недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:12

„Северни ток 2” принудио Брисел на преговоре

Аутор: Тања Вујићсреда, 15.05.2019. у 20:00
Постављање немачког крака „Северног тока 2” (Фото: EPA-EFE/Clemens Bilan)

Швајцарска компанија „Северни ток 2” (регистрована у градићу Цуг) пронашла је начин да приволи Европску комисију (ЕК) на преговоре о условима пословања будућег гасовода, упркос драматичном противљењу Вашингтона, дела управе ЕУ, низа балтичких држава, као и Украјине.

Европска комисија је наиме, јуче најавила спремност да се састане са носиоцима тог стратешкоенергетског пројекта и чује њихове аргументе против заоштрених услова пословања за „Северни ток 2”.  Од почетка године, Брисел је на брзину усвојио амандмане на гасну регулативу ЕУ, којима се новим гасоводима намећу нове обавезе. На пример: у делу новог цевовода који се протеже територијалним водама државе чланице до првог копна –50 одсто транспортних капацитета, мора бити остављено на коришћење алтернативним снабдевачима (у преводу, пословним ривалима).

У случају „Северног тока 2”, нови европски правилник односи се само на 54 километара будућег гасовода унутар територијалних вода Немачке, где је већ постављен његов „улаз” на копнену територију ЕУ. Нови европски гасни закон предвидео је да националне владе чланица ЕУ могу до 24. маја да одобре „изузетке” од примене ових амандмана,  и то на 20 година.

Суочен са подметањем клипова у точкове 1.220 километара дугог гасовода, који би – када буде завршен ( у најави, крајем ове године) – подмиривао енергетске потребе четвртине Европе, „Северни ток 2” предузео је од прошлог месеца муњевиту акцију. И то упоредо у два правца: у немачким водама Балтика, као и на међународној правничкој арени, позивајући се на одредбе глобалне Енергетске повеље. Та повеља, међу чијим потписницама су ЕУ, Немачка и Швајцарска, али не и Русија, једина је која прецизно регулише страна енергетска улагања, као и права инвеститора у случају дискриминације, политичких ризика и других наметнутих препрека стратешком бизнису.

Овом паралелном акцијом, „Северни ток 2” убрзано је кренуо да завршава немачки део гасовода и истовремено поставио рок ЕК да се до 13. маја (понедељак) изјасни о томе да ли ће гасовод бити ослобођен намета које прописују журно усвојена правила за енергоснабдеваче из „трећих земаља”. Уколико одговор ЕК до тог рока изостане, „Северни ток 2” би могао да затражи баснословну међународну арбитражу ради процене тога да ли је Брисел дискриминисао руско-западноевропски мегаенергетски пројекат, најавио је прошлог месеца Матијас Варниг, извршни директор швајцарске компаније.

У очекивању одговора Брисела, грађевински радови на „Северном току 2” настављени су темпом постављања три километра гасовода на дан.

„Северни ток 2” је завршио изградњу немачког дела будућег гасовода, објавио је јуче Себастијан Сас, представник швајцарске компаније при ЕУ. По Сасовим речима, завршетак немачког крака „Северног тока 2” (пре ступања на снагу измењеног гасног правилника ЕУ) може бити употребљен као аргумент за изузетак од најновијих бриселског захтева постављених офшор цевоводима.

Дан након истека рока за одговор који је Бриселу поставио „Северни ток 2”, јуче се огласила ЕК.

„У одговору на (априлски) захтев ’Северног тока 2’, а у складу са правилима глобалне Енергетске повеље о ’решавању спорова’, експерти ЕК спремни су да се састану са промотерима тог пројекта и саслушају њихове аргументе”, саопштио је Лин Ритфорд, портпарол бриселске канцеларија за климу и енергију, преносе агенције.

Када би могло доћи до сусрета представника ЕК и „Северног тока 2”, није извесно. Технички, онај део будућег гасовода који се протеже немачким територијалним водама, већ је завршен – пре ступања на снагу нове гасне регулативе ЕУ.

Којом техником би Брисел могао тај крак „Северног тока 2” сада прогласити „новим гасоводом”, загонетка је. Ако ЕК покуша са неком другачијим тумачењем „ новог гасовода“, „Северни ток 2” има правну могућност да Брисел пошаље на међународни арбитражни трибунал.


Коментари7
f8069
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Kad Danci i Poljaci vide o kakvim ostetama se radi promenice misljenje. Zabrane ne kostaju njihove pristalice nista ali manipulacija konkurencije odnosno zapostavljanje tudjih interesa i , narocito, investicija moze da kosta milijarde. Medjunarodni tribunal nije sastvaljen od Amera dok je projekat multinacionalan sa ucescem Sela jednog od najvecih proizvodjaca nafte i gasa u svetu. Bez pravne sigurnosti Sel nebi ulozio milijarde u taj projekat. U uporedjenju evropski parlament se sastoji od amatera dok kod Sela rade iskljucivo profesionalci po celom svetu.
Cane
Bankarski lobi, mmf i svetska banka kolo vode. Ako nanesu stetu drzavama clanicama one ce uzeti nove kredite i sa tim parama kupovati americki gas,skuplji pod raznoraznim spekulantskim izgovorima kao sto nafta poskupljuje prvo zbog isis, pa posle kao zbog Venecuele pa najnovije, zbog navodnog napada na Saudijske tankere.
Саша
ЕУ и Европа (али пре свега ЕУ) што се разних криза тиче ради на своју штету. Ратови које Америка води су сви овде. Милиони људи због тога иду ка ЕУ а последице тога видеће се за 300+ година у истом случају као и са Косовом тј доношењем странаца који немају везу са земљом и обичајима те земљом. Онда финансијска криза која је ЕУ коштала више од вођења ратова а она није настала у Русији него у Њујорку и Лондону. Онда ова кочења финансијских пројеката па трговински рат са Русијом. Једини губитник нето је ЕУ али и Европа као континент. Што се мене тиче питање је да ли је ЕУ пројекат који Србији бољитак осим у смислу да јој губитак не буде мањи.
Radomir Gotlin
Остаје увек питање, а зашто и како и с којим право се пита Вашингтон за нешто што је дефинитивно у надлежности ЕУ и земаља чланица као и страних улагача...
Јованка Вождовчанка
Ако ове бирократе из Брисела раде у корист штете држава чланица, односно народа из ЕУ, шта, онда, могу да очекују они који, тек, преговарају, отварају и затварају. Одатле треба бежати што пре и што даље.
Никола Вождовчанин
Претпостављам да се ово "оно који преговарају, отварају и затварају", односи на нас? ОК и да "побегнемо што даље" од ЕУ? Од чега ћемо тачно да живимо онда, када нам се економија 75% ослања на ту исту ЕУ од које треба бежати?
Препоручујем 5
Aleksandar Stojanovic
Ekonomska steta zarad politicke koristi i nekih strateskih (dodvoravanje Americi). I jedno i drugo ima neke svoje prednosti i mane. Opsirna je to tema, i zakljuci su subjektivni, u zavisnosti od tacke gledanja, tj da li se gleda EU u celini, ili Nemacka kao nezavisna zemlja.
Препоручујем 18

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља