среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26

Савезници САД скептични према рату с Ираном

И поједини извори из америчке администрације указују на то да се обавештајни подаци, као и пред инвазију на Ирак, надувавају да би се претња приказала већом од стварне
Аутор: В. Вукасовићчетвртак, 16.05.2019. у 21:00
Обука курдског борца у Ираку под надзором немачке војске, која се повлачи због могуће иранске претње (Фото: EPA-EFE/Ahemd Jalil)

Ако би ушао у рат с Ираном – који је јуче и званично одбацио ограничења за обогаћивање уранијума и производњу тешке воде, састојака за атомску бомбу – Доналд Трамп не би на фронт послао 120.000 војника, колико их је извршило инвазију на Ирак, него, како је рекао оповргавајући медијске наводе, „ђаволски много више”. То не значи да нема преплитања случајева Ирана и Ирака, и то не само зато што се из те државе, због наводне претње од иранских снага, повлачи скоро сав амерички дипломатски персонал, као и немачки и холандски војници који су обучавали локалне снаге. Сличности између америчких припрема за евентуални рат с Ираном и инвазије на Ирак постају све упадљивије са појавом нових сумњи, и унутар САД и између њих и савезника, у то да Бела кућа опет надувава обавештајне податке да би оправдала један војни судар – с режимом у Техерану.

О томе је проговорио Британац Крис Гика, заменик команданта операција против Исламске државе у Сирији и Ираку, државама које Вашингтон истиче као пример дестабилизујућег утицаја Ирана. По својој функцији упућен у то роварење, Гика је, преноси „Њујорк тајмс”, изјавио да тврдње о повећаном ризику од Ирана и његових посредника „противрече идентификованим кредибилним претњама доступним обавештајцима Сједињених Држава и савезника”.

Дан раније је Ројтерс објавио да је Шпанија привремено повукла своју фрегату из борбене флоте с америчким бродовима у Персијском заливу на челу. Разлози за то нису наведени, али се спекулисало да се шпанска влада дистанцира од америчке администрације, која уверава да је слање флоте на Блиски исток нужно због очекиваног напада Ирана.

Међутим, прошле недеље, након што је Џон Болтон, саветник Доналда Трампа, саопштио да ће та флота бити распоређена, неименовани амерички званичници су медијима у својој земљи рекли да обавештајни подаци не указују на висок степен претње. Болтон на то није реаговао, као ни на подсећања на чињеницу да је он био међу припадницима администрације Џорџа Буша млађег који су заговарали инвазију на Ирак – он лично је још у оно време инсистирао да се крене и на Иран. Оправдање је тада било да Садам Хусеин има или је на ивици тога да направи оружје масовног уништења, да би се испоставило како су обавештајни подаци били двосмислени, али да су их политички намештеници у тајним службама и Бела кућа, како то Американци кажу, „докували”, то јест да су опасност представили као већу од стварне.

Током истраге ФБИ о наводној помоћи коју је примио од Русије како би победио на изборима, Трамп се освртао на тај ирачки скандал, говорећи како се америчким обавештајним службама више не може веровати. У овом тренутку пак не чини се немогућим да су он и његов тим спремни на понављање таквог скандала.

У време инвазије на Ирак, САД су се мучиле да обезбеде подршку својих традиционалних савезника из Европе, међу којима Немачка, Француска и Велика Британија сад траже опстанак споразума о нуклеарном програму с Ираном и очување мира. Британце су 2003. Американци били убедили. Да ли би сада влада у Лондону заузела став ближи оном који је имао Тони Блер или пак овом Криса Гике, немогуће је рећи. И о Шпанцима, који нису били за ирачки рат, засад се може само спекулисати да ли би на крају ипак послали своје фрегате и остале војне ресурсе на Иран.

Нејасно је и то да ли би Трамп верније помагаче за сукоб с Ираном нашао на истоку Европе, као и Буш млађи у случају Ирака. Тада су државе које су, међу Европљанима, најближе и актуелном саставу Беле куће биле проглашене за Нову Европу, заправо: будућност Европе, спремне да се следи Американце у нови рат на Блиском истоку и друге походе. Колико је објављено, о Ирану Трамп није разговарао с пољским председником Анджејем Дудом и мађарским премијером Виктором Орбаном када их је недавно засебно примио у Белој кући.

Међу сличностима које га спајају с тим гостима, Трамп је истицао отпор према мигрантском таласу, који је подбоден и последицама ирачке инвазије. Стављањем на страну САД у евентуалном рату с Ираном, Орбан и Дуда би могли подстаћи још једну мигрантску кризу јер је ирански председник Хасан Рохани запретио да у случају сукоба његова земља можда више не би задржавала све избеглице које су на њеном тлу, а према незваничним проценама, има их око 2,5 милиона.


Коментари9
96b9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovana V
Osim mlake podrske, gde su ozbiljnije reakcije "demokratskih zemalja"??? Gde su ultimatumi, sankcije, pretnje? Pred nasim ocima jedan siledzija se sprema da napadne jednu suverenu zemlju bez razloga a takozvani demokratski svet je spreman da zazmuri! Jesu li nas tako ucili u skoli? Gde su peticije, protesti, akcije? Hocemo li ooet posle kriviti arape za terorizam na nasem tlu? Nije li ovo drzavni terorizam na njihovom tlu?
Jimmy
Nesto nema onih ljudi koji su dizali Trampa u nebo kada je dobio izbore 2016. godine, (neki cak pisali Trampe Srbine), u nadi kako ce se americka spoljna politika ne znam kako promeniti. A kada smo im govorili da su to gluposti, nama su govorili da smo budale.
Мр Радомир Шћепановић
Амерички миротворци увек нађу разлог неког да бомбардују и окупирају.На листи су енергенти,људска права,не достатак демократије,очување еко система,...
Hm
Kako stvari trenutno stoje - Amerikanci ce se boriti protiv Irana do poslednjeg Poljaka.
Amir Čamdžić
Sličnosti sa Irakom i Libijom su očigledne. I prethodne države su bile podvrgnute višedecenijskim ekonomskim sankcijama i stigmatizaciji, s tim da su Libija, Irak i Sirija bile po društveno-političkom uređenju socijalističke države a Iran je teokratija. Šta god da se desi, biće milionskih žrtava u ljudskom potencijalu u ratu koji će se otvoriti "nakon što Amerikanac donese demokratiju" baš ko i u Iraku, Libiji, Siriji. Istina Francuz je "doneo u Libiji" ali sve je to američki plan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља