среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:42

Како ММФ види раст српског БДП-а

Не чуди упозорење ММФ-а приликом завршетка претходног аранжмана да се чувамо егзодуса школованог и радно највиталнијег дела популације
Аутор: Војислав Гузинапетак, 17.05.2019. у 14:56
(Фото Пиксабеј)

ММФ је за времена ове власти веома присутан у реформисању српске економије. За то време није штедео речи похвале резултата у спровођењу финансијске консолидације. Није ни чудо. Резултати су у том погледу баш били по укусу западних ментора. Елиминисан је дефицит буџета од близу седам одсто БДП-а, смањен јавни дуг и апсолутно и релативно у односу на БДП и ојачан динар, што је знатно повећало способност Србије да уредно враћа доспели јавни дуг и плаћа непримерено високе камате на тај дуг, што их једино и интересује.

Оно што је постигнуто довољно је и ММФ-у и другим западним факторима. Више од тога, засад, није ни пожељно, јер би то могло ојачати углед и преговарачку позицију Србије, односно смањити испољену кооперативност актуелне власти. А много шта још треба да заврше у „нашем дворишту”. Нема сумње да је ММФ свестан да у Србији нема суштинских промена у економији, да стране директне инвестиције, у које се актуелна власт првенствено узда, не доносе промене у квалитету запошљавања, јер углавном користе јефтину радну снагу и висок увозни садржај, дакле, и да стварају мали БДП у односу на бруто вредност производње и промета. Уосталом, и да је готово немогуће оздравити економију без првенственог ослонца на сопствене ресурсе. Зато не чуди упозорење ММФ-а приликом завршетка претходног аранжмана да се чувамо егзодуса школованог и радно највиталнијег дела популације.

С тим у вези, пажњу заслужује најновије ММФ-ово предвиђање раста БДП-а Србије и БДП-а по глави становника до 2023. године. Ако су медији тачно пренели, ММФ предвиђа да ће за пет година (2019–2023) БДП у Србији порасти за 21,1 одсто, а БДП по глави становника за 44 одсто, тј. са 7.207 долара у 2018. години на 10.934 долара у 2023. години. Да би при расту укупног БДП-а од 21,1 одсто БДП по глави становника порастао за 44 одсто, треба да нас до 2023. године буде за око 1.120.000 мање. Далеко било.

У сваком случају, и без тог „предвиђања” ММФ-а разлога за бригу има. Тога је и актуелна власт свесна. Најавама повећања плата и пензија, подацима о јавном дугу, суфициту буџета и јаком динару власт само скреће пажњу грађана са суштинских проблема. А то су – да губимо пољопривреду као традиционално значајну грану српске привреде и „џокер” у време кризе на глобалном нивоу (истраживања показују да је просечна старост власника пољопривредног домаћинства 61 година, а да је 80 одсто трактора старије од 20 година), да знатан део привреде не рачуна на већу продуктивност и виши технолошки ниво, односно да је допринос науке у привредном развоју маргинализован. Да смо због негативног демографског прираштаја и одласка младих у иностранство на прагу озбиљног дефицита ресурса без кога је развој економије немогућ. Да нам вредност динара не чува високопродуктивна привреда, већ велики прилив девиза по основу страних директних инвестиција и дознака из иностранства, што потврђују значајне девизне резерве, али по цену које као да нисмо свесни. Да смо енормни буџетски дефицит заменили таквим дефицитом по основу спољнотрговинске робне размене (прошле године је износио 5,6 милијарди евра, са изгледима да га ове године и премаши) и да се успоставља власничка структура имовине и свега што привреда током године створи, која угрожава неопходну економску независност Србије.

Зато би актуелна власт, уместо све неубедљивијег улепшавања стварности, требало да се окрене стварању институционалних и системских претпоставки за бољу и извеснију будућност Србије и њених грађана. Редом, до уређене државе јаких институција, затим развојне стратегије, па одговарајућег система и економске политике. Развој и здраве јавне финансије у том случају су логичан след.

Економиста, Београд

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари5
3983b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mona
Mladi se iseljavaju, moraju, imaju samo jedan zivot! Sela odumiru, jer nema ko da radi, a i da planira da ostane na selu, postavlja se pitanje, kako? Nema novac za ulaganje sve ono sto je potrebno, nisu zasticeni od elementarnih nepogoda, nekontrolisanog uvoza. Tacno je, da bi 2023 god. dostgli taj nivo bdp, mora da nas ima manje 1120000, Srbija to sprovodi, nemastinom koja proizvodi bolest, gradjani nemaju osnovno ljudsko pravo, pravo na zivot, nesigurnost i strah, neuredjenu drzavu...
Gustav Floberka
Prazna priča... taman koliko vlast lakira, toliko ni od ovakvih mišljenja nikakve praktične koristi nema. Poljopriovreda? Pa juče ste imali članak da Holandija ima 25 puta više sa 25 puta manje ljudi i 4 puta manje zemlje. I kaže autor "da se podrži". Šta da se podrži, proizvodnja na ledini koja zavisi od Boga i vremenske prognoze? Kad treba da se podrži ulazak krupnog kapitala (AlDahra na pr, ili Tenis) odmah kreće graja, prodaje se otadžbina, šta će paorima da ostane... Odlazak mladih i obrazovanih da se zaustavi. Ok, ali kako, koja zemlja je to uspela od svih kojima su se vrata Zapada otvorila? Koliko je Poljaka, Rumuna, Hrvata i svih između otišlo od Amerike do Engleske, Irske, Nemačke i gde god je ko mogao. Pa dajte taj plan za zaustavljanje, da prosledimo Nobelovom komitetu....
мр
Смем главу на пањ да ви појма немате о структури холандске пољопривреде, а негде сте чули нешто и то се уклапа у ваш стереотип српске пољопривреде, о којој исто појма немате. Српска пољопривреда се развија, много боље него остали који треба да је прате. Држава не прати, банке и осигурања не прате, знање се увози јер институти не прате. Па наша држава је по налогу тог ММФ-а и сасекла пољопривреду пре 6 година а ова и даље расте. Толико о критичарима и њиховом знању.
Препоручујем 0
035
Аутор је навео ко треба да осмисли план : "власт, уместо све неубедљивијег улепшавања стварности, требало да се окрене стварању институционалних и системских претпоставки " ! И указао на рупе у државној стратегији " (истраживања показују да је просечна старост власника пољопривредног домаћинства 61 година, а да је 80 одсто трактора старије од 20 година) " ! Ваша очекивања од мултинационалног капитала треба освестити девастираном обрадивом земљом у САД, Африци,Бразилу , која остаје иза њега !
Препоручујем 12
софи
Мало је (објављених) оваквих поштених мишљења. Подстичу на озбиљна размишљања и забринутост. Похвале и ,,Политици".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља