субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Научни и животни подвиг академика Влада Стругара

четвртак, 16.05.2019. у 13:00
(Фото Википедија)

На недавној свечаности у Југословенској кинотеци, приликом уручивања „Печатових” награда за науку и књижевност, највећи аплауз у дворани испуњеној бираним званицама из света стваралаштва и јавног деловања добио је академик Владо Стругар. Спречен здравственим разлозима да лично прими признање за књигу „Југословенски 1. децембар 1918. године” (коју је претходно „Политика” објавила у својој фељтонској рубрици), академик Стругар послао је писмо захвалности које је прочитала драмска уметница Андријана Виденовић.

Владо Стругар припада славној плејади српских историчара старе школе, једини је преживели из екипе у којој су били Васо Чубриловић, Радован Самарџић, Сима Ћирковић, Драгољуб Живојиновић и још понеко. Како смо чули на свечаности, ово дело представља круну Стругарових истраживања околности у којима је настала, живела и докрајчена прва заједничка држава југословенских народа; та истраживања трајала су пуне три деценије. Стругар је доживео да књига буде објављена у његовим зрелим годинама (рођен је 1922), а дочекао је и да буде хваљена и награђена.

У речи захвалности која ме се дубоко дојмила, Владо Стругар – иначе члан три академије наука – указао је на неке околности због којих основна тема (стварање и рушење једне просперитетне државе) треба још неко време да буде у видном пољу наше јавности, научне и опште. Мало поједностављено, може се закључити – а то је академик нескривено нагласио – да су Југославију стварали и водили најбољи умови, а поткопавали је и срушили – најгори. Из Стругарове књиге види се колико је енергије извана било уложено у ометање нормалног развоја Југославије, још од самог њеног почетка, и које су све унутрашње снаге биле упрегнуте у сепаратистичке идеје и праксу.

Угледни академик бираним речима захвалио је у писму млађим колегама и научницима који су читали и издавачу препоручили његов рукопис (историчари Василије Крестић и Зоран Лакић, и књижевни историчар Миливоје Павловић), затим директору Завода за уџбенике Драгољубу Којчићу и уреднику Небојши Јовановићу, али и уреднику „Политикиних” фељтона Слободану Кљакићу.

За већину медија, нажалост, Стругарова реч као да није ни била изречена.

Иронијом судбине – која југословенску причу прати од самог њеног почетка – у делу српских медија, а нарочито на једној телевизији која сама себе проглашава за меру новинарске објективности – више простора и пажње заслужио је један од последњих председника југословенске државе, онај који се хвалио тиме што ју је рушио... Управо у време кад је проф. Радован Радиновић, председник жирија, читао образложење и хвалио научни и скоро белетристички стил Влада Стругара, тај бивши председник оберучке је дочекан на Фрушкој гори, и на некаквом скупу поновио своје одавно проблематичне оцене и ставове.

Проф. др Александар Николић,
универзитетски наставник у пензији, Београд


Коментари1
b4f7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко Пековић, Подгорица
Хвала Вам, проф. Николићу, у име свих нас који познајемо академика Влада Стругара и његово дјело. Академику Стругару желимо брз опоравак и још многаја и благаја љета!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља