петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:54

Предуслови дигиталне безбедности деце

​Сајбер простор је пружио бескрајне могућности али мора да постоји потреба да се уз дигитално описмењавање пруже додатни напори да наша деца остану сигурна на интернету
Аутор: Катарина Јоневуторак, 21.05.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Када прођете градом или седнете у ресторан, колико често видите родитеље у разговору с пријатељима и дете које мирно седи у столици, са мобилним телефоном у рукама, и само палчевима мрда? Док ти родитељи причају међусобно или са пријатељима, са ким комуницира њихово дете у том тренутку? Или заиста само игра видео-игрице?

Мобилни телефони, таблети, лаптопови. Виртуелна реалност постала је део наших живота. Готово је постало немогуће замислити да проведемо неколико сати без наших ИТ љубимаца и справица. Толико смо посвећени гледању у монитор да смо престали да обраћамо пажњу на свет око себе, не обазиремо се на људе и догађаје. Губимо битку са модерним технологијама и губимо битку са реалношћу. Деца нам страдају због виртуелних пријатеља и игрица, а ми се као друштво не дозивамо памети. Још има и оних који увек имају неко оправдање – „Нека, пусти га”, „Нека се одмори мало од школе уз компјутер”, „Није страшно што је нон-стоп на телефону”, „Нису игрице толико страшне, људи претерују”, „Сви то раде, зашто не би и моје дете?”. Дајући детету мобилни телефон и таблет у руке, тек тако, јер то „тако треба” и због „а шта фали”, данас имамо проблем да нам се деца не сналазе у сајбер простору.

Морамо да прекинемо са изговорима и оправдањима и суочимо се са истином – деца се повређују због видео-игрица, небезбедна су у виртуелном простору, број жртава сајбер малтретирања је у порасту. Причамо о зависности од интернета, друштвених мрежа и игрица, а шта смо урадили да деци објаснимо какве потенцијално погубне последице могу бити? Где се налази граница која не треба да се пређе? Колико још деце треба да изгубимо због опсесије играња видео-игрица или вршњачког малтретирања на интернету?

Колико је родитеља обавило разговор са својом децом након што су у новинама прочитали вести о све раширенијој педофилији, или лошем утицају игрица на младе, или покушајима киднаповања након комуникације са непознатим људима на друштвеним мрежама? Много пута сам од родитеља чула изговоре попут „неће се то десити мом детету”. А како могу да буду сигурни у то? Свако треће дете у Србији доживи неку врсту непријатности у виртуелном простору – како знате да се то већ није десило вашем детету или другу, другарици вашег детета?

Ако детету од две, три године дозвољавате да проводи неколико сати дневно са мобилним телефоном, које су гаранције да до првог разреда основне школе неће постати зависник од истог? Ако охрабрујете дете да користи друштвене мреже неколико сати дневно, да ли ће дете до почетка средње школе изгубити себе и проналазиће се само у виртуелној заједници?

Наша деца расту, сазревају и формирају се уз нове и модерне технологије. Не смемо ни на тренутак да испустимо из вида да, паралелно са дигиталним описмењавањем, мора да иде и лекција како да постану и остану сигурни у виртуелном простору. Сваки родитељ мора да зна да има велики број опасности које вребају на интернету, а које таргетирају управо најмлађе. Успостављањем правилне комуникације са дететом, отвореним разговором у пријатељском тону, могу се спречити невоље у сајбер простору. Дете мора да зна да има поред себе неког коме може да се обрати ако се нађе у неприкладној ситуацији.

Ако приметите промене у понашању свог детета – да је одједном постало анксиозно, депресивно, напето, мења расположење, трза се на звук телефона или пристигле поруке, не једе, не спава добро, занемарује пријатеље, школске и ваншколске активности, знајте да је у том случају ваше дете вероватно жртва у сајбер простору и морате да реагујете. Не виком, претњама и забранама, већ нормалном и пријатељском комуникацијом.

Сајбер простор је пружио бескрајне могућности, али мора да постоји потреба да се уз дигитално описмењавање пруже додатни напори да наша деца остану сигурна на интернету. Квалитетном едукацијом и квалитетним подизањем свести наше друштво мора заједничким снагама да ради да бисмо деци пружили сигурније детињство, како у стварном животу, тако и на интернету.

Едукатор за безбедност деце на интернету

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари1
0fa27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa
Vrlo dobar i vazan tekst. Steta sto vecina roditelja ignorise ili ne shvata razmere problema. Bojim se ni da najbogatije drzave nece biti dovoljno bogate da lece ogroman broj dece koji je vec oboleo, ili CE tek oboleti, od prekomerne upotrebe telefona i kompjutera.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља