петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:08

Ратни бродови су и мета, а не само претња

Аутор: Биљана Митриновићнедеља, 19.05.2019. у 20:00
(Фото EPA/Olivier Douliery)

Доналд Трамп воли сликовито да се изражава. Ове надеље је позвао Виктора Орбана у Вашингтон и покушао да му прода америчко оружје. Толико је био одушевљен том идејом и мађарским премијером да је рекао да су њих двојица као близанци. Поред искрене одушевљености Орбановом политиком „Мађарска на првом месту”, што је копија Трамповог слогана „Америка прво”, амерички председник је таквим поређењем одговорио и свом државном секретару Мајку Помпео и осталим „јастребовима” у његовој администрацији који су тражили отказивање Орбанове посете. Јер мађарског премијера сматрају диктатором који не прима мигранте и воли да држи све у својој земљи под контролом. Разлика између Орбана и Трампа је у томе што се тренутно амбиције овог првог завршавају на одбрани државних граница и власти, док су Трампове „две десне руке” Помпео и Џон Болтон послали најмање седам ракетних разарача у Персијски залив, од који сваки може да носи по 90 крстарећих ракета „томахавк”. Да се тамо нађу уколико иранска Револуционарна гарда одлучи да их нападне. Па да могу да одговоре.

МИ УВЕК ПОБЕЂУЈЕМО:Трамп воли да продаје оружје, али не воли да ратује. Воли да има монопол и на продају других производа. Ескалацију трговинског рата са Кином описао је као „малу свађу међу пријатељима”. Упитан како ће се завршити та свађа, Трамп је одговорио: „Победом. Ми увек побеђујемо”. Док се он преко твитера хвали америчком снагом и дрчношћу, „дубока држава” користи овај његов импулс и војну машинерију распоређује по свету. Проблем за свет је што је амерички председник навикао у бизнису да игра игру „ко ће први да трепне”. А други народи, нарочито они на Истоку, уопште не разумеју ту игру, њихов културолошки и национални модел понашања следи другачију логику. Нема шта да се нетремице гледамо: ако кажеш да не желиш рат и најавиш план за слање 120.000 војника на Блиски исток, имаћемо ситуацију из 2003, када је управо толико америчких војника послато у инвазију Ирака. Све је јасно.

Радикали у Трамповој администрацију планирају муњевити рат од неколико дана против Ирана, без губитака. У њихову процену као да нису уведена искуства из Сирије, Југославије, Ирака, Вијетнама... Постоје два логична објашњења за овакав претерани оптимизам. Или су заговорници рата са Ираном толико убеђени да је Техеран слаб да би га неколико ваздушних напада присилило на предају или су свесни да не може бити „блиц крига” али морају да наговоре Трампа да започне рат по сваку цену.

МАКСИМАЛАН ПРИТИСАК: У сваком случају брзина и лакоћа ратовања су лаж. То зна и Трамп. Али вага између мита о властитој и америчкој изузетности и страха да ће изгубити трку на домаћем терену уколико се једена лака победа која би могла да му обезбеди други председнички мандат претвори у америчку кланицу.

Тактика „максималног притиска”, који САД примењују на Иран, Венецуелу, Сирију, Русију – пут је са само једним излазом. Због тога напумпавање „обавештајних података” који будућу жртву америчке агресије доводе до зида, упркос силним напорима обавештајних служби и медијских стручњака – изазива сумњу и код савезника. Ако чак и британски „Гардијан” критикује припреме Вашингтона за рат у Ирану – ствари не иду тако добро. Британски министар спољних послова Џереми Хант је изразио забринутост да би чак и случајно могло до дође до сукоба са ескалацијом коју многи не би желели. Јер носачи авиона у Персијском заливу нису само претња, него и мета.

ЕВРОПА НЕ БИ У РАТ: Европски савезници САД се противе војном одговору на „кредибилне” претње Ирана америчким трупама. Чини се да нису спремни да поверују у фотографије које приказују потпуно опремљене ракете на малим бродовима у Персијском заливу које су поставиле иранске паравојне снаге. За разлику од времена када је Тони Блер покушавао да уради „праву ствар” придуживањем Велике Британије инвазији САД у Ираку, сада се опрезније разматрају обавештајни подаци. Што опет не значи да случајан окидач, попут Рачка, Садамовог наводног оружја за масовно уништење или наводног напада беспилотном летелицом на саудијски нафтовод – неће покренути рат.

У „мале свађе међу пријатељима” већ одавно не верују ни Руси, чији је наводни кандидат победио на америчким председничким изборима. Састанак Путина и Лаврова са Помпеом је протекао далеко од рестарта односа, није договорен сурет двојице председника у Осаки, није било никаквог одушевљења што су после дуге паузе разговори обновљени. У Москви владају уздржаност и припреме за рат.


Коментари10
f14fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Stolar
Žena zvana mudrost! Ovo više majka ne rađa!
Владимир Матић
Ретко аналитичан, а опет концизан и бритак чланак ! Ауторка Биљана Митриновић је изгледа једно ново освежење на нашој помало отромљеној естради политичких и стратешких аналитичара. Додао бих само да као што су велики бојни бродови преко ноћи постали застарели и превазиђени на почетку другог светског рата, исто такав је данас случај са носачима авиона, иначе водећим елементом пројекције снаге Сједињених Америчких Држава. Данас су и мање светске силе попут Ирана (да не говоримо о Кини, Русији, Индији ...) у стању да за свега 2-3 минута "разлупају" сваки носач авиона на нуклеарни погон и да га или потопе, или претворе у плутајућу (високо) радиоактивну олупину захваљујући великом општем напретку на пољу ракетне технологије.
Mirko
Amerika je velika sila, ona može koga hoće da napadne, da okupira ili istera sa bilo kojeg tržišta u svetu. Svet samo mora da veruje da je amerika najdemokratskija zemlja sveta i da svako kupuje ono šta mu ameika ponudi. Oni su izmislili globalizaciju ali samo ako oni prodaju, a ako i drugi počnu dobro da rade i prodaju onda je to protekcionizam i damping. Amerika je vodila najbrutalnije ratove po svetu i svi njihovi ratni veterani su politička elita a drugi po svetu zlikovci koje treba osuditi i zatvoriti. Trebaće svetu jako dugo da se oslobodi američke sile i politike. Neki neće nikada to neću dočekati. EU je jedna obična američka krpa kojom amerika čisti blato u medjunarodnoj politici. Zadržali su sporazum sa Iranom ali nemaju snage da se odupru američkim sankcijama kompanijama kojima bi palo na pamet da trguju sa Iranom. EU ima viziju i bori se za mir i demokratiju, ali ako ti neko kažnjava svake godine izvoznike kao wolcvagena, sosijete ženeral banku i sl. onda radite za džabe.
Krasmenko Kulas
Jedan od boljih tekstova, autorka je odlicno upucena u psihologiju amer. unutrasnjih odnosa. Najveci problem za pojedinca i drzavu je kad vlastodrzci prodaju laznu iluziju svom plebsu da su oni specijalna nadrasa i kad taj isti plebs naravno povjeruje u tu iluziju. Autorka je to ljepo upakovala "mit o vlastitoj i americkoj izuzetnosti". Interesantno je da ideoloski skok sa ofucanog "americkog sna" na novu eugenisticku floskulu " americka izuzetnost" se desila za vreme crnog predsednika g.Obame.
Darbo
Igra ,,ko će prvi da trepne" može vrlo lako da završi tako što će Amerika prva trepnuti, a onda joj sledi kraj kao svetskom siledžiji jer ih više niko neće ,,poštovati" ni plašiti ih se. Biće to na radost velike većine svetskih država. Inače tekst sjajno oslikava situaciju između Amerike i ostatka sveta (bez Izraela i Saudijske Arabije).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља