понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Двеста немачких бродова израња из Дунава

Вађење немачке флотиле која је потопљена у Дунаву 1944. године трајаће до 2023. године и цео пројекат вредан 23 милиона евра финансира Европска инвестициона банка
недеља, 19.05.2019. у 10:38
Остаци потопљених немачких бродова код Прахова (Принтскрин Јутјуб)

Пројекат извлачења око 200 немачких бродова потопљене немачке флотиле из Другог светског рата у Дунаву требало би да се заврши до 2023. године, а већ наредних месеци биће изабран извођач радова који ће подводно снимити потопљене бродове код насеља Прахово крај Неготина.

Подводно снимање требало би да траје око годину дана, а након овог посла уследиће избор извођача за вађење самих бродова, кажу за Танјуг у Европској инвестиционој банци (ЕИБ) која финансира овај пројекат са око 23 милиона евра.

Директорка канцеларије ЕИБ-а за Западни Балкан Дубравка Негре наводи да је реч о комплексном задатку, пројекту који је саставни део улагања од 100 милиона евра у речни саобраћај у Србији међу којима су и улагања у луке и карго терминале у Србији, пре свега у Смедереву, бродску преводницу код Ђердапа, изградњу хидрометеоролошких станица дуж Саве и Дунава...

Немачка флотила код Прахова (Принтскрин Јутјуб)

А надзор над операцијом извлачења бродова, како се очекује, обављаће Немци.

„Док год се флоте не изваде из реке, бродови не могу несметано да плове. Дунав је важан коридор за Србију, то је и паневропски коридор који пролази кроз велики број земаља и јако је битан за речни саобраћај у Европи”, истиче Негре за Танјуг.

Процедура налаже да се у наредним месецима прво уговори подводно снимање које би трајало око годину дана и изда неопходан безбедносни сертификат.

Затим план је да се крене у процес избора извођача за вађење бродова за шта је остављен рок од две године.

Мештани села Прахова годинама сведоче да у време ниског водостаја на Дунаву на површину израњају остаци потопљених разарача, крстарица, брода болнице...

Историја бележи да су нацисти бежећи пред Црвеном армијом 1944. године у операцији „Дунавски вилењак”, потопили целу Црноморску флотилу са око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте дуж Ђердапске клисуре.

Операција је била покушај пробоја нациста Дунавом од Црног мора до Београда септембра 1944. године, међутим, када су стигли до Клисуре, схватили су да пробој није могућ, па је генерал Валтер фон Штетнер наредио потапање код Прахова 7. септембра, а 14. и 16/17. септембра код Брзе Паланке код Кладова.


Коментари45
fcf91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар миладиновић
Највећи Пилетићев војни успех је блокада комплетне немачке Црноморске и Дунавске флоте, од 120 бродова, изведена у сарадњи са румунском војском. Немачки командант је са Пилетићем преговарао о предаји, али је по наређењу из Берлина ипак морао да потопи све бродове, код Михајловца. Августа 1944. Пилетић наређује општи напад на Немце и ослобађа Источну Србију, држећи притом комунистичке паравојне формације далеко од Дунава.
Магла, магла...свуда око нас.
Расправе где је ко и шта потопио и ко ће платити скоро и да није битно. Битно је како најбрже и најјефтиније то извадити. За бродове између бране најлакше је(да ли ће бити и најјефтиније треба да се консултују ХЕ Ђердап) испразнити језеро што више. Када буде на најниже дозвољеном нивоу заградити (зауставити турбине што више; само онолико воде пропустити за минимални био живот Дунава. Пописати све бродове и одредити начин извлачења. После тога зауставити доњу брану и пописати све бродове испод.
Beogradjanin Schwabenländle
И Ви сте у великој магли са Вашим писањем. Као дечак сам лично гледао вађење потопљених ратних торпедних чамаца и тендера италијанске морнарице које су у водама Истре потпили Немци. Знам море и језеро нису исто, али принцип вађења је исти.
Препоручујем 2
Александар Ђорђевић
По међународном праву, олупине су и даље немачко власништво, па је и обавеза за њихово уклањање такође немачка. Пошто нису уклоњене, Србија има право да их сама уклони и испостави рачун Немачкој. Али изгледа да је Немачка кроз ратну одштету пренела даљу одговорност на Југославију. Ако је тако, Србија мора да уклони олупине, али нема пара за то. Но, пошто Дунавом плове углавном бродови из ЕУ, главну корист од уклањања ће имати те земље, а не Србија. Ваљда ће зато и највећи део новца доћи одатле.
Братимир
Никакву „ратну одштету" Србија није добила од Немачке, баш као ни Грчка. Даље, Европска Банка даје кредит на коме ће Немци још и зарадити, они неће платити ни динара. Србија може да свира у свиралу све док је под окупацијом и војно немоћна да се адекватно супротстави непријатељима.
Препоручујем 30
Александар Ђорђевић
Наредбу за потапање бродова је издао контра-адмирал и заповедник дунавске флоте Паул Вили Циб, а не ратни злочинац Валтер Штетнер фон Грабенхофен, командант брдске дивизије на бугарској граници (погинуо 18.10.1944 јужно од Београда). Циб је дозволио локалном становништву да пре потапања покупи са бродова све што хоће, у нади да ће тиме смањити ризик од саботаже и напада на искрцане војнике и цивиле који су кренули ка Београду.
Jovan
Ostaju dve nepoznanice: ko ce vaditi brodove , jer se pretpostavlja da ce to biti neka nemacka firma. Druga, najvaznija je, kome ce pripasti sav metalni otpad i eventualni vredni sadrzaji u njima `? Na odgovore izgleda treba da pricekamo nakon ove pompezne najave.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља