субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08
ИНТЕРВЈУ: ТОМАС ОСОВСКИ, директор за питања ЕУ у Министарству спољних послова Немачке

Од Србије зависи брзина уласка у ЕУ

Уз ангажовано спровођење реформи, пре свега у поглављима која се односе на владавину права и одрживу имплементацију тих реформи, процес приступања би се могао одвијати брже
Аутор: Драган Вукотићуторак, 14.05.2019. у 22:55
(Фото: Министарство спољних послова Немачке)

Док су избори за Европски парламент све ближи, а њихов исход све непредвидивији, чини се да би иста оцена могла да се примени и на преговоре које под окриљем Европске уније већ неколико година воде Београд и Приштина. О изазовима који предстојећи период представља за ЕУ, о њиховим могућим последицама за прилике на Балкану, као и о статусу европских интеграција овог региона за „Политику”, говори Томас Осовски, директор за питања ЕУ у Министарству спољних послова Немачке, који данас долази у Београд.

Током сусрета који су крајем априла са лидерима земаља западног Балкана уприличили немачка канцеларка и француски председник није дошло до помака у преговорима између Београда и Приштине. Бриселски портал „Политико” је, анализирајући самит у Берлину, оценио да је он јавности показао „европску нефункционалну дипломатију” и подељеност „не само између Косова и Србије него и између Париза и Берлина”. Како ви коментаришете овакве оцене на конто ефеката дипломатије Европске уније?

Састанак савезне канцеларке Меркел и председника Макрона са председницима држава и влада из региона, као и са високом представницом ЕУ Федериком Могерини није био смишљен као још један круг преговора у дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине, већ као форум за размену мишљења свих учесника о питањима релевантним за западни Балкан, међу којима су приоритетна била питања регионалне стабилности и самим тим, наравно, питање нормализације односа Србије и Косова. Стагнација у дијалогу о нормализацији односа носи извесне ризике. Стога ће се почетком јула у Паризу одржати још један састанак на којем ће се опет покушати обновити бриселски дијалог са циљем да се постигне свеобухватан, политички одржив и дугорочан споразум који ће допринети стабилности целог региона. Немачка и Француска изричито подржавају постојећи формат за дијалог.

Суштина успешне дипломатије јесте да се одржи комуникација. Управо се о томе радило у Берлину. Састанак у Берлину је потврдио колико је нашим земљама важан западни Балкан. Европска дипломатија је заправо интеракција земаља чланица и Службе за спољну политику Европске уније. Ту интеракцију смо 29. априла могли видети на делу.

Известилац за западни Балкан у немачком парламенту Петер Бајер упозорио је да ће ЕУ перспективе Београда и Приштине бити стављене ад акта уколико на састанку у Берлину не покажу озбиљну вољу за напретком у процесу нормализације. Како данас после одржаног берлинског самита изгледа та перспектива?

Позивате се на чланак који су заједно објавили три посланика немачког Бундестага, наиме господа Бајер, Јуратовић и Сарацин, који су, узгред буди речено, чланови три различите странке од којих су две у владајућој коалицији, а једна из редова опозиције. Сва тројица су одлични познаваоци прилика у региону. Кад њих тројица заузму јединствен став, онда то има своју тежину. И дозволите ми ту опаску: овакве примере конструктивног надстраначког опхођења бих желео да видим и у парламентима земаља западног Балкана. Што се тиче цитата, навели сте скраћену верзију. Ова три парламентарца перспективу приступања Србије и Косова Европској унији нису оспорила у начелу, а камоли тврдила како све зависи од овог састанка.

Немачка се надаље залаже за европску перспективу земаља западног Балкана која је отворена 2003. у Солуну и потврђена 2018. у Софији. Србија се већ налази усред преговарачког процеса. Међутим, да ли ће се перспектива приступања и остварити то зависи од испуњења услова, између осталих, и од нормализације односа Београда и Приштине. Напредак у преговарачком процесу захтева спровођење неопходних реформи и њихову одрживу имплементацију. Аутоматизма ту нема. Дакле, брзина вођења преговора се одређује конкретним напретком у спровођењу реформи. И допустите да ту посебно нагласим једну ствар: ти услови нису вештачки постављене препреке. Напротив. Реформе које су везане за то доприносе јачању владавине права, транспарентности, безбедности и инвестиционој клими, од чега у првој линији користи имају грађанке и грађани ваше земље.

Где је Србија данас у погледу испуњења реформи?

Тренутно сам забринут пре свега због реформи у области владавине права у Србији. Током претходних месеци нисмо приметили суштински напредак. Застао је рад на реформи правосуђа о којој су се дуже време водили преговори. Расправе о нацртима закона и годишњим извештајима омбудсмана, Агенције за борбу против корупције и повереника за информације од јавног значаја у скупштини се не одржавају у довољној мери. Парламент самим тим недовољно врши своју контролну функцију. Што се тиче борбе против корупције, Савет Европе је управо ових дана изнова установио да важне препоруке нису имплементиране. А и ситуација у медијима је забрињавајућа: организација Репортери без граница и Фридом хаус констатују континуирано погоршање ситуације у области штампаних медија. А што се тиче прилагођавања спољне политике Србије ставовима Европске уније, Европска унија би желела да Србија буде посвећенија тој теми, иако нам је драго да Србија учествује у страним мисијама Европске уније. Друге земље у региону су ту већ далеко напредније и показују своју приврженост стратешким спољнополитичким одлукама Европске уније. Све су то аспекти о којима ће чланице Европске уније водити рачуна кад у јуну буду донеле одлуку о отварању даљих поглавља.

Питање проширења ЕУ на регион западног Балкана досад није добило значајнији простор током дебата које се воде у земљама ЕУ уочи избора за Европски парламент. Имајући у виду мањак интересовања јавног мњења за тему пријема нових чланица, као и недостатак ентузијазма за ово питање и у мејнстрим и у евроспкептичним партијама, утисак који се намеће јесте да ће процес евроинтеграција за овај регион бити додатно успорен...

Постоји тренутно у Европској унији читав низ тема које брину људе, као што су социјална и економско-политичка питања, питања расподеле, горући еколошки проблеми, цели комплекс питања око избеглица и миграција, утицај глобализације и нових технологија на наш свакодневни живот – да наведем само неколико. Према томе, за мене није изненађење да се спољнополитичка питања – иако се односе на наше непосредно окружење – не налазе у фокусу дебате.

Међутим, без обзира на то, многи познаваоци прилика на Балкану су забринути због стања демократије и ситуације око владавине права. Међу њима сам и ја. Надам се да ће Србија започете реформе врло одлучно да приведе крају и да их одрживо имплементира. Србија држи све конце у својим рукама да покаже да скепса критичара није на месту. На самој је влади да спровођењем искрених и амбициозних реформи докаже своју приврженост процесу приступања Србије заједници вредности Европске уније.

Једно мора да буде јасно, и то често чујем и од представника Владе Србије: Србија ове реформе не спроводи ради Европске уније. Не ради се о штиклирању неког списка са захтевима. Србија ове реформе спроводи ради себе, како би животни стандард свих грађанки и грађана ове земље био бољи. У томе јој Европска унија помаже не само речима већ и делима, пружањем конкретне помоћи: само у периоду од 2014. до 2020. ЕУ је Србији дала подршку у висини од преко 1,5 милијарди евра!

Како ЕУ планира да додатно мотивише овај регион да спроведе преко потребне реформе, када се чини да у овом тренутку не може да му понуди временски прецизирану европску перспективу?

У питању је неспоразум. Постоји сасвим јасна временска динамика за приступање Европској унији. Чим буду испуњени сви услови утврђени у 35 поглавља преговарачког оквира, Србија може, уз сагласност свих чланица Европске уније, приступити Европској унији. Та перспектива која је формулисана већ 2003. године у Солуну и потврђена 2018. у Софији и надаље важи.

Обрнуто, та динамика значи да конкретан датум приступања зависи од Владе Србије, а не од Европске уније. Уз ангажовано спровођење реформи, суштински напредак, пре свега у поглављима која се односе на владавину права и одрживу имплементацију тих реформи, тај процес приступања би се могао одвијати већом брзином. Али заиста само ако су ти услови испуњени. Јер, с друге стране, нема дилеме: уколико неко сматра да има све време за спровођење реформи, да оствари само незнатан напредак или чак да уништи већ постигнути напредак, онда мора бити свестан да сноси и одговорност за спорији и самим тим и дужи процес приступања. Дакле, не ради се о датумима, већ о мерљивом напретку. То су једини фактори који утичу на брзину и успешан завршетак приступног процеса.

Следећи састанак Александра Вучића и Хашима Тачија заказан је у Паризу за почетак јула, дакле после избора за Европски парламент. У којој мери чињеница да ће руководство ЕУ бити ускоро промењено везује руке садашњој администрацији у Бриселу да буде ефикасан медијатор у овом процесу?

Без обзира на одржавање избора за Европски парламент, Европска комисија и Европска служба за спољне послове настављају са радом као и досад. Нико не би требало кадровску промену на самом врху Европске уније да искористи као изговор за попуштање у свом залагању за остваривање зацртаних циљева.

Како коментаришете јачање политичких опција у ЕУ које себе називају суверенистичким, а њихови критичари их називају популистичким?

Европска унија се налази пред великим изазовима и многи људи су забринути, било да се ради о миграцијама, о економском развоју у њиховим земљама или о ситуацији у свету која на први поглед изгледа све фрагилнија и сложенија. Популистичке странке за те страхове људи често налазе наизглед једноставне одговоре који на други поглед нису оствариви или који иду на штету других. И врло често се не ради о трагању за решењима, већ о искоришћавању, јачању или изазивању несигурности и страха ради стицања утицаја и моћи.

Најновије анкете полазе од тога да ће популистичке снаге у новоформираном Европском парламенту имати већу посланичку групу него досад. Но демократска и проевропска већина није угрожена, рад парламента ове популистичке снаге неће угрозити.

Нама је важно да грађанкама и грађанима објаснимо предности Европске уније и да им појаснимо позадину тешких одлука. Уосталом, то важи и овде у Србији. И овде морамо заједно са нашим српским партнерима да истакнемо колико Европска унија чини за Србију. Европска унија је далеко најважнији трговински партнер и билатерални донатор.

Да ли вам је пријемчив сценарио да у следећој „евроуправи” овакве партије имају одлучујућу снагу и шта мислите како би се то одразило на политику Брисела према западном Балкану?

Уверен сам да ће и у новоформираном Европском парламенту проевропске и демократски оријентисане странке имати убедљиву већину. Велика већина Европљана и те како је свесна предности Европске уније. Ни једна европска земља, дакле ни Немачка, није довољно велика и економски јака да би у данашњем свету могла сама успешно да потврди своје место.


Коментари39
eb776
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cicka
15.05.2019 u 9:26 pa u 20:29 Da se vise ne lazemo ni Vi nas ni Vi sami sebe to o cemu pricate zavisi samo od Vasih iz EU a od nas zavisi da kada date zeleno svetlo za ulaz Srbije u EU da li cemo na to pristati .
Рус Михаил
Зависи од Србије или од Косова?
tja
Nije "ili" nego "i". I bez znaka pitanja.
Препоручујем 1
Jovan
Znači čitaj izmedju redova “Priznaj Kosovo, okreni se protiv Rusije i odustani od svog suvereniteta” pa mozemo da razgovaramo. Ovo kako oni nas tretiraju je u fazonu “Ti ćeš da se izvineš Djuri što te je tukao”.
Stari realista
Pa ljudi oni odlucuju da li smo ispunili uslove tako da nista ne zavisi od Srbije. Najbolji primer je kada bi Srbija sutra priznala Kosovo vec prekosutra bi bili ispunjeni svi uslovi i Srbia u EU.
Budimir Djokić
DS nekada i sada SNS su samo deklarativno bili za standarde EU i izgradnju uredjene države, ali ispunjavanje tih standarda znači da nema keša za njih, nema nameštenih tendera itd. Zato su samo deklarativno za EU.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља