субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.05.2019. у 15:05 Милош Лазић
КУХИЊСКИ ЗАПИС

Специјалитети са Чубуре

Слободан Марковић Маркони је био песник, сценариста, сликар, преводилац и којешта друго, али и писац необичног кувара
Слободан Марковић Маркони (Фото Википедија)

Још од момачких дана тресе ме недоумица да ли „Сто лудих ручкова Либера Марконија” да сместим на полицу кућне библиотеке са куварима и кулинарским приручницима, на ону где столује поезија или међу књиге које је потписао Слободан Марковић, а има их. Где то припада?

Наиме, иако су у њој рецепти за јела која би свако радо видео за трпезом, та књига може да се чита и „на суво”, у кревету пред спавање, у тролејбусу од Чубуре до Теразија или у кафанској башти... Увек изнова, а да не досади. Овај мој примерак има посебну вредност због посвете. Нечитким, готово докторским краснописом пише – Мишку, децембра 1978. године, Слободан. Искрени библиофили би дали руку наживо за такву посвету.

Слободана сам наследио од родитеља, друговали су још од скојевских дана, само што су они одрасли, а он је остао песник. Када ме је живот превео са Дорћола на Чубуру и доделио ми почасну титулу његовог комшије, као да смо се ородили. А понашао се према мени очински, или пре као брижни ујак: уоброчено ми је држао предавања из писања, али и кафанског земљописа сa хедонизмом, уз практичну наставу са честим репетицијама, због утврђивања градива. Да сам био бољи ученик, данас бих можда био уважени сомелијер, поштовани келнер или врхунски кувар, а не обично новинско пискарало.

Са Десанком Максимовић испред Политике, 1986. (Фотодокументација Политике)

Ипак, никад нисам докучио одакле је црпео кулинарска знања. Његов хладњак затурен у буџаку атељеа изнад Јужног булевара био је увек празан, а „одлазак на пијацу” била је само шифрована порука да ће тог јутра столовати у „Каленићу”, ређе у „Врбасу”, понекад у „Зеленгори”. С друге стране, Жика Тлачинац је због њега у „Каленићу” устројио посебан гурмански јеловник на који су се навадили и остали кафански гости: доцније је признао да је већину рецепата кувару Гери у перо и кутлачу издиктирао лично Слободан! Е, то је била кухиња, а не ове данас.

Пио је искључиво вина с укусима Метохије, иако је као момак смислио славни Коктел капетана Кука који се справља од подгрејаног матроског рума са 72 процента алкохола и кафе у гранулама, пије као „брудершафт” и на екс, а обара с ногу као кроше боксера тешкаша.

Био је песник, писац, сценариста, сликар, преводилац и којешта друго. Неки руски академици тврдили су да су његови препеви Јесењина бољи и од оригинала! Први је објавио поезију Милоша Црњанског и платио то дебело, уредничким звањем, а умало и главом, али је великог писца из лондонског егзила довео кући, на Чубуру. То сам сазнао доцкан, тек када су Слободана положили у гробницу Алеје заслужних грађана тик уз Црњанског.

Његову збирку приповедака „Риђи потомак” поклонио сам другарици са факултета кад је дипломирала и кренула кући, у Опатију, да би ми, кад је прочитала, поштено признала да никада у животу није примила лепши дар.

Можда ће неко помислити исто кад прочита рецепт позајмљен из „Сто лудих ручкова Либера Марконија”? Ко зна...

Лађарски пасуљ

Пасуљ се увече потопи, а ујутру му се после два врења бацају прва и друга вода. Онда се у њега спушта мало кима и гњечена црна лука и кува док не огрезне у води.

Запршка му се прави на испраној свињској масти са црним брашном и алевом паприком. Кад је скоро готова, баци се неколико чешњева добро изгњеченог белог лука и скоро истог тренутка изручи на пасуљ у коме има врло мало воде. Тек тада се пасуљ измеша и остави да још мало проври, а затим се измакне на ивицу шпорета.

У већ припремљено црево сипа се смеса од говеђег и овчијег млевеног меса с белим луком, туцаном паприком, сиром, хлебом и бибером. Кобасица се истог часа пржи на врелој масти, па се убацује у тањир где је сипан пасуљ.

Усијаном машћу у којој се прже кобасице, пасуљ се прелива.

Уз овај ручак једу се киселе паприке жуте као сунцокрет. Иначе, пију се бистра вина.

Мелшпајз су јабуке печене у рерни, па попрскане ситним шећером. Који се за њих ухвати и по површини их обасја.

После ручка обавезно је мало прилећи у кабини испод палубе и добро се до гуше покрити старим ћебетом.

Сања се по жељи.

 

Коментари0
ebb97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља