недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:06
ИНТЕРВЈУ: МАРЈАМ МАЂИДИ, књижевница

Изгнанство је временом постало моја снага

Не кажем ни да је у Француској идеално, треба се још борити на пољу женских права, то је бескрајна борба, али је неупоредиво са Ираном
Аутор: Ивана Хаџи-Поповић*понедељак, 13.05.2019. у 11:05
(Фото: И. Хаџи-Поповић)

Фестивал француске књижевности „Молијерови дани” у Француском институту у Београду отвара је француска ауторка Марјам Мађиди, промоцијом свог романа „Маркс и лутка”, за који је добила Гонкурову награду за први роман који је већ преведен на 14 језика (код нас га је објавио „Албатрос плус”).

Кћерка марксистичких активиста разочараних у иранску револуцију Марјам Мађиди напушта Иран с родитељима 1986. године као шестогодишња девојчица и настањује се у Паризу. Од тада живи између два језика, Молијеровог и оног великих персијских песника, између две културе, оријенталне и западне, које ће се у њеном срцу помирити у овом аутобиографском роману. То је прича о два диктаторска режима, о закопавању забрањених књига Маркса и Че Ге Варе, женској полицији за одржавање моралног реда, о патњи, али и о Паризу слободе и политичког изгнанства када она улази у свет усамљености, изопштености и одбачености.

Зашто наслов „Маркс и лутка?

Зато што он обухвата две главне личности мог романа: комунизам и детињство. Маркс симболизује борбу родитеља да се промени друштво, а лутка дечји свет. Нисам марксистичка милитанткиња, не бавим се политиком, пишем и причам приче, у комунистичку атмосферу сам упала рођењем што је сигурно на мене утицало и говорим о милитантизму родитеља из осамдесетих у Ирану, како и зашто су одлучили  да буду комунисти, али на крају и о њиховом разочарењу у комунизам и револуцију. Партије екстремне левице у Ирану биле су тада збрисане.

Један о слогана ваших родитеља био је „После Шаха Хомеини”. Да ли они заиста могу да се упореде?

Да, у мери у којој је у оба режима постојала цензура, веома јака репресија и укинута слобода штампе. Оба су негирала људска права, мада су, за разлику од Хомеинија, под шахом Резом Пахлавијем личне слободе у односу на облачење или коришћење алкохола биле заступљене, а западњачки стил живота чак охрабриван. Само је један човек у историји Ирана, премијер последњег шаха, Мосадег, који је имао програм демократизације и национализације извора нафте, покушао да спречи да иранска нафта одлази Американцима и Енглезима, али је ЦИА помогла Енглезима да у Техерану направе државни удар, а Мосадега затворе и муче. Удар из 1953. остао је у колективној свести Иранаца болно искуство од када и потиче потпуно одбацивање Американаца и Енглеза.

Страх, смрт, тортура биле су речи које су својевремено одређивале живот ваших родитеља. Ви сте одрасли у Француској, земљи слободе како је називате. Да ли сте икада и ту осетили страх?

Наравно, и у Француској сам осећала страх, али сасвим друге врсте, онај странкиње у страној земљи.

У роману описујете Бикини забаву” на западни начин, завршену хапшењима. Зашто?

Јер су прославе где су девојчице и дечаци заједно забрањене, оне у купаћим костимима још више, а оне са алкохолом и дрогом највише.

Исламски закон дозвољава 4 жене по једном Иранцу. Како Иранке данас прихватају тај закон?

Не прихватају га, подносе га, он им је наметнут. То је поништење жене које долази од религије, мада је то можда и сама људска природа која тражи слабијег да га потчини. Зато су мушкарци женама, с обзиром на то да су изузетно јаке и психички и физички, и налепили етикету „слабијег пола” не би ли се сами осетили јачима. Која бих жена у Ирану ја данас била без слободе облачења, путовања без дозволе мужа или могућности развода. Не кажем ни да је у Француској идеално, треба се још борити на пољу женских права, то је бескрајна борба, али је неупоредиво са Ираном.

Ипак, у Техерану, граду порока и злочина, како га називате, скривено влада емотивна слобода где у шифрама Лос Анђелес и Сан Франциско млади воде љубав?

Младе је немогуће спречити да се воле, упркос забранама.

Да ли млади Ирана треба у нечему да завиде младим Французима?

Да, на слободи.

По доласку у Иран имали сте велики проблем са француском кухињом, тако различитом од иранске. Ипак, неколико деценија касније, у Пекингу, жудели сте за кроасанима и мирисом француских пекара?

Да, временом су се кроасани испунили успоменама и постали блиски, обогаћени укусом, оним који ствара носталгију.

Таксиста, лик романа, рецитује стихове песника Хафеза из 14. века о лицемерним верским поглаварима коју су упрљали Коран, сматрајући да је поезија једино што би данас у Ирану и требало сачувати?

И Молијер је у 17. веку то рекао у „Тартифу”. Ирански властодршци, неизмерно богати, говоре како треба помагати сиромашнима, али они су се и обогатили захваљујући режиму. Срамота је да Иранци у 2019. живе у потпуној немаштини и да целе области немају воду за пиће. А Иран је богат ресурсима од којих народ нема користи. Проблем није у ресурсима, већ у руковођењу њима.

Какви су данас по вама односи између Ирана и Француске, ваше две домовине?

Мислим да Француска није никада имала јасан став према Ирану.

„У изгнанству стећи осећај да сте код  куће, наводите речи Симон Веј. Какво је ваше данашње осећање?

Увек ћу, ма шта радила и ма где била, бити изгнаница, али изгнанство је временом постало моја снага.

*преводилац романа „Маркс и лутка”


Коментари0
967d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља