петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14

Лесковац после напада на Роме

У овом граду било је спорадичних сукоба између Срба и Рома, али они нису инспирисани националном нетрпељивошћу
Аутор: Д. Коцићуторак, 14.05.2019. у 19:33
Детаљ из ромског насеља – секундарна сировина (Фото: Роминфомедија)

Лесковац У Лесковцу, у три насеља живе Роми. Најновија дешавања, у појединим средствима информисања представљена су као да су хулигани опремљени ножевима, палицама и другом средствима, толико запретили житељима Подворца (где живе и Срби), да су се сви уплашили и почели да беже „главом без обзира”.

Према саопштењу ПУ, у два издвојена случаја, ван ромских насеља, седам малолетних особа учествовало је у инциденту у којем су нападнути припадници ромске националности. Како смо већ јавили, полицији је пријављен и трећи догађај, односно да је на весељу у ромском насељу неколико женских особа ромске националности напало више непознатих мушкараца. Радом на овој пријави, и после обављеног разговора са организатором прославе и неколико гостију, утврђено је да није било напада.

Градоначелник Лесковца др Горан Цветановић у јучерашњем саопштењу наглашава: „Најоштрије осуђујем нападе на припаднике ромске националне мањине. Град Лесковац улаже напоре како би се положај Рома побољшао и пружа подршку њиховој инклузији. Роми су равноправни грађани. Локална самоуправа се труди да Ромима обезбеди адекватне услове за живот и рад, а најважније је да се сви наши грађани осећају сигурно. Имам поверење у рад надлежних институција и верујем да ће случај напада бити решен и да ће бити предузете све мере да се не понови.”

Годинама, па и деценијама, у Лесковцу, као и другде у Србији, било је спорадичних сукоба између Срба и Рома, али како је више пута наглашавано и на званичним састанцима у локалној самоуправа и ромским месним заједницама, нису били организовани и инспирисани националном или верском нетрпељивошћу.

Пре осам година на зиду зграде на тргу Марко Црни, у којој се окупљају млади Роми, у лесковачком насељу Подворце, био је исписан графит увредљиве садржине и то на енглеском језику „welcome to GTA – cigani teritory”.

Група навијача „Лесковачки вукови”, која је поменута у неким новинским извештајима, навела је на свом фејсбук налогу: „Желимо да се обратимо свима и да кажемо да наша група нема никакве везе са тим нападима, са групом од 50 хулигана која је шипкама и ножевима напала Роме (ако је уопште и дошло до тог напада), као што пишу медији. Ми се кроз то насеље враћамо већ шест година и никад није било проблема!”

Овогодишње обележавање Међународног дана Рома у свечаној сали града Лесковца можда на најбољи начин одсликава односе Срба и ромске заједнице. Заменица градоначелника др Јасмина Ранђеловић, која је представницима ромске националности честитала празник, у своје име и у име градоначелника Лесковца др Горана Цветановића, казала је: „Задатак Лесковца је да свим грађанима обезбеди адекватне услове у којима ће радити и на тај начин допринети развоју града и државе у којој живе, али и развоју њих самих. Србија је једна од ретких држава у којој националне мањине имају подједнаке услове за живот и деловање, те и за образовање и школовање.”

Она је додала да су Роми познати по својој окретности, таленту за песму, игру, а највише по свом веселом духу, који је њихов савезник у свим тешким временима, које су као нација доживели у разним ратовима.

Директор Дома културе Рома у Лесковцу Срећко Живковић захвалио је заменици градоначелника др Јасмини Ранђеловић на топлом пријему и лепим речима.

На подручју града Лесковца, према последњем попису, живи око 8.000 припадника ромске националне мањине. Светски дан Рома обележава се у част Првог светског конгреса Рома, одржаног 8. априла 1971. године у Лондону, када је за химну Рома изабрана песма „Ђелем ђелем”, и установљена ромска застава плаво-зелене боје са точком у средини.

У Лесковцу је евидентирана 1.221 незапослена особа која се изјашњава као припадник ромске заједнице, а међу њима је 521 женског пола. Незапослене особе на евиденцији НСЗ чине осам процената. Квалификациона структура незапослених Рома у Лесковцу је изузетно неповољна јер они са првим степеном стручне спреме (незавршена, делимично и завршена основна школа) чине 87 одсто од укупног броја. У трећем и четвртом степену (средња стручна спрема) евидентирано је 136 особа, док је са шестим степеном три, а са седмим степеном четири незапослене особе.


Коментари9
00d83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zak
Ja sam iz zeke buljubase manja galama nocu ,manje muzika ,mirniji su po ulice nestvaraju buku i ljubazniji su zar sve ovo treba da se desi da se neko upristoji vec jednom
macan curkovic
Romi imaju sva prava u ovoj državi, a koju obavezu ispunjavaju? Ne 80%, tvrdim da 99% njihove populacije ne plaća usluge JKP “Komunalac”, “PWW”-a i Elektrodistribucije, a kada su njihovi radnici dosli da u Podvorcu “iseku” struju brutalno ih je pretukla gomila roma, policija ništa nije smela da preduzme a sutradan u Leskovcu došao ndijski ambasador da zaštiti njihova prava.Uveče jedva možete proći pored trga Crnog Marka, romi u gomili opstruišu saobraćaj a ko ide pešice “zaradi” i pljuvačku na licu ili odeći.Pitanje na kraju-ko je ovde građanin drugog reda…
Невена
А ко је грађанин другог реда?
Препоручујем 2
Београђанин
Када ћемо се овако бринути о нападима на Србе као што се бринемо на нападе на мањине?
Juraj
" (незавршена, делимично и завршена основна школа) чине 87 одсто од укупног броја." To je prava katastrofa. Hitno su potrebni programi doobrazovanja što većeg broja Roma, a naročito mladih Roma. U nihovom zaostajanju za prosekom je glavni razlog njihovog teškog položaja. Zašto se država i NGO više ne angažuju na ovom planu?
Gastarbajter
@Milena i Safet Treba da vas je sramota. Vecina u Srbiji se prema Romima odnosi diskriminatorski. Na primer, iako Romi govore jezik totalno razlicit od srpskog, jos nisam cuo da se njima nudi nastava na svom (romskom) jeziku makar u osnovnoj skoli. Iskljuceni su iz svega. U mnogim opstinama, maticne sluzbe odbijaju da njihovu decu u maticne knjige. Ta deca onda nemaju pristup skolovanju. Kad odrastu, ne mogu da dobiju licna dokumenta. Decji dodatak dobija tek jedna trecina Roma za svoju decu. EU daje svake godine ogromna sredstva za opismenjavanje Roma. Od tih para ministarstvo prosvete placa stotine clanova raznih komiteta i komisija a samo mali deo novca se koristi za opismenjavanje. Glavna razonoda mladih siledzija u celoj zemlji je presretanje (naravno u gomili kao sto rade psi), prebijanje pa i ubistva Roma. Vecina tih zlocina prodje nekaznjena jer vlasti zazmure na to. Polozaj Roma u Srbiji je najveca mrlja na nasem nacionalnom karakteru.
Препоручујем 4
Milena
Nije tačno da im išta fali u školi, osim što pojedini ne žele da uče. Oni Romi koji se potrude i imaju podršku u kući, tj. cene značaj škole, oni i napreduju. Međutim, izgleda da većini njih obrazovanje i napredovanje na društvenoj lestvici nije prioritet. Moja deca su išla u školu na Dorćolu u kojoj je bilo možda najviše romske dece u glavnom gradu, i učiteljice su se veoma veoma trudile oko njih, i oko njihovih roditelja. Jedino što učiteljice nisu mogle da ih dovode u školu, pošto mnogi nisu redovno dolazili, a na času mnogi nisu hteli da slušaju, da pišu, itd. Bukvalno im je sve pruženo na maksimalnom nivou, čak možda i više nego drugoj deci. "Pozitivna diskriminacija" je medveđa usluga koju države čine ovoj manjini, uljuljkuju ih pričama o zaštićenosti i nekim sitnim nadoknadama. Osim toga, mnogi od njih prosto ne žele da se menjaju, žele da zadrže svoj tradicionalni način života, kao što rade i u drugim zemljama gde žive, i imaju prava na to.
Препоручујем 24
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља