четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:15
72. КАН

Где је дом радничке класе

У новом филму Кен Лоуч наставља своју борбу за радничка права заједно са својим верним сценаристом Полом Лавертијем, док једини латиноамерички филм у главном програму од бразилских сељана прави праве хероје
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 17.05.2019. у 12:00
Из филма „Бакарау” („Ноћна ласта“) (Фото: Pрес служба 72. Канског фестивала)

Кан – Већ тринаести пут у главном такмичарском програму Канског фестивала и са већ освојене две „Златне палме“ („Ветар који њише ветар“ и „Ја, Данијел Блејк“) велики повратник Кен Лоуч (1936) поново је са својим верним сценаристом Полом Лавертијем приредио публици сусрет са „обезглављеном“ радничком класом. Овог пута у дирљивом, као и увек друштвено-политички ангажованом, породичном филму „Жао нам је што смо вас пропустили” који је синоћ у великом Театру Лимијер имао своју светску премијеру.

Лоуч и Лаверти у фокус ове нове филмске приче стављају брачни пар са двоје деце тинејџерског узраста и публици експлицитно показују њихову очајничку борбу за преживљавање у свакодневици у модерној Енглеској. Жена као драга и приљежна неговатељица старих и напуштених лица које свакодневно обилази возећи се аутобусом са једне на другу адресу. Муж као „самозапослени” у једној окрутној фирми за доставу пошиљки од врата до врата, због чега се и задужио и одрекао права на било какво слободно време током радног дана од чак 14 часова. Окрутни услови за рад и свакодневна понижења на, крајње несигурним, радним местима и мужа и жену доводе до крајњег физичког исцрпљења, али су ипак главне жртве њихова деца који родитеље виђају само касно ноћу, у пролазу до кревета.

Наоко, још једна обична и једноставна филмска прича славног шкотског тандема претвара се у праву студију положаја радничке класе у 21. веку у којем модерне технологије имају примат над људима, а саосећање, колегијалност или каква организована друштвена помоћ не постоје више чак ни као обични појмови. Динамичан, сјајно глумљен и визуелно модеран Лоучов филм лако проналази пут до срца гледалаца. Чак и оних који су синоћ у скупоценим смокинзима и у својој реалности, толико далеко од Лоучових филмских јунака, гледали овај филм ћутећи...

У главном такмичарском програму виђен је и бразилски филм „Бакарау“ („Ноћна ласта“ ће бити дистрибутерски наслов за биоскопе у Србији) Клебера Мендонсе Филе и Хулијана Дорнелеса, уједно и једини латиноамерички филм који се ове године дочепао трке за „Златну палму“(?). Бакарау је измишљено село у бразилској недођији прелепих пејзажа, а сам назив села настао је по имену једне врсте ласте, птице која је специфична за Бразил и активна је само ноћу.

Реч је о визуелно раскошном и метафоричном футуристичком филму у којем се сељани попут правих лавова боре против иностраних плаћених убица (под руководством Американца, наравно), ангажованих од стране локалног политичара којем ниједном није пошло за руком да освоји бар један глас у овом необичном селу. Сама прича почиње окупљањем сељана због сахране 94-годишње Кармелите, која је деценијама била прави лидер у селу у којем је владао прави матријархат. Само дан после њене сахране место Бакарау почиње да нестаје са већине мапа, а нестају и телефонски и интернет сигнали. Фармери бивају проналажени мртви, упуцани ватреним оружјем, али ће се сељани ускоро и самоорганизовати у одбрани од најезде зла. Сачуваће и своју традицију и обичаје и поштовање локалних различитости. Над политичким злом и плаћеним убицама побеђују људи. Занимљив, узбудљив и поучан бразилски филм о којем се током јучерашњег дана стално причало.

Данас је пред публиком нови филм Педра Алмодовара „Бол и слава“, као и „Мали Џо” аустријске редитељке Џесике Хоснер, једне од четири жене редитеља у овогодишњем главном такмичарском програму.

(Фото ЕПА/Ian Langsdon) Џулијан Мур 

Мастер клас Џулијан Мур

Кан – Холивудска звезда Џулијан Мур, велика филмска али и позоришна глумица, једна је од овогодишњих гостију којима је припала и додатна дужност сусрета са новинарима и публиком на сопственом мастер класу.

Мурова која је била вишеструко номинована за Оскара за филмове „Краљ порнића”, „Сати”, „Крај једне љубавне приче”, „Далеко од раја” и освојила једног за најбољу женску ролу и то за филм „И даље Алис” у којем је играла професорку која болује од Алцхајмерове болести, говорила је о својим глумачким искуствима и изазовима, од којих су многа везана управо за позоришне даске у Лондону...


Коментари0
cbdb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља