недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Преминуо сликар Кемал Рамујкић

Иза њега је остао упечатљив визуелни траг поносних чемпреса, камених капија и кућа, паса и античких скулптура – један утихнути свет, топлог колорита, поетски
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 16.05.2019. у 10:06
(Фото З. Анастасијевић)

„У своме трошном и влажном атељеу на бедему изнад реке Саве, на Ади Циганлији, овај усамљеник, који као да је залутао из кршевите Црне Горе у један сасвим други свет, приљежно, тихо и посвећено свом занату, већ годинама претвара своју носталгију у линију, облик, боју.” На овај начин Момо Капор доживео је биће и стваралаштво Кемала Рамујкића, сликара дуго и запажено присутног на нашој уметничкој сцени, који је преминуо након тешке болести у 71. години. Асоцирајући нас на овај начин на мотиве и дух којим одишу Рамујкићеве слике, ове Капорове речи добар су увод у оно што је и сам уметник једном рекао о себи: „Засићена хладноћом и динамиком свакодневице, публика воли моје слике јер су набијене емоцијама. Не сликам свет какав јесте, него какав би требало да буде, свет у којем бих желео да живим”.

Овај познати уметник, рођени Подгоричанин (1947), који је средњу уметничку школу похађао у Херцег Новом, а Ликовну академију у Београду завршио 1971, где је окончао и постдипломске студије, имао је бројне самосталне и групне изложбе у земљи и иностранству. Иза свих њих остао је упечатљив траг његових поносних чемпреса, камених капија и кућа, паса и античких скулптура – један утихнути свет, топлог колорита, поетски, заснован, донекле, и на сценама из детињства које се и несвесно у човека уселе. Имена тих дела додатно о томе говоре: „Загрљај”, „Терасе”, „Анђео нема сећања”, „Концерт у трави”... Овај његов препознатљив рукопис, који се, према речима критике, огледао и у умешности у префињеном приказу атмосфере, уплива осветљења и титраве игре боја на његовим делима, био је један од разлога због којих је цењен.

Познато је да сликајући није запостављао ни цртеж, на трагу Петра Лубарде, Мила Милуновића и Воја Станића који су му предавали и који су на цртежу инсистирали. Кад год је имао прилику да о тој теми говори истицао је да је „цртеж самостална целина, засебна, аутентичан израз”, што је преносио и својим ученицима радећи у Шуматовачкој као предавач. Забележено је да је њима казивао: „Велики је притисак да се уметник што брже афирмише. Студенти брзо напуштају цртеж и иду у експеримент. А уметник би морао стално да црта. Цртеж нам увек указује на све наше мане. Као што звер оставља траг у снегу, тако се и сликари препознају по цртежу на коме се најбоље виде могућности и умеће сваког од нас. Оно што је у књижевности поезија то је у сликарству цртеж – суштина где се са мало речи каже много”.

Присутан и путем својих радова, али и путем коментарисања актуелне уметничке продукције, умео је да каже да је модерни, концептуални израз, донекле глобалистички, мањкав у „чедности, искрености, болу, жудњи, љубави”, сведочећи тако и о начину на који је он лично доживљавао стварност, задирући дубље унутар мисаоног, али и емотивног. На крају, тврдио је да је време, ипак, најбољи судија и да ће пресудити о свачијој уметности.

Кемал Рамујкић биће сахрањен данас, испраћај је у 15 сати на Новом гробљу у Београду.


Коментари9
49381
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Амир Чамџић
Смрт било кога треба да нам је подсетник да ћемо и ми "отићи". Почивај у Божијем миру, ако су веровао у Бога, ако ниси опет почивај у миру, како год.
Slobodanka
Kad su neke humanitarne akcije SVI se najpre sete slikara,a kad neko premine,svi cute.Kakva nepravda! Takav sjajan posvecenik svome poslu,da ode tako anonimno ?Tuzno!
Ljuba
Da, to sam i ja zaključio.Prosto neverovatno. Takodje, pogledajte koliko su glumci medjusobno kolegijalni, kada neko premine od kolega, nema predstave na kojoj se minutom cutanja i aplauzom ne odaje počast preminulom kolegi i svaka im cast na tome. Na dan kada je Kemo preminuo mladi slikar Vuk Vučković je imao otvaranje izložbe veoma pompezno sa sve muzikom i di dzejevima. Zaista bi bio lep gest da je neko na otvaranju zatrazio minut cutanja za Kemu ili ga spomenuo kroz nekoliko recenica.
Препоручујем 16
Dejan
Стари друже, почивај међу небеским чемпресима.
DanijelaŠ
Nisi ti nas napustio, samo si se izmestio iz ovoga sveta, koji si svojim delima ipak uspeo da oplemeniš, a emocijama obogatiš...divno je bilo druženje sa tobom
Milodarka braletic
Pocivaj u miru UMETNICE !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља