петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:41

Шта би рекао Лаза Костић

​Дозволите ми да, упркос свему, у овом тексту станем у одбрану одлуке коју је донела Влада Републике Србије, али мој аргумент неће бити политички – један од већ виђених на нашем медијском простору – већ „културолошки”
Аутор: Драган Илићуторак, 21.05.2019. у 18:00
(Фото Бета/АП)

Док се пепео у катедрали Нотр Дам и даље слеже, читав догађај не престаје да узбуркава и домаћу и европску јавност. У овом кратком тексту желео бих да се осврнем на одлуку Владе Републике Србије да донира суму од милион евра за обнову Катедрале која има иконички значај за читав свет.

Одлука Владе Србије изазвала је оштре критике које су долазиле са свих страна политичког спектра. Ове критике биле су разнородне и по форми и по садржају и кретале су се од оних, тобоже прагматичних – да сиромашна земља попут Србије не треба да се истрчава никаквом донацијом – до оних, назови идеолошких, које су указивале на недостатак реципроцитета у сензибилитету француског народа, и конкретним акцијама француске владе, у свим оним, не тако давним случајевима, када су гореле српске цркве на Косову и Метохији.

Истини за вољу, није само домаћа јавност била узбуркана. С обзиром на то да је новац за обнову Катедрале био прикупљен готово нестварном брзином, неки хумани(тари)сти су критички запазили да западна јавност, тачније интелектуална и финансијска елита, не реагује тако промптно кад је реч о општим социјалним проблемима и хуманитарним катастрофама чије су непосредне жртве не зграде, него људи – мислећи првенствено на растуће сиромаштво, изгладнелост, велику смртност од излечивих болести, нарочито у земљама такозваног трећег света.

Дозволите ми да, упркос свему, у овом тексту станем у одбрану одлуке коју је донела Влада Републике Србије, али мој аргумент неће бити политички – један од већ виђених на нашем медијском простору – већ „културолошки”. У питању је, заправо, радије него аргумент, једно подсећање и један апел.

Елем, најлепша песма икада испевана на српском језику, дакле, у богатој историји српске књижевности, спевана је у почаст једној западној, католичкој цркви – то је чувена песма Лазе Костића „Santa Maria della Salute”. Не желећи да улазим и ситне реторичке тананости овог поетског ремек-дела, желим само да укажем на то, да се, као и ми данас, и Лаза Костић нашао пред сличном дилемом. Разлика је једино у томе што он није „пожалио” донацију од милион нечега, већ неумољиву сечу борових шума, пре свега у Босни, чија су дебла откупљивана будзашто, а затим транспортована бродовима као дрвена грађа, пре свега у Аустроугарску и Венецију. Дакле, реч је о најогољенијем виду колонијалне пљачке, експлоатације без реда, милости и умерености, и својеврсном еколошком сакаћењу.

Упркос свему, песнику се, пред божанском лепотом Богородичине цркве језик свезао, а онда, исто тако, божанском промисли развезао, у најсуптилнију, најдуховнију и најљубавнију песму свеколике српске поетске традиције. Борови су прежаљени, милион евра пожаљен.

Овим желим да апелујем на своје савременике, и на целокупну српску јавност, да буду бар онолико мудри и племенити колико је то некада био Лаза Костић – а и Влада Републике Србије овог пута – и да „прежале” тих милион евра, макар живели са истом кнедлом у грлу: вечитим сећањем, на сада већ пословичну неосетљивост, исказану према вишеструким скрнављењима наших манастира. Лаза Костић је у грлу, уместо кнедле, носио опиљке осакаћених четинара, али се издигао изнад осећаја неправде и бруталне експлоатације, и у себи пронашао човечност, дипломатичност, разумевање и, надасве, искрено праштање.

Све ове врлине и вредности и дан данас су нам преко потребне. Будимо Лаза Костић, будимо оно што јесмо.

Предавач хуманистике на Универзитету Билкент у Анкари, Турска

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари12
5899e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Sumnjam da je Laza bio zalostan zbog borova iz Bosne kada je zalio za Lenkom Dundjerskom. Ali i ako jeste, kakve to veze ima sa poklonom od million evra dokazanim neprijateljima, Francuzima? Oni nisu zalili svoje bombe 1999 nad Srbijom nego su ih nemilice sejali. Mnogo je pametnija "donacija" Hrvatske koji su ponudili svoje "strucnjake". Ova vlada Srbije nije bila sposobna takvu priliku ni da kopira od onih koji su blizi Bosni. Jad i beda poltrona nevidjenih.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Добро, и?
E pa
autor nam poručuje da u ime stvorene lepote, kao što je Sanata Maria della Salute, treba da se oproste i zaborave nepravda, "kolonijalna pljačka, eksploatacija bez reda, milosti i umerenosti i svojevrno ekološko sakaćenje" kao što je Bosne!? Previše i od "predavača humanistike", oprosti mi grešnom.
Боба
Значи у реду је давати милионе за обнову француске цркве а наша црква у Њујорку која је исто тако изгорела у пожару пре пар година и досад није обновљена није нам толико битна? Чак су и на богатом западу критиковали што је скупљено преко ноћи милијарду и више евра а за решавање социјалних проблема ето нема пара. Пре ће бити да се ради о политичком маркетингу уместо да гледамо прво себе и своје што би било и најнормалније за малу и сиромашну државу.
Не тзреба да даје
Србија није требала да да и један евро за Нотр Дам. П0моћ може да се да не само у новцу. Србија га и иначе нема. Друго, прикупљено је много више новаца него што је потребно. Србија је могла да понуди помоћ у ониме што има, а то су стручни људи, архитекте, иконописци, историчари уметности, конзерватори, грађевински стручњаци, итд. Наравно, остаје као критеријум и шта је француска држава учинила за Србију. Није учинила ништа добро. Напротив, бомбардовала је, и подржава Косовске терористе.
Ненад Рајковић
Samo jedno u tekstu štrči. Nisu Kosovski, već šiptarski teroristi.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља