среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 18.05.2019. у 17:43 Катарина Ђорђевић

Осам жртава породичног насиља од почетка године

Иако је наша земља у претходних десет година усвојила многобројне законе и конвенције који штите угрожене жене, црна статистика од 30 страдалих годишње још се не смањује
Прописи нису смањили црну статистику (Фото З. Анастасијевић)

Од почетка ове године још осaм жена је страдало у породичном насиљу, а статистика која бројкама слика несрећне женске судбине сведочи да је у претходних десет година више од 320 жена убијено од стране (бивших) мужева, браће, очева или синова, а више од 400 деце остало је без мајки. Због тога је на иницијативу мреже Жене против насиља, коју је потписало више од 8.000 наших суграђана у 25 градова и општина у Србији, 18. мај проглашен Даном сећања на жене жртве насиља. Иако је наша земља у претходних десет година усвојила бројне законе, прописе и конвенције који штите жене од насиља, сваке године око 30 жена страда у „топлом” породичном дому.

– Најчешће убице су (ван)брачни партнери, а у највећем броју случајева жене смртно страдају од ватреног оружја или ножа. У просеку, сваких десет дана једна жена страда од руке најближег свог, а једино што обесхрабрује више од те чињенице јесте податак да је свака трећа жена претходно пријављивала насиље институцијама система – упозорила је Ведрана Лацмановић из Аутономног женског центра.

По њеним речима, неадекватну реакцију државних институција евидентирао је 2016. и 2018. године и заштитник грађана, који је у својим извештајима нагласио да институције међусобно не комуницирају, односно да се често дешава да центар за социјални рад не обавести полицију, а полиција не обавести тужилаштво о породичном насиљу.

– Други озбиљан пропуст представља чињеница да се жене приморавају да саме пријаве насилника, иако институције имају обавезу по службеној дужности да то ураде – истакла је Ведрана Лацмановић из Аутономног женског центра.

Она је поменула и да је моменат када жена одлучи да напусти насилника један од најризичнијих по њену безбедност, а поседовање оружја у сопственом дому повећава шансу да се породичне свађе фатално заврше. Нажалост, број (не)регистрованог оружја у Србији, које је остало као заоставштина ратова из деведесетих година, прелази милион.

– Обесхрабрује чињеница да професионалци који су у контакту са женама жртвама насиља често неадекватно процењују ризик којем је жена изложена. Многи од њих имају мноштво предрасуда кад је реч о жртви и починиоцу насиља, па за насилника често говоре да је миран и повучен породични човек и добар комшија, док за жену тврде да је неадекватна мајка или супруга – оценила је Вања Мацановић, адвокат у Аутономном женском центру.

У скици за портрет жртве насиља најчешће се налази жена средњег образовања, која нема подршку своје породице у жељи да напусти насилника, нити има разумевање институција система. Она најчешће има више деце млађег узраста који је спречавају да поведе бракоразводну парницу, а често су и финансијски зависне од насилника. Осим тога, последњих година примећује се пораст броја самоубиства насилника након почињеног убиства.

Коментари0
1ddac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља