уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50
ОДЛАЗАК МИХАИЛА МИШЕ ЈАНКЕТИЋА

Театар је схватао као идеално место за живот

Понекад ми се чини да сам се од реалног живота просто сакрио иза завеса, говорио је глумац који је страдање родитеља у Другом светском рату покушавао да заборави тако што је живот претварао у игру
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 15.05.2019. у 12:04
Фото З. Кршљанин

Михаило Миша Јанкетић, један од највећих српских и југословенских глумаца, преминуо је јуче у Београду у 80. години живота оставивши иза себе раскошну, богату каријеру. Отишао је достојанствено како је и живео код својих родитеља Радомира и Милице који су страдали у вихору рата оставивши га тада као крхког дечака да вечно пати за њима. Јанкетићева глумачка личност обогатила је протеклих деценија позоришну, филмску и телевизијску сцену Србије и бивше Југославије играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијим жанровима, на позоришној сцени, телевизијском екрану, радију, филму.

Захваљујући својим јунацима, којима се несебично давао, Јанкетић је био носилац најважнијих признања: од Октобарске награде, Стеријиних признања и „Златних ћурана” до Добричиног прстена, односно „Павла Вуисића” за животно дело, до статуете „Јоаким Вујић”...

Рођен је 24. маја 1938. године у Новом Саду. Гимназију је завршио у Београду. Уписао је студије књижевности на Филозофском факултету у Београду, али је после три године, 1958. постао студент глуме на Академији за позориште, радио, филм и телевизију. Дипломирао је 1962. године у класи професора Мате Милошевића.

Јанкетићево детињство било је обојено тугом, младост јаким младићима на сцени, потом херојима, затим карактерним херојима, па ликовима очева, деда, мудраца… Из каквог стања духа се рађала његова уметност говорио је Јанкетић у једном од својих последњих интервјуа за „Политику”:

– Моја главна преокупација од како знам за себе била је да заборавим нешто што ми се у детињству догодило и да живот претворим у игру и ако је могуће у радост. Не волим за себе да кажем да сам глумац, већ да сам играч. Као што не волим да кажем за домаћина човека да је сељак. Све што се дешавало и што ме је упутило ка уметности била је игра и потреба за радошћу, односно неком врстом заборава. Међутим, испоставило се да је игра или глума у позоришту једно од најидеалнијих места за мој живот. Понекад ми се чини да сам се од реалног живота, вероватно немајући снаге да се сучелим са њим, просто сакрио иза завеса. И да ми је јако добро што имам могућност да одиграм много, много живота који су се дешавали у различитим периодима колико је стара наша драмска литература. Када сам био млад играо сам младиће, онда љубавнике, младе хероје. Када је дошло време карактерних рола тада сам таман по својим годинама личио на њих. Све је ишло својим редом. Како сам се развијао тако су се мењале улоге које сам играо. Свако доба има своје предности, а позоришно време је увек у предности.

Фото Вукица Микача

Током каријере одиграо је бројне улоге у позоришту, највише у свом ЈДП-у на чијој сцени је дебитовао у представи „Ричард Трећи” 1961. године. Члан ансамбла ЈДП-а био је од 1962. до 1998. године. У том периоду остварио је преко шездесет улога. Последњу премијеру Миша Јанкетић је имао прошлог пролећа, на седамдесетогодишњицу Југословенског драмског позоришта у представи „Краљ Бетајнове”. На сценама ЈДП-а био је Иго у „Прљавим рукама” Ж. П. Сартра, Урош Пети у „Смрти Уроша” В. С. Стефановића, Љуба Врапче у представи „Кад су цветале тикве” Д. Михаиловића, Раскољников у „Злочину и казни” Ф. М. Достојевског... Са великим успехом играо је Јанкетић и на сценама других позоришта – Атељеа 212, Народног позоришта, Београдског драмског позоришта, Српског народног позоришта, Звездара театра...

Имао је Јанкетић и креативну кризу 1969. године због забране представе „Кад су цветале тикве”, после чега је отишао у брда Црне Горе да тамо живи. И поред тога што је Љубу Врапчета одиграо само пет пута, овог Михаиловићевог јунака сместио је у једну од својих бољих улога. Девет месеци је због Врапчета тренирао бокс свакога дана плус пробе. Недељу дана пред премијеру „Тикава...” живео је у својој гардероби у ЈДП-у где су му доносили и храну јер није излазио из позоришта. Током каријере Јанкетић се често бавио и историјским личностима, страдањима, патњом, људима из народа. Био је Иво Андрић, војвода Живојин Мишић, Стаљин, Марко Миљанов, књаз Никола, Јосип Броз Тито...

– Сећам се када сам играо краља Николу на Цетињу проучавао сам чак и јеловник из те чувене кафане „Локанда” где су се одигравале најжешће партије покера у Европи. Шта је јео краљ Никола? Има лепа анегдота из тог периода. Било је много амбасада и конзулата у то време на Цетињу, па су се готово свакодневно приређивали богати пријеми на којим се пило и јело. Краљ Никола био је јако склон да се преједе, а његова мајка знајући за то му је увек пре изласка из куће припремала кувану телећу главу коју је он обожавао. Она га је нарочито мамила да се наједе те хране да би на пријемима био пристојан – говорио је недавно Јанкетић за „Политику” уз напомену да је од Марка Миљанова усвојио морални мото, а најдрагоценије политичко искуство стекао играјући у Сартровим „Прљавим рукама”. Са монодрамом „Милош – велики књаз сербски” Јанкетић је пропутовао цео свет. Радећи на лику Милоша Обреновића, откривао је Јанкетић, много тога је научио.

– Тог тренутка направио сам прави потез, наравно наговорен, или понукан Милошем који је био практичан човек. Направио сам велику ствар: добар део свог јавног живота сам украо и претворио у свој лични породични живот и мислим да је то највећи добитак који сам у животу постигао. Више сам добио него што сам изубио – причао је овај маг српске сцене.

У филмографију Мише Јанкетића улазе остварења „Сан” Пурише Ђорђевића, „Како су се волели Ромео и Јулија?” Јована Живановића, „Опатица и комесар” Гојка Шиповца, „Хороскоп” Боре Драшковића, „Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда” Жике Митровића, „Девојка са Космаја” Драгована Јовановића, „Свадба” Радомира Шарановића, „Зимовање у Јакобсфелду” Бранка Бауера, „Светозар Марковић” Едуарда Галића, „Како сам систематски уништен од идиота” Слободана Шијана, „Почетни ударац” Дарка Бајића...

Играо је и у телевизијским драмама и у серијама: „Димитрије Туцовић”, „Отписани”, „Салаш у Малом Риту”, „Непокорени град”, „Сиви дом”, „Вук Караџић”, „Бољи живот”, „Заборављени”, „Срећни људи”, „Породично благо”, „Убице мог оца”, „Жмурке”...

Михаило Јанкетић се бавио и педагошким радом као професор глуме на Академији уметности у Новом Саду. Датум сахране и комеморације биће накнадно објављени.

Из представе „Кад су цветале тикве” (Фото архива ЈДП)

Велики професионалац и узор многима

Отишао је један од најзначајнијих југословенских и српских глумаца, велики професионалац, уметнички узор многима, сложили су се саговорници Танјуга Милан Влајчић, Горчин Стојановић, Војислав Брајовић и Радослав Зеленовић на вест о смрти барда српског глумишта Михаила Мише Јанкетића.

Хроничар културе Милан Влајчић напоменуо је да је отишао великан нашег глумишта којег је красила огромна посвећеност уметности. „Несумњиво, Јанкетић је један од најзначајнијих југословенских глумаца који је умео да инспирише колеге које су делилe позоришну сцену са њим. Јанкетића памтим по маестралној улози у забрањеној представи 'Када су цветале тикве', мада је био једнако маестралан и на филму и у телевизијским форматима”, казао је Влајчић.

Уметнички директор Југословенског драмског позоришта Горчин Стојановић каже да је отишао један од најзначајнијих глумаца који су обележили другу половину 20. и почетак 21. века. „Од када је 1961. године постао део ансамбла Југословенског драмског позоришта Јанкетић је демонстрирао оданост глуми. Без обзира на то у каквој се улози налазио на позоришној сцени, била она најситнија и најлакша или главна, никада није појефтињавао глумачки позив. Био је коректив и путоказ за све колеге. Није се могло тек тако глумити поред Мише Јанкетића или режирати неку позоришну представу јер је његово присуство обавезивало на пун ангажман”, рекао је Стојановић.

Глумац Војислав Брајовић напомиње да смо изгубили једног од најзначајнијих српских глумаца. „Остали смо ускраћени за таленат, енергију и љубав према тешкој професији као што је глума по чему је Јанкетић био познат. Верујем да ће ту бакљу оданости професији наставити његов син Марко”, казао је Брајовић.

Филмски посленик и управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију Радослав Зеленовић оценио је да је мало примера у нашој култури попут Мише Јанкетића који је у свему што је радио оставио дубок траг не само због великог броја улога у позоришту, на филму, телевизији, па и радију, већ због тога што су те улоге на најбољи могући начин обележиле пре свега филмско стваралаштво на овим просторима. „Нема редитеља, од Пурише Ђорђевића, преко Јоце Живановића и Жике Митровића, па до Слободана Шијана и Дарка Бајића, са којим није успешно сарађивао”, рекао је Зеленовић и додао да су више од 120 филмских и телевизијских улога Јанкетићева заоставштина за генерације које долазе.


Коментари26
5c78c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevena
Poslednji put sam gledala Mišu Janketića u Beogradskom dramskom, u predstavi "Kad su cvetale tikve", kao Ljubu Vrapčeta u starim danima. Na kraju predstave, poklonio se publici, aplauz je trajao dugo... za to vreme polako u glavi izlazim iz predstave, i vise ne vidim maestralno tumačenje Ljube Vrapčeta, čoveka kojeg su slomile neke nepravde iz mladosti učinjene njegovoj porodici, predamnom je pravi Miša Janketić, koji je u mladosti doživeo najstrašnije nepravde a koji u tom trenutuku stoji pred prepunom salom koja mu aplaudira, mastralan glumac, posvećen otac četvoro dece, čovek koji decenijama voli ženu koja ih je rodila.... priznajem, tek tada sam ustala i vise nisam aplaudirala zbog savršeno odigrane uloge u predstavi, aplaudirala sam mu na njegovom životu.
Ksenija Tepavcevic
Da li neko zna od cega je umro?
Ratko SPB
Pa od smrti!
Препоручујем 0
dijaspora
Bio je dobar glumac ali ne znam sta mu je trebao onaj reklamni spot za Milu Djukanovica. Isto tako mi nije jasno da li smatrao srpskim ili crnogorskim glumcem. Znam da sve to sada nije bitno, ali je bilo nepotrebno pred kraj zivota.
NAŠ je BIO i OSTAJE NAŠ
Svako ima pravo da sene smatra nacionalnim pripadnikom kako mu je i kada to drago: medjutim, nekako sa godinama SVI POSTAJEMO gotovo čudni svojim “ izvesnim izborima i stavovima” ali ZBOG TOGA nikoga je treba manje voleti niti manje poštovati. Miša Janketić je BIO NAŠ- srpski Crmogorac ili crnogorski Srbin! Pa, KAKO SVAKOM jeste DRAGO. Miša je ipak uvek bio i ostao svima nama samo MIŠA, zar ne?
Препоручујем 1
Veljko Živković
Михаило Миша Јанкетић је играо историјске личности као што су: Бошко Југовић, Цар Урош Немањић, Чедомир Илић, Родион Романович Раскољников, Радован Драговић, Пуковник Ђорђе Стратимировић, Исус Христос, Ђорђе Стевановић, Јосип Броз Тито, Војвода Живојин Мишић, Иво Андрић, Гавриловић, Мајор Божић, Митрополит Мелентије Никшић, Кнез Јанко, Агатон Арсић, Јеврем Прокић, Капетан, Димитрије Давидовић, Беглербег, Краљ Никола I Петровић Његош, Кнез Милош Обреновић, Јосиф Стаљин, Мустај Кадија, Војвода Марко Миљанов, Светозар Милетић и Пуковник Јован Белимарковић. Нека му је лака земља!
Ranko M.
Veliki glumac i covek. Veliki glimci a On to nesumnjivo jeste, bez glume ne mogu da zive. Zato mislim, da kada Miso, ode da zivi, tamo na nekom drugom mestu kako, veliki Beckovic rece, sresce neke svoje velike drugare glumce, a ima ih puno i nastavice i dalje da glumi. Jer, glumac je glumac, je glumac. Miso, velika Ti hvala za sve sto si ucinio za nas, jos uvek ovozemaljske, koji ce mo te, kad tad, opet gledati, samo na nekom drugom "glumackom nebu". Neka Ti je laka zemlja. Slava Ti i jos jednom hvala!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља