среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:53
ПОГЛЕДИ

Покривање

У јеку актуелне изборне трке за Европски парламент став према женској одећи у исламу опет се показује као једна од могућих улазних карата – било да је реч о левом или десном полу идеолошког спектра
Аутор: Наташа Јовановић Ајзенхамерсубота, 18.05.2019. у 18:00

У периоду за нама два терористичка напада изазвала су и неверицу и осуду светске јавности. Прво су нападнути муслимани на Новом Зеланду, а недуго затим, такође у акту тероризма, страдали су хришћани на Шри Ланки. Оба напада су доминантно верски и расно мотивисана и, како то обично бива када се догоде овакве трагедије, медијски простор испунила су питања о томе да ли је суживот између различитих култура могућ. Интересантно је да се и овог пута, као својеврсни лакмус папир и симбол свеукупног западног односа према исламу, наметнуло питање забране ношења вела (односно различитих варијетета – хиџаба, никаба, бурке…). Након напада на Шри Ланки, одмах је као прва мера забрањено покривање лица на јавним местима. Такве и сличне политике спроводе се и у неким европским земљама. Треба, међутим, имати у виду да је проблем много сложенији и да се не може решавати само политичким одлукама. Овде је реч о једном од суштинских питања које се тиче функционисања друштва, међукултурног и међурелигијског дијалога, и индивидуалних права.

Иако покривање верница постоји и у другим религијама, најраспрострањеније је у исламу и чини важан сегмент те вере и традиције. Ако се читају путописи западњака са Оријента од просветитељства па надаље, лако је уочити да је управо скривање лица и тела муслиманки оно што је највише привлачило пажњу наратора. До дана данашњег вео је остао симбол разлике између наводно секуларног и либералног Запада с једне, и традиционалног Оријента с друге стране. И овде је питање далеко сложеније од упрошћене бинарне поделе. Треба нагласити да полемика у вези са забраном ношења вела погађа друштво на много нивоа.

У оквиру феминистичке теорије воде се сталне дебате у вези с тим да ли је западна (секуларна) варијанта борбе за права жена једина валидна или, пак, муслиманке имају права да дају свој (исламски) допринос у сузбијању патријархата. Секуларно оријентисане феминисткиње сматрају да је било какав теолошки феминизам само компромис са патријархатом и да се у случају када жена не може да бира да ли ће јој коса и лице бити покривени не може говорити ни о каквом правом потенцијалу за родну равноправност. Поједине муслиманске активисткиње узвраћају поруком да је далеко важније шта имају у глави него на глави, и да је дискриминација муслиманки у борби за права жена, само због тога што носе хиџаб, још једно (колонијалној логици блиско) тривијализовање овог важног питања. Не улазећи даље у проблематику, треба још једном нагласити да није реч о изазову који се тиче само, па ни првенствено, друштвене теорије, него се тиче свих грађана у глобалном друштву које је, да подсетимо, изузетно религијски хетерогено.

(Срђан Печеничић)

Неретко се забране покривања муслиманки оправдавају безбедносним разлозима. Међутим, проблем је много дубљи јер је реч о пракси која заиста мења, не само изглед јавног простора, већ и односе у њему. Ако замислимо хипотетичку вагу, видећемо да на једном тасу стоје они који сматрају да придошлице треба да се прилагоде локалним обичајима и праксама. Као један од главних аргумената у прилог таквом ставу наводи се чињеница да у појединим муслиманским државама немуслиманке морају да покрију косу на улици и да, самим тим, нема потребе да се Европљани воде другачијим начелима. На другом тасу ове замишљене ваге стоје сви они који подсећају на важну европску правну и политичку тековину, односно императив људских права и загарантоване слободе исповедања религије и креирања различитих нивоа идентитета (па и визуелног). Који ће тас на ваги превагнути, односно који ће аргументи бити доминантно прихваћени у одређеном друштву, зависи од много фактора. Сигурно је једино да се бурке и хиџаби у говорима, па и одлукама политичара, никада не разматрају у контексту родне равноправности, већ је то само још једна у низу стратегија за добијање гласова, и то најчешће оних који долазе од десних и конзервативних бирача (мада може послужити и као контрааргумент либерала и левичара). У јеку актуелне изборне трке за Европски парламент став према женској одећи у исламу опет се показује као једна од могућих улазних карата – било да је реч о левом или десном полу идеолошког спектра.

Иако је забрана ношења вела мера која је усмерена на целокупну муслиманску популацију (јер се тиче целе породице), опет су највише погођене, односно дискриминисане жене. У контексту жилавости патријархата на глобалном нивоу, у свим религијама и нацијама, треба пажљиво промислити да ли предузимати мере додатне стигматизације припадница муслиманске популације тако што ће им се онемогућити ношење вела. Тек ако би питање покривања муслиманки престало да буде инструментализовано и банализовано свођењем на ниво скупљања поена за изборе (како националне, тако и европске) могло би се отворити (понављам) веома комплексно питање о томе да ли вео може, или не може, да буде део еманципаторског наслеђа у борби за права жена.

Асистенткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари7
a01a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sladjana
Gospodine EvGenije, meni nije novac jedini pokretac i cilj, zavrsila sam drzavni fakultet imam 31 godinu nemam ni godine radnog staza, dve godine volontiranje kod advokata,po koji mjesec, pa opet ne zaboravljam da sam covjek.Ja sam pre 27 godina napustila svoje,svoju Federaciju BiH i od tad sam svugde covjek drugog reda, a da dzamija mi je bila skoro do kuce.Moj pokojni otac kao jos mali sa svojim muslimanima znao je da zaluta pa i da udje.Nisam opravdavala mada verujem da klima ima uticaja na nacin nosnje,gledajte Eskime i africka plemena.Sta sad cemo ih napast zbog toga, a potom cemo da im pokazemo da mogu da rade i kao striptizete,prostitutke,da piju,da spavaju sa sto muskaraca,udaraju se po nosu,da im tatice kupuju diplome i da ih posao ceka.Zna se da zene su uvek dobijale prava onda kada su trebale da posluze kao radna snaga.Ja sam to da zene odluce ali za to treba da one same donesu odluku ,sto nudisti prija meni ne prija.Dosta da pod krisom nekih prava zivimo sve gore.
Саша Микић
Код нас постоји изрека: ''Сто села, сто обичаја.''. Што је негде непримерено другде је нормално. Да ли треба све подредити једном обрасцу? @Dragana Коментаришете нешто што не познајете. Муслиманке у нашим крајевима су се одувек покривале, али је након Другог светског рата вођена велика акција за скидање зара и фереџе. Протеком времена многе муслиманке су се еманциповале и облачиле као и све остале жене, али такође је остао велики број муслиманки које никад ван куће нису изашле непокривене главе.
EvGenije
Vama, kojima je novac osnovni životni pokretač i cilj, moram reći da vas je taj profesor islamskih nauka, očito svesno, doveo u zabludu. Tačno je da ovakva nošnja kod muslimanki nema veze sa islamskom religijskom dogmom već isključivo sa običajima. A običaj počiva na drevnom uverenju muškaraca da svaki pogled na neki otkriveni deo ženskog tela seksualno uzbuđuje muškarca i dovodi ga u iskušenje. Žene se, dakle, pokrivaju da bi se sprečilo dovođenje muškaraca u napast. Da je vetar u pitanju pokrivali bi se i muškarci a ne samo žene. Jedino kod Tuarega, berberskih nomada, muškarci su ti koji pokrivaju lice (usta), ali žene ne. O ostalim pravima žena u muslimanskim zemjama ne vredi pričati jer tih prava nema. Uvek me čudi kad žene to pravdaju.
Препоручујем 0
Sladjana
Istina nosile su ,ali isto tako imala sam prilike da slusam jednog profesora islamskih nauka koji objasnjava da ovakva nosnja kod muslimanki nema veze sa islamom kao religijom,dogmom vec je nastala iz razloga koji je prouzrokovala sama priroda.Naime tamo gde je islam nastao jos pre su se ljudi pokrivali jer je rec o prostoru sa ogromnom kolicinom peska ,pokusajte ici kroz te prostore kad je vetrovito prosto nemoguce bez takve odece inace imate pesak u ocima,kosi, usima.Danas vecina pokrivenih muslimanki arapskog svijeta ne zna sta ce sa novcem,pokrivene jesu a ispod sve sami brendovi i ko skoro svako zensko kupoholicarke.Pisite i o nama koje uskoro mozda necemo imati ni za second shop.
Препоручујем 1
Krasmenko Kulas
Stvarno znalacki pristup od strane autorke. Licno mislim da je sve stvar politike, Zapad ovdje primjenjuje duple standarde. Kad im je trebala jeftina radna snaga da rade najteze fizicke poslove koje niko nece na Zapadu, onda su im muslimani valjali i nisu im smetale njihove tradicionalne,vjerske nosnje. Mi nemamo prava da se uplicemo,emancipatorski procesi moraju se desiti unutar musl. drustava. Jer nisu samo velovi u pitanju, iz vjerskog ubjedjenja indijski Sik nosi turban, Jevrejin jamalku ..
EvGenije
Prvo, pokrivanje muslimanki nema nikakve veze sa religijom, to nije verska dogma, i drugo, ko je te žene ikada pitao šta one hoće. Verujem da bi se većina njih izjasnila za pokrivanje, ali samo iz straha, a verujem i da bi jak uticaj imala i nekakva pervertirana verzija stokholmskog sindroma. Moram priznati da me čudi razmišljanje poput iznesenog u članku, pogotovo danas i izneseno od strane žene.
Dragana
Što se tiče nas, mi nemamo problem s pokrivanjem. Naše Muslimanke ne nose puni veo. Nakon ratova, počelo je instrumentalizovanje naših Muslimanki i uvođenje velova koji nisu bili u tradiciji (burka, nikab). Država to treba da reguliše tako što će zabraniti pokrivanje i pozvati se na evropske primere.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља