уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Динар ојачао због поплаве девиза

Нижи, куповни курс за мењачнице данима је већ 117 динара. – НБС у фебруару, марту и априлу купила 240 милиона евра
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 18.05.2019. у 21:00
Срђан Печеничић

Динар је у последње време толико ојачао да на огласним таблама мењачница „боде очи” бројка од око 117 динара за један евро. Истина, ради се о оном нижем, куповном курсу док виши, за продају девиза, не прелази 118 динара. Динар је већ дуго јак, а оснажила га је права поплава девиза на домаћем тржишту. Од страних директних инвестиција, туриста, дознака из иностранства, улагања страних инвеститора у дугорочне динарске државне обвезнице...

Народну банку Србије (НБС) јачање домаће валуте очигледно не потреса много јер на наше питање одговарају да је динар у току прва четири месеца ове године номинално ојачао према евру за 0,2 одсто. Од краја јануара повећани су притисци на јачање динара тако да је централна банка у фебруару, марту и априлу купила 240 милиона евра.

У НБС кажу да је и даље понуда девиза већа од тражње што доприноси притисцима на јачање динара, али је нето понуда девиза скоро 90 одсто мања него у прва четири месеца 2018, па је зато била мања и нето куповина девиза (разлика између онога што је НБС продала и купила). Поређења ради, од јануара до краја априла 2018. године НБС је нето купила 605 милиона евра, док у истом периоду текуће године нето куповина износи 110 милиона евра.

– На девизном тржишту у последње две године, тачније од априла 2017, присутни су притисци ка јачању динара као резултат добрих економских показатеља Србије – кажу у централној банци. – Од априла 2017. до данас, динар је ојачао у односу на евро 5,1 одсто, а НБС је у нето износу купила око 2,8 милијарди евра, како би спречила прекомерно јачање домаће валуте.

Јачање домаће валуте настављено је, како објашњавају, у нешто блажој мери и у 2019. години. Захваљујући мерама у области монетарне и фискалне политике, макроекономски показатељи наше земље знатно су побољшани. Инфлација је ниска и стабилна дужи низ година, јавни дуг је смањен на око 50 одсто, успешно се спроводи фискална консолидација, удео проблематичних кредита у марту 2019. достигао је 5,5 одсто, што је најнижи ниво од септембра 2008. године.

Добри економски резултати допринели су већем приливу девиза по различитим основама, попут страних директних инвестиција и улагања страних инвеститора у дугорочне динарске државне обвезнице. Такође, на притиске на јачање динара утицао је и раст дознака из иностранства, прилив девиза по основу туризма, нарочито током летње туристичке сезоне и за време празника, а у одређеној мери и раст кредитне активности банака. Захваљујући томе, постигнута је и боља уравнотеженост понуде и тражње за девизама домаћих предузећа, са позитивним ефектима на стабилност девизног тржишта.

У НБС кажу да је почетком године било повремених притисака на слабљење динара што је, као и претходних година, резултат сезонски повећане тражње за девизама домаћих предузећа, већином увозника енергената (у зимским месецима увоз енергије је већи, што је уобичајено), затим је, такође сезонски, била слабија понуда девиза. Међутим, већ крајем јануара, уравнотежена понуда и тражња за девизама, као и улагање страних инвеститора у динарске обвезнице довеле су до поновних притисака на јачање динара тако да је НБС у фебруару, марту и априлу купила поменутих 240 милиона евра.

У НБС напомињу да узрок веће понуда девиза није смањена тражње за девизама од стране домаћих предузећа, већ управо већа понуда домаћих компанија, углавном извозника и оних код којих постоји прилив страних директних инвестиција.

Већа куповина девиза централне банке одразила се разумљиво и на повећање девизних резерви које су на крају априла износиле 11,336 милијарди евра. Нето девизне резерве (девизне резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве и другим основима) на крају априла износиле су 9,362 милијарде евра.


Коментари20
6259c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
prvo: koliko milijardi cega je srbija trenutno duzna, kome, i do kad da vrari? prica procenata bdp kada je privreda malo aktivnija da ne kazem krenula i nekoliko hiljada ljudi rade ne govori mnogo o stabilnosti privrede. sa izvinjenjem ali svako bar na zapadu zna, ocigledno da to nije slucaj u srbiji da se firme otvaraju ali i zatvaraju, dovoljno je da negde nema dovoljno zarade i hale ostadose prazne, bivsi poslodavac ode i ne posluje vise. vidi se da osim ekonomista ovakve stvari retko ko spominje. to su radna mesta koje je neko uvezao, dosao da na srpskom tlu nesto sa srpskim radnicima proizvodi i privredjuje, normalno sa profitom - kakva je to sigurnost ocigledno to samo u srbiji niko ne pita. a dugovi ogromni. kad neko finansijski dobro stoji on gleda da ne ili sto manje duguje. u srbiji su krediti na sva usta, navodno novca ima (od koga i kad se vraca) ali mnogo sta se ne prica i ne pita. ne sedi svako na stranicama ministarstva finansija i cita, mada bi trebalo. pozdrav.
Дејан.Р.Тошић
Где је ту економска логика ? Динар је ојачао због доласка туриста а да ли се неко пита што су Српски туристи за плаћање аранжмана у иностранство морали да уплате девизни део туристичким агенцијама у против динарској вредности од 127.динара за један еуро.Обо је зарворен штицован монетарни систем у коме се врти 1.000.000.000. еура у против динарској вредности.
Petar David Sivlersmit
Toliko cinika i nevoljnika u komentarima ljudi zasto penite ustima na svaki uspeh!?
stanimir
Da , to već bode oči
Препоручујем 2
Milan Panić
Nikako to "jacanje" dinara da se oseti u paralelnim kursevima tzv stranih banaka. Ma samo udjite u jednu od ekspozitura, pitajte za kupovni i prodajni kurs dinara u odnosu na EUR i cela prica oko srpske ekonomije bice vam jasna u istom trenutku.
Београд
Зато постоје мењачнице. Онима којима је Идеа скупа иду у Аман.
Препоручујем 9
Домаћи предузетник
Никада нисам могао да схватим коментаре попут 'овако је сваке године' или 'јак динар одговора увозничком лобију'... Извињавам се али Срби су очито заборавили колика је била вредност динара пре кризе, ево да вас подсетим она се чак кретала око 78. Наступила је криза и доживели су преконоћни крах наше валуте. Дакле једино што нам пад динара на 117 доказује је то колико смо далеко од онога где смо били 2008. године. Јаке привреде имају јаке валуте. Јачање динара свима иде на руку.
Домаћи предузетник
А колике су девизне резерве те исте Кине? Лако је њој када има средства да вештачки одржава своју валуту. Србија није у тој могућности јер се за то пара нема. Нема их данас а није их имала ни 2008. године. Огроман је пад са 78 на 112 а камоли на 120. Посебно за фирме које имају милионске промете. А што се тиче јаких валута, погледајмо Уједињено Краљевство или Летонију и Кипар пре него што су прешли на евро. Дакле све се може. Србији јак динар не би сметао да имамо јаку привреду. Девлавација ради извоза није дугорочно решење. А за крај, коме би највише одговарао курс од 150? Опет страним инвеститорима у Србији који своју робу извозе ван. Домаћи предузетници једва преживљавају на домаћем тржишту, камоли на страним.
Препоручујем 6
Боривоје Банковић
Јак динар иде на руку само увозницима. Још те 2008. многи озбиљни економисти су тврдили да је реалан курс око 120, а да би за нашу привреду било идеално да је 150. Осим тога, нема ни говора ни о каквом краху, јер се курс мењао у току пет година, од 1. јануара 2008. када је евро био 78,89, динара, па до 1. јануара 2013. када је дошао до 112,21. Од тада флуктуира. Не стоји ни прича о јаким валутама. Кинези држе јуан вештачки 30% испод реалне вредности да би одржавали своју конкурентност.
Препоручујем 57
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља