петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:41

Љубав која је оборила аероплан

Како је пад лаког бомбардера прерастао у градску легенду посетиоци ће моћи да сазнају у шабачкој „Ноћи музеја”
Аутор: Мирољуб Мијушковићсубота, 18.05.2019. у 22:00
Пад авиона на кућу шабачког терзије (Архивска фотографија)

Шабац – „Како смо се волели” – тема је у разним историјским периодима, којом ће се кроз седам прича у прошлости и једну садашњу вечерас представити Народни музеј у Шапцу у традиционалној манифестацији „Ноћ музеја”. Две од њих су посебне, шабачке: љубав великог сликара Стевана Чалића (1892–1943) и Јармиле Цејнаров, којом се 1921. године оженио у Прагу и која је са њим дошла у Србију, и небеска вратоломија из 1928. године, која је окончана падом авиона у сам центар града. Опет у Аморово име.

Овом другом, која је постала шабачка легенда, бавимо се у нашем новинском тексту.

Месец је био април, дан 24, а сати око десет пре подне. Авион „Бреге 19”, лаки бомбардер-извиђач који је, према француској лиценци, годину дана раније почела да производи и новоизграђена Државна фабрика авиона у Краљеву, летео је ниско изнад Шапца. Толико ниско да су се јасно виделе ознаке Војног ваздухопловства Краљевине Југославије, али и лик пилота. У следећем тренутку, авион је потпуно изгубио висину и зарио се у кућу кројача (народног одела) Михаила Јевремовића у Улици Владе Јовановића, тада познатијој као Рабаџијски шор.

За командама двокрилца, у то доба једног од најбољих авиона, максималних 214 километра на сат бржег од ловаца, које су, како ће се касније утврдити, отказале, налазио се Никола Крстић, рођен у Мајуру код Шапца. Пилот је, на сву срећу, остао жив, а из летилице, чији су елиса и мотор завршили у соби терзије Јевремовића, труп у кухињи, крила на тавану, а реп на жицама изнад тротоара, извукли су га грађани који су дотрчали на место несреће. Одмах су стигли и шабачки фотографи Илија Живојиновић, Јован Ерић и Никола Радић, па су за историју града остале аутентичне слике.

Етнолог Александра Јовановић, кустос Народног музеја у Шапцу, каже да приликом несреће није страдао нико од укућана, јер је власник само дан раније иселио станаре и испразнио објекат, спремајући га за реновирање. Вест о паду авиона се експресно пренела и по околним селима, па су читавог дана долазиле хиљаде људи да виде то „светско чудо” и фотографишу се на лицу места. Чак је и настава у школама била обустављена.

Чаршији није требало много времена да смисли своју верзију догађаја, која ће деценијама опстати као велика „љубавна прича”: загледан, наводно, у младу и лепу Милицу Јовановић, ћерку овдашњег трговца Павла Јовановића, пилот је контролу над својим аеропланом изгубио спремајући се да јој у прелету изнад куће баци букет цвећа.

Три године касније, пилот Никола Крстић се оженио, али са другом дамом, са којом је добио сина и две ћерке. После априлског слома Краљевина Југославије био је интерниран у немачки логор, а преминуо је 1991. године. Јунакиња стварне или измишљене приче Милица Јовановић наводно се никада није удавала.

Поред Шапчана, и новинари су о несвакидашњем паду војног аероплана „китили” своје извештаје детаљима које су само они видели или чули. У књизи „Приче из Рабаџијског сокака” забележили су их Стана Муњић и Славко Богојевић. Коаутори преносе наводе „Времена”, чији је извештач дан по несрећи записао: „Када је авион био скоро над црквом, неправилно зврјање и неравномерна брзина указивали су очигледно на дефект мотора. У том су се чули и револверски пуцњи из авиона који су били весници скоре несреће. Авион је нагло облетео око цркве и лудом брзином прелетео је више кућа, додирујући зидове гимназијске зграде. Тачно у 10.15 авион је јурнуо право увис и одједном, као рањена птица, сручио се у неке рушевине у Улици Владе Јовановића преко пута синагоге.”

Добро наоружана летилица

„Бреге 19” је била за то време добро наоружан авион. Пилот је могао да пуца кроз елису спрегнутим митраљезом „Викерс 7,7 мм”, а осматрач на другом седишту имао је два митраљеза „Луис 7,7 мм” на обртном постољу. У неким варијантама постојао је и трећи митраљез којим се пуцало кроз под осматрача. Бомбардерска варијанта је могла да понесе 472 килограма бомби испод крила и 50 килограма у унутрашњости, а извиђачка је била опремљена фото-камером. Краљевина Југославија имала је од средине двадесетих година до Другог светског рата укупно 577 оваквих апарата.


Коментари4
2a611
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloje
Ranjeni orao :)
Stari Sabcanin
Bilo je to lepo vreme. Pravili smo avione u Pancevu, u Kraljevu, . . . Aviacija je imala 577 aviona samo od modela Brege 19. A sada ... Sada smo "najmocniji i najrazvijeniji u svojoj istoriji" sa sedam polovnih i starih aviona od kojih dva ne mogu ni da polete. Nekada je u Sapcu postojala cela ulica krojaca, kao i gomile drugih zanatlija koje su radile i zaradjivale. Danas imamo tri krojaca koji jedva zaradjuju za zivot. Isto vazi i za druge zanatlije. Fabrika nema. Sada imamo samo pricu da smo "najjaci u regionu i da idemo napred velikim koracima". Verovatno u svetlu buducnost . . . sa Mercedosivim i Folksvagenovim fabrikama . . .
Felipe
Poštovani gospodine, danas avione ne proizvode ni mnege zemlje dosta bogatije od nas. A da ne govorim da jedan Luftvafe kuburi sa brojem ispravnih letelica. Malo realnosti i sagledavanja našeg realnog mesta u savremenom svetu ne bi bilo na odmet.
Препоручујем 5
артиљерац
Авионе ћемо почети да правимо чим крене производња чипова,да би могли да правимо електронику за њих.Сад ће то,за 7-8 до 88 год.
Препоручујем 19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља