понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Живот није видео-игра да кренеш испочетка

Љубав је свуда око нас, али не и у нама, преселила се на рекламне паное, њоме се продају производи, каже Нина Митровић, ауторка драме „Како живот”
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 14.05.2019. у 18:00
Нина Митровић (Фото: Darren Tighe)

Ово је први пут да радим у Србији, професионално. Немања Ранковић, уметнички директор Народног позоришта из Ужица, прочитао је мој текст „Како живот”, допао му се и ево ишчекујемо његову премијеру, каже за „Политику” Нина Митровић, једна од водећих хрватских драмских ауторки млађе генерације, поводом премијере своје драме „Како живот” у ужичком позоришту.

Наслов драме „Како живот” нуди много метафора. Шта се заправо крије иза њега одговара Нина Митровић:

– Начин на који живимо. Питање знамо ли живети. Каткад помислим да имам 40 година и да појма немам ни о чему и да можда никада ни нећу знати како треба живети, обузме ме туга. А опет, можда без те туге не бих направила неке ствари на које сам поносна. Потребно нам је и једно и друго. И бол и радост. Али ово је доба које потире негативне емоције. Тера нас да их држимо у себи и кад их се превише накупи, човек се изгуби. Не зна ко је. Пукне. Или се само угаси. Одустане од себе. И пусти да га живот носи у неком смеру који ни он сам не препознаје. А нема опет. Живот није видео-игра да кренеш испочетка. Зато и има тежину коју има.

Радња драме „Како живот” тече као и живот – без стајања. У средишту приче је љубавни троугао два мушкарца и једне жене у седамдесетим година, њихова жаљења и спознаја да никада није касно узети властити живот у своје руке. Зашто је и како спојила у овој причи четири јунака Андрију Кекеза, Милу Бауер, Бранка Рубчића и Сузану Мандић-Ловренчић наша саговорница одговара:

– Овај је текст био наручен од стране позоришта „Морузгва” из Загреба и услов је био да су максимално четири глумца и да су стари људи у центру. Мене су тада занимала жаљења, окупирала ме годинама та тема и у свет старих људи она се савршено уклапа. Али, жаљења имамо сви, после одређених година део су нас. Људи смо, правимо грешке, неке опростимо, неке теже отпустимо што је штета. И коначно, направимо најбоље што можемо у датом моменту, само некад нисмо најбоље верзије самих себе. Нису те грешке без везе ту. Из њих можемо научити нешто о себи, како да будемо бољи људи. Према себи самима и онима око нас.

Комад „Како живот” говори о љубави и усамљености. Драма је настала на основу истраживања које је Нина Митровић радила у разговору са старим људима и особљем старачких домова на загребачкој Трешњевци...

– Отвореност старих људи ме дирнула. Они имају знање и искуство и од њих можемо много да научимо. Ако смо вољни да слушамо. Али у данашње доба стари људи као да не постоје иако их је на улицама више него младих који се брзином светлости пакују и беже из земље. Друштво је изокренуто, вредности нема, част и морал звуче попут неких ствари из прошлости. Љубав је свуда око нас, али не и у нама, преселила се на рекламне паное, њоме се продају производи, а она је нешто што треба неговати. Рађа се из давања, ту је кад будимо оно најбоље једни у другима. Мало ми заиста говоримо о љубави, не ценимо доброту, не поштујемо једни друге, и како да онда очекујемо да су нам животи испуњени? За такво нешто је потребна присутност, да смо ту, у моменту, а не негде другде. Погледајте око себе, људи седе по кафићима, ресторанима, у трамвајима, заједно су, а нису, лајкују, сликају се, објављују, стварају наративе властитог супер живота који тешко да ико од њих у стварности може стићи. И онда неко објави слику без шминке, и то је вест дана. Врхунац искрености. И у том трену не можеш а да се не запиташ: па добро, ко је овде луд – каже Нина Митровић и уједно одговара на питање које сама изговара: Како живиш? Живиш ли онако како желиш или си већ одустао од самога себе?

– Има дана кад могу, као и дана кад не могу. У једном тренутку живота осећала сам да сам изневерила саму себе, то је најгори осећај који можеш искусити јер си само ти одговоран. Ускратити себи да будеш онај који јеси, погрешно је. И кад схватиш да си то направио, треба да будеш благ према себи. Рећи у реду, само сам човек од крви и меса, имам право на грешку. То право на грешку као да смо сами себи одузели. Јуримо за перфекционизмом, а при том се ствари обављају на тако аматерски начин да само чекам да једно јутро устанем и видим како систем пуца по шавовима и сам се урушава. Капитализам је попут штакора, снаћи ће се и да нуклеарна бомба падне. А како и не би кад свако гледа како да се успне само још једну, па још једну и још једну степеницу више. Нису нам непријатељи корпорације, непријатељи смо сами себи. Друштво које данас имамо је наша творевина. Сви смо за њега одговорни и док ту одговорност не прихватимо, нема шансе да ћемо се макнути са мртве тачке.

Актери представе „Како живот” (Фото: Радован Вујовић)

Текст пун емоција

Ужице – Комад „Како живот” Нине Митровић, у режији Славенка Салетовића, који говори о љубави и усамљености, биће премијерно изведен вечерас од 20 сати на великој сцени Народног позоришта у Ужицу.

Сценографију је урадила Маријана Зорзић Петровић, костиме Татјана Јовановић, музику Саша Милекић, сценски покрет Ивица Клеменц. У глумачкој екипи су: Слободан Љубичић, Дивна Марић, Момчило Мурић и Ивана Павићевић Лазић.

Редитељ Славенко Салетовић истиче да је видео једну водиљу, светло са светионика које га је, као и ансамбл, водило кроз покушај стварања представе по овом сјајном тексту: дубоко умном, пуном емоција, искрености, једноставности и елегичне насмешености према људском бићу у његовом дугом, трећем, позном трајању... У представи играју глумци ужичког позоришта Слободан Љубичић, Дивна Марић, Момчило Мурић и Ивана Павићевић Лазић.

Б. П.


Коментари1
26e54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Marković
Nina, svaka čast, na predstavi, na lekciji. Dobrota, čast i moral žive i dalje ali na margini, drugi su zauzeli centralno mesto, sad smo mi oni koji moraju da tragaju, da se nađu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља