понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Град светлости жели да буде технолошка престоница Европе

Макрон обећава улагање од 1,5 милијарди евра у развој вештачке интелигенције до 2022.
Аутор: Миленко Пешићпонедељак, 13.05.2019. у 19:00
Ема­ну­ел Ма­крон у по­се­ти би­знис ин­ку­ба­то­ру „Ста­ни­ца Ф” у Паризу (Фо­то EPA-EFE/Lu­do­vic Ma­rin)

У тринаестом арондисману више не клопарају полурасходоване локомотиве. Под сводовима адаптираног железничког депоа из 1929. године, заједно са банкарима, сада се мувају представници „Мајкрософта”, „Интела”, „Гугла” и „Амазона”. Они будно прате оно што стварају програмери и стручњаци пристигли из целог света, који у малом прсту држе дигиталне технологије.

Оснивачи стартапова у највећем бизнис инкубатору на свету, „Станици Ф”, имају исти сан – да своје пословне идеје претворе у „једнороге” – високотехнолошке компаније попут „Убера”, „Алибабе” или „Ер би-ен-бија”, које су за кратко време достигле вредност од милијарду долара.

Да ли ће Париз успети да преузме примат европске „хај-тек” престонице од Лондона?

У привлачењу памети и капитала, Французима на руку иде и кошмар око брегзита у који су упали суседи с друге стране Ламанша. Многе британске високотехнолошке фирме, охрабрене Макроновим пореским олакшицама, али и из страха од несигурних услова пословања који ће наступити када Британија напусти ЕУ, преместиле су се у Град светлости.

Међутим, упркос „бракоразводној парници” са Бриселом којој се не назире крај, Лондон се показао отпорним и још увек је у предности у односу на Париз. Албин Сервијант, председник  фирме „Френчтек” из Лондона, истиче да је британска престоница за прва четири месеца ове године привукла две милијарде евра инвестиција у високе технологије, што је за 30 одсто више него у истом периоду 2018.

„У Париз је у овој години је уложено дупло мање, само милијарду евра”, каже Сервијант за ТВ станицу Франс 24.

Када је Емануел Макрон  2017. године у некадашњем париском железничком депоу свечано отворио бизнис инкубатор „Станицу Ф”,  сугерисао је суграђанима да о Француској почну да размишљају као о стартап нацији. Непуне две године касније, у бившем хангару површине 34.000 квадратних метара, у чију је адаптацију француски милијардер Ксавијер Нијел уложио 243 милиона евра, отворено је више од хиљаду стартап фирми.

У ову иновативну пословно-технолошку „кошницу” уселиле су се и чувени француске компаније и банке као „Лореал”, „Луј Витон” и БНП Парибас. Директорка „Станице Ф” Роксана Варза за америчку станицу Си-Ен-Би-Си њихово присуство објашњава тиме што велике француске фирме хоће да под истим кровом разговарају са новим предузетницима који су у остваривању својих идеја прошли кроз сличне тешкоће, а имају ресурсе и контакте.

Да Француска покушава иде трагом Израела, који по глави становника у стартапове улаже 30 пута више него европске земље, показује и повољна кредитна подршка истраживачким подухватима. До 2022. године, Емануел Макрон обећава улагање од 1,5 милијарди евра у развој вештачке интелигенције.

Али, улагање у развој нових технологија у Француској започете су и пре Макронових реформи. Његов претходник Франсоа Оланд је још 2013. године не само олакшао добијање виза свима који су оснивали стартап фирме већ је преко Бпифранс, француске инвестиционе банке, широко помогао развој овог сектора. „У Француској се осећа дух оптимизма који се донекле изгубио у САД”, каже Њујорчанин Марк Хит, који је остао у Паризу и отворио стартап фирму пошто је дипломирао у француској бизнис школи „Инсеад”.

Међу онима које је Макронов динамизам привукао јесте и Британац Седрик Џонс, који је због неизвесних последице које брегзит може да произведе пребацио своју фирму у „Станицу Ф”.

„Мислим да Француска под влашћу Макрона има потенцијала да сустигне Велику Британију када је у питању високотехнолошки бизнис. Најважније је то што Француска развија самопоуздање на стартап сцени и тако постаје незаобилазно технолошко чвориште. А у томе јој свакако доста помаже и брегзит”, сматра Џонс.

У покушају да Лондону преотме примат и постане нова Силицијумска долина, Паризу су главни такмаци Берлин, Стокхолм и Талин, који такође покушавају да искористе британску политичку и економску нестабилност и привуку не само стартапове већ и мале и средње високотехнолошке фирме из Уједињеног Краљевства.


Коментари0
c8c50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља