њен син Драган Веселиновић.

По Драгановом договору са својим братом од тетке Војиславом Лалом Стефановићем (Дариним сином), 1998. године, кућа је поклоњена ужичком Народном музеју. Ужичани, иначе, ове људе памте као добротворе. Лале Стефановић је своју пространу кућу у центру Ужица даровао музичкој школи која се зове по њему. А Драган Веселиновић, дародавац здања на Царини, наш је угледни научник из области заштите животне средине, дугогодишњи професор на Природно-математичком и Хемијском факултету, писац многих уџбеника, добитник Октобарске награде града Београда, грамате патријарха српског Иринеја и низа других признања. Намера Веселиновића с поклоном датим музеју била је да се оронула кућа реконструише и служи у музејске сврхе, а пре свега, за опште добро. Како на то у једној својој књизи подсећа тадашњи директор ужичког музеја Драгиша Милосављевић, музеј је урадио елаборат реконструкције и обавио припремне радове, али у неповољним временима није се нашло средстава.

Онда је стара кућа, с обзиром на то да није приведена намени, враћена дародавцу. Он је новим уговором 2008. године поклања Српској православној цркви. У годинама које су следиле у насељу Царина, обновљена је стара Црква Светог Марка, па се указала прилика да овај простор буде искоришћен као њен Парохијски дом. Према речима протојереја-ставрофора Милића Драговића, старешине ужичке Цркве Светог Марка, која ће за две године навршити три века постојања, жеља дародавца Драгана Веселиновића била је да од старе куће настане простор за потребе Ужичана.

„Зато смо ми одлучили да, према могућностима, то и остваримо. Оронулу кућу смо срушили и направили нову, с приземљем и два спрата. Финансирали смо радове личним средствима свештеника који су помагали и у градњи објекта, као и прилозима верника, предузећа... Ту су сада четири стана за свештеничке породице, а у приземљу је вишенаменска црквена сала. У њој се одржавају црквене и градске свечаности, предавања и изложбе, чиме је испуњена жеља дародавца. Овај објекат, усељен на Марковдан прошле године, служи на понос граду”, изјавио је за наш лист свештеник Драговић, познат по ентузијазму и личном раду у градњи и обнови више црквених објеката у овом крају.


Коментари4
393c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
Ne vidi se da li ima tabla na kojoj pise da je kuca poklonjena i od koga da bi se sacuvao podatak i da bi se znala istorija.
Nis Rados
A шта рећи за Крагујевац, где је легат - кућа намењена "спортској омладини Крагујевца" завршила као приватна кућа Боре Чејовића, бившег декана Правног факултета Универзитета у Крагујевцу и прво оптуженог у афери Индекс. Могле би новине да се позабаве овим питањем.
ivan
to su dobri ljudi starog kova, dobrotvori. Za svaku pohvalu.
Zoran Markovic
"Оронулу кућу смо срушили и направили нову, с приземљем и два спрата. " Лепо је даривати установама које ће куће користити на ползу народа. Али срушити кућу зидану пре 1862. да би се на том плацу направила зграда са четири стана - то је злочин према нашем наслеђу и култури. Такви објекти се рестаурирају, ревитализирају и делом рекунструишу да би и даље могли служити на ползу народа. У Београду је пуно таквих, од конака кнегиње Љубице па даље, у Нишу је кућа Стамболијских и друге. Само у Ужицу се руше споменици културе. И још се хвалимо тиме! Зашто?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља