недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Телевизија је мој медиј

Нема танких прича, само танког репортера. Ако имаш око за детаљ и ако умеш да се поиграш са сликом, информатива заиста може да буде занимљива, каже репортерка ТВ Прва Жељка Мрђа
Аутор: Исидора Масниковићсреда, 15.05.2019. у 20:00
(Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Професор књижевности по дипломи, а репортер у души. Тако себе описује добро познато ТВ лице Жељка Мрђа, која сваког јутро гледаоце јутарњег програма ТВ Прва поздравља и информише с различитих градских локација. Весела, причљива, каква је по природи, увек успе да разбуди и саговорнике, али и оне испред малог екрана.

У новинарству је већ тринаест година, а десет година је радила на Студију Б, где је испекла занат, прича нам док се шетамо градом, тражећи идеално место за фотографисање. То јој је било прво радно место, ако не рачунамо искуство пред микрофоном Радио Пингвина, током основне школе, када је сарађивала с дечјим писцем Јасминком Петровић, због које је заволела и књижевност, али и медије.

– Сећам се да сам први прилог направила листајући енциклопедију „1000 зашто 1000 зато” – с осмехом се присећа, као и жеље да ради као копирајтер у маркетиншким агенцијама јер су је привлачили креативни послови. Али, онда је уследила аудицију на Студију Б.

– Када су ми саопштили да сам примљена, мојој срећи није било краја. Одмалена обожавам телевизију и замишљала сам да ћу некада и ја радити на њој – искрено каже и додаје:

– Телевизија је дефинитивно мој медиј!

У време њених новинарских почетака, објашњава, Студио Б је био један динамичан, инвентиван медиј у којем су радила велика новинарска имена од којих је много тога научила. С носталгијом се сећа занимљивих репортажа с терена, такозваних стендапова... Заједно с њом, примљени су и Ненад Јешић, Марија Глушац, Маја Николић, Смиљана Попов... Једна квалитетна новинарска генерација, каже.

Захваљујући СТБ школи, није само научила основе новинарства, већ је успела да укрсти две љубави – педагогију и новинарство.

– У то време сам водила и радионицу новинарства за децу у ДКЦ-у, и увидела да та нова генерација има одређени потенцијал. Почињем да гњавим тадашњег главног уредника Александра Тимофејева о поновном покретању Тинејџ ТВ и успевамо да га обновимо, поготово што данашње генерације поседују мобилне телефоне и очас посла могу да направе квалитетну репортажу. Организовали смо аудицију на коју се пријавило око 350 малишана. Позвала сам колеге да буду са мном у жирију. Направили смо редакцију од тридесет петоро сарадника. Недељом смо се окупљали како бисмо се договарали о прилозима, гостима... То је била успешна трећа генерација Тинејџ ТВ – са сјајем у очима прича о овом периоду свог живота.

Онда је ушла у студио и заједно с Александром Гајшеком радила емисије „Београде, добар дан” и „Београде, добро вече”. Никада није волела информативу, иако је знала да је она најбоља одскочна даска за даље и да се захваљујући њој најбоље научи посао.

– Сећам се кад ме је прва уредница Драгана Милићевић питала шта бих волела да радим, ја сам као из топа одговорила – културу, на шта је она само рекла – океј, значи информатива! „У културу идеш кад научиш посао!” И заиста, рад у информативној редакцији је за мене била права школа. Чини ми се да никада нисам била тако мотивисана као када сам радила у овој редакцији. Одем на конференцију и слушам Млађана Динкића. Колегиница, која је исто завршила књижевност, шапне ми: „Мени је ово досадно.” Кажем јој: „И мени је, јер заиста немам везе с економијом, али ово је прилика да је научим.” СТБ је била градска телевизија која се бавила градским, комуналним темама и колико год је то мени деловало да ће бити незанимљиво, испоставило се да има много различитих, интересантних прича. Кажу да нема танких прича, само танког репортера. Ако имаш око за детаљ и ако умеш да се поиграш са сликом, информатива заиста може да буде занимљива – подвлачи Жељка Мрђа.

У најлепшем сећању су јој остала њена прва укључења у програм, с београдских пијаца. Саговорници су јој били познате личности које су причале о свом доживљају ових зелених маркета на отвореном и упоређивали их са светским. То је била својеврсна мала филозофија београдских пијаца. Тада је и препознала у себи тај репортерски дар. Занимљиво је да никада није имала трему од живог преноса. Више је грешака правила снимајући прилоге.

Данас воли да ради јутарњи програм јер, како каже, јутро има неку своју тајну. Устаје сваки дан у 4.20 и с одушевљењем гледа како се град буди. На Првој ТВ је почела да ради у јануару. Када је отишла са Студија Б, неко време је радила у школи као професорка српског језика и књижевности. Тада је мислила да је с телевизијом завршила. Међутим, судбина је имала другачије планове и није желела да је одвоји од ове љубави. С Јованом Јоксимовић, коју познаје одраније, врло брзо је успоставила добру сарадњу, као и с осталим колегама, уредницима, репортерима.

– Ми смо одличан тим и мислим да сви заједно правимо један квалитетан, динамичан, разноврстан јутарњи програм, баз лажне скромности – подвлачи.

Углавном репортери сами предлажу приче, а слушају и сугестије гледаоца који им редовно пишу.

– Скоро се једна гледатељка жалила да дуго чека аутобус на линији 77 када се враћа из КБЦ „Бежанијска коса” и да на стајалишту, на којем превоз чека много људи, постоји само једна клупа. Покренула сам акцију и баш ми је мама пре неки дан рекла да су поставили клупе на том стајалишту и комплетно га средили. Најдраже ми је кад труд уроди плодом. Све то потврђује и поверење гледалаца у ТВ, као и њен утицај на систем и друштво – с поносом прича.

Никада се не искључује из посла у потпуности, чак и када дође кући. Стално ослушкује нове приче, теме, идеје се јављају неочекивано... и када о њима не размишља. А у међувремену, између посла и идеја, Жељка држи часове јоге, три пута недељно. Помало и плеше и прикупља добру енергију за нове радне победе и занимљива укључења.

Кад мозак стане

Једном приликом, док је радила укључења с пијаца, гост јој је био Јован Ћирилов. Пре укључења, он јој је признао да ретко пазари на пијацама. Тада ју је ухватила паника хоће ли уопште онда имати шта да јој исприча на ову тему. Будући да човек није волео пијаце, али да је свакако умео да прича о свему, падне јој на памет енглеска изрека „An Apple a Day Keeps Doctor Away” (Јабука на дан држи доктора далеко од нас). Када су се камере укључиле, у трену је заборавила како та изрека иде... Настао је тајац... Ћирилов ју је гледао нетремице, ишчекујући питање. Успела је некако да се извуче из ове непријатне ситуације. Блокаде у живом програму су честе, али у томе је драж овог посла, као и умети наставити даље, објашњава.


Коментари0
ef389
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља