субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Још се не зна како ће се категорисати туристичке агенције

Струка предлаже да се агенције деле на оне које раде домаћи туризам и оне које осим домаћег продају и аранжмане у иностранству, а држава предлаже да се категоришу као мале, средње или велике
Аутор: Јелица Антељчетвртак, 16.05.2019. у 22:55
Остају дилеме око потребног депозита (Фото Р. Крстинић)

Промене које доноси нови закон о туризму видеће се у пракси тек пошто буду усвојени и правилници који детаљније дефинишу ову област. Користи од нових прописа ће, пре свега, имати путници, али ће, како се очекује, увести више реда на ово тржиште, посебно после проблема који су се догодили са банкротом неколико великих агенција прошле сезоне. Из угла струке, односно агенција, и даље постоје непознанице о томе шта ће се конкретно мењати у њиховом пословању од следеће сезоне, када би и правилници требало да буду усвојени. Како сазнајемо у току су преговори државе и представника туристичких агенција и за сада још нема конкретних договора, него је све и даље на нивоу предлога и са једне и друге стране.

– Највише интересовања изазива најављено увођење депозита за отварање туристичких агенција. Није проблем само то колико ће износити депозити, односно да ли ће сви који желе да се баве туризмом имати новац за то, него и какво решење држава предвиђа – каже за „Политику” Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција „Јута”. Зашто су депозити које први пут предвиђа Закон о туризму проблем за агенције? Наш саговорник каже да је проблем то што се и даље не зна чему служе депозити и како би то функционисало у пракси.

– Као што смо и до сада више пута напомињали уколико је замисао државе да тај новац стоји на рачунима, то никоме неће одговарати. Таква пракса не постоји нигде у свету, да тек тако оставите новац на рачуну, осим ако га не штедите уз одговарајућу камату. Било би логично да се користи као обртни капитал – објашњава Сеничић.

Он истиче да је после првих разговора постало јасно да је и држава схватила да ове суме не могу да буду превисоке, јер би то негативно утицало, не само на туризам, него и целу привреду. Питање је шта је сврха депозита када то не утиче на сигурност и права путника (јер тај новац не може да се користи као надокнада штете путницима). У туристичким агенцијама кажу да је идеја државе била да агенције, које немају новац за депозит, не би ни требало да се баве туризмом, међутим питање је зашто би новац био једини критеријум за то, а не, на пример, школска спрема запослених или квалитет услуге, коју агенција пружа.

Сеничић каже да се за сада зна да ће износи депозита бити значајно нижи од сума које су се помињале у јавности. На питање да ли постоје још нека размимоилажења у ставовима, он каже да за сада постоји неслагање и око најављене категоризације агенција.

– По већинском мишљењу струке за категорисањем нема никакве потребе, јер какав год критеријум да се узме он је дискутабилан. Ако је то, рецимо, број путника, ко може да тврди да агенција са мањим бројем путника није ризичнија од оне која послује много боље. Имали смо, на пример, случај агенције САБ, која је имала велики број путника, а ниску просечну цену аранжмана – каже директор „Јуте”. На питање шта је прихватљиво решење, каже да би било најлогичније да постоје две категорије агенција. Оне које се баве искључиво домаћим и оне које продају и домаће и иностране аранжмане. На основу тога лако би се могла одредити и висина и гаранција и депозита у зависности од тога чиме се агенција бави.


Коментари0
342f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља