среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18
72. КАН

Неће нас ни ванземаљци

И шаљив и суморан портрет потрошачког друштва материјалистичке Трампове Америке у новом егзистенцијалистичком Џармушовом филму и слика француске стварности у „Јадницима” дебитанта Лађа Лија
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 16.05.2019. у 12:00
Бил Мареј, Клое Севињи и Адам Драјвер у Џармушовом филму „Мртви не умиру” (Фотографије Прес служба 72. Канског фестивала)

Кан – Одличан избор филма за почетак 72. Канског фестивала. Интелигентно духовит и забаван, и пародичан и алегоричан и ироничан, нови филм Џима Џармуша „Мртви не умиру” не само што је на црвени кански тепих довео читаву плејаду толико пожељних филмских звезда у чијој су појави уживали и гледаоци у чак 600 биоскопа широм Француске у којима је био организован директан пренос свечаности отварања, већ је и разгалио традиционално сумњичаве и строге филмске критичаре. Ово је још један врло добар наступ култног америчког независног сценаристе и редитеља на Канском фестивалу на којем ево борави већ 13. пут од како је 1984. са филмом „Чудније од раја” освојио „Златну камеру” као најбољи дебитант.

Џармуш је заједно са својом супругом, редитељком и глумицом Саром Драјвер, са глумцима Билом Марејем, Луком Шабатом, Тилдом Свинтон, Адамом Драјвером, Селеном Гомез и Клое Севињи и са продуцентом Картером Логаном синоћ добио заслужене овације и пред и у дворани великог Театра Лимијер. Његов зомби-филм је „откачена” пародија не само на тај популарни жанр – чији је пионир и неприкосновени владар био и остао Џорџ А. Ромеро, а који се одавно са великих преселио на мале екране у виду телевизијских серијала типа „Walking Dead” – или на сопствене филмове и исте глумце које из филма у филм ангажује, већ и пародија на све оне најгоре елементе овог такозваног савременог света. Егзистенцијализам на делу. „Мртви не умиру” је и шаљив и суморан портрет потрошачког друштва материјалистичке Трампове Америке (и не само ове земље) и колективне апатије људског рода који као да нема ни вољу ни снагу да се одупре наметнутој површности затупљујућег конзумеризма, политичких продаваца магле, паметних телефона, видео-игрица, кафе, алкохола, дрога...

Саму филмску причу Џармуш смешта у „праву Америку”, у провинцијски градић Сентервил у којем се наизглед ништа не дешава до тренутка када, услед непожељног фрекинга (експлоатација гаса и нафте из шкриљаца) на Северном полу и померања осе планете Земље, не почну да се дешавају чудне промене. Мртви масовно излазе из својих гробова, што ће три главна филмска лика – локалне и до тог тренутка беспослене полицајце (највећи је злочин крађа кокошке са имања класичног расисте у тумачењу Стива Бушемија) које тако забавно и моћно играју Бил Мареј, Адам Драјвер и Клое Севињи – довести у праву неприлику.

Џармуш, за разлику од многих твораца зомби-филмова не игра на карту изазивања страха у гледаоцима. Напротив, кроз један од дијалога Мареја и Драјвера током којег они разговарају о томе који је од њих прочитао цео сценарио, а који само део о свом лику, аутор открива да је реч о филмској измишљотини. Чак је за ликове зомбија осим рођене жене (Сара Драјвер) ангажовао и Игија Попа и Тома Вејтса, што у публици изазива салве смеха, али се и иза ове довитљиве играрије скрива још једна од његових порука. Сви ти оживљени мртви враћају се пороцима због којих су својевремено и умрли. Људски пороци изнова и изнова преживљавају, а људска глупост која доводи до пропадања државе и планете Земље чини да нас чак ни ванземаљци више неће. Једини „ванземаљски” лик у филму, у тумачењу Тилде Свинтон, Џармуш ће свемирским бродом послати у бескрај...

Из филма „Јадници” Лађа Лија

Са светском премијером филма „Мртви не умиру” започело је такмичење за овогодишњу „Златну палму”, настављено данас и премијером француског филма „Јадници” дебитанта Лађа Лија, који није рађен према истоименом роману Виктора Игоа, већ је за њега сценарио исписао данашњи живот у једном од париских предграђа у којем је одрастао и овај црнопути аутор.

Лијеви „Јадници” је жестока политичка драма о социјалној беди у француским предграђима у којима углавном живи популација „магребских дошљака”, о полицијском насиљу, недостатку образовања и друштвене бриге. Филм као да вришти: „Комшије, погледајте нас!”, а негде у целој филмској причи и самом следу догађаја јасна је Лијева намера да свету покаже да се готово ништа није променило од 19. века када је Виктор Иго и написао свој чувени роман. Беда је остала готово иста. Незадовољство кулминира и паљевинама по париским улицама током протеста „жутих прслука” и томе се не види крај. И овај филм је заслужио добре оцене, не толико због каквих редитељских мајсторија колико због провокативне и важне теме о којој треба гласно говорити.

Филм Маше Шаровић на отварању „15 дана аутора”

Маша Шаровић (фото ФЦС)

Кан – Десетоминутни играни филм младе српске редитељке Маше Шаровић („Град”, „Најтоплији дан лета”), у корежији са Шарон Ејнџелхарт, синоћ је приказан као први на свечаном отварању независног канског програма „15 дана аутора” (Quinzaine) и тако започео овогодишње издање популарне паралелне манифестације која се већ 51 годину одржава под покровитељством и у организацији Друштва филмских редитеља Француске.

Кратки филм Шаровићеве и Ејнџелхартове о бурном односу мајке и ћерке под називом „In your hands” („У твојим рукама”) део је омнибус-филмског пројекта „SEE Factory” пролетос сниманог у Сарајеву у чијем је настанку учествовало пет младих аутора из бивших југословенских република, а у продуцентском делу и Филмски центар Србије...


Коментари0
d198f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља