Неуобичајено оштрим речима за Брисел, Кина је у марту проглашена за системског ривала и стратешког противника ЕУ, иако је само годину дана раније била означена као стратешки партнер. Амбивалентност Европе према другој економији света разумљива је за кинеску професорку Џанг Линхуа, која је у петак одржала предавање у Београду.
„То је природно јер Кина је све јача и моћнија. Њена иницијатива ’Појас и пут’ обухвата и европске земље, нарочито источноевропске. Неки лидери ЕУ мисле да Кина кроз формат ’16 плус 1’ дели континент и шири политички утицај, али наше руководство не дели тај став. ’Појас и пут’ је добар и за Кину и за земље централноисточне Европе које нису достигле степен развоја западних чланица. Ако оне порасту економски, успоставиће се боља равнотежа и то ће бити боље за целу ЕУ. Кина много сарађује с овим земљама како би помогла њихов економски раст и европске интеграције”, каже Џанг, директорка Истраживачког центра за односе Кине и Европске уније на Ћинхуа универзитету.
У марту се и Италија прикључила „Појасу и путу”, као прва земља из Групе 7, што је протумачено као велики успех Кине. Гошћа из Пекинга каже да је за разлику од Немачке и Француске, Италија заузела пријатељски став према Кини, посебно откако има нову владу која жели да брзо развије економију уз помоћ ове иницијативе.
У Институту за међународну политику и привреду, она је одржала предавање о кинеској дипломатији за нову еру која се заснива на традиционалним вредностима кинеске културе, а то су хармонија, доброчинство, правичност, учтивост и мудрост.
Ове вредности су, како каже, потпуно другачије од хладноратовског менталитета и „закона џунгле” да јачи управља слабијим. Навела је да се Кина успротивила америчком мешању у Сирији и Венецуели, а да острва у Јужном кинеском мору гради као меру самоодбране. Поменула је кинеску максиму да Кина никад неће прва напасти, али да ће сигурно одговорити ако буде нападнута.
Пекинг као нову идеју за решавање међународних спорова нуди „хармонију у разноликости”, „тражење компромиса” и „мирољубиву сарадњу”. Ништа од тога очигледно није помогло током годину дана трговинских преговора са САД. Говорећи о сино-америчким односима, Џанг је казала да су две земље у трговинском рату, да је Кина у преговорима учинила много уступака, али да су неки захтеви били неприхватљиви. На пример, да се америчком тиму инспектора дозволи увид у буџетске расходе и да се укину државне субвенције кинеским фирмама, што је Пекинг схватио као нарушавање суверенитета.
Један од основних вредности кинеске културе је доброчинство и она је уграђена у „Појас и пут”, иницијативу коју је председник Си Ђинпинг објавио 2013. Кад је реч о критикама да Нови пут свиле увлачи земље учеснице у огромне дугове, Џанг каже да Кина о томе води рачуна и да ће сигурно много опрезније улагати у будуће пројекте.
Кинеска професорка истиче добру сарадњу на обострану корист са земљама Западног Балкана, које у Кини не види непријатеља ни конкурента. Каже да су са овим регионом и раније имали добре односе, да жели да буду још бољи и да се надају да ће кроз „Појас и пут” допринети њиховом развоју.
Србија је, додаје, остварила највећи напредак на Новом путу свиле унутар „16 плус 1” (16 бивших социјалистичких земаља – 11 чланица ЕУ и пет на путу ка чланству).
„Први разлог је због тога што није чланица ЕУ, па нема препрека од стране Брисела и Берлина, као што је било у случају Мађарске. Други разлог су традиционално добри односи Србије и Кине још од времена Денг Сјаопинга 1978, а посебно од 1999. Кинески народ је много љут због бомбардовање кинеске амбасаде и Србије, из тог разлога мрзе Америку.”
Хуавеј не жели у америчку замку
Ове седмице Бела кућа је усвојила мере којим искључује кинеску компанију „Хуавеј” с америчког тржишта у изградњи мобилне мреже пете генерације (5Г). Европске савезнике није успела да убеди да учине исто.
„Америчка забрана није ни важна јер ’Хуaвеј’ не жели да послује у САД пошто односи наше две земље нису добри. Не жели да упадне у америчку замку, да улази у америчко-кинески трговински рат. Али ЕУ му је важна, а Европска комисија је дала зелено светло. Британија му је отворила врата и већина земаља ЦЕЕ. Пољска га не воли, мислим да је то можда амерички утицај”, коментарише Џанг.
Покрајина Синђанг је унутрашње питање
Западне земље оштро критикују стање људских права у кинеској аутономној покрајини Синђанг. Поједини амерички званичници чак говоре о концентрационим логорима за Ујгуре какви нису виђени од времена нациста. Кинеске власти кажу да су то кампови за преваспитавање у оквиру борбе против тероризма. Професорка Џанг каже да Пекинг сматра Синђанг унутрашњим питањем у које Запад не терба да се меша.
„Кина се на то не обазире и настава да управља Синђангом у складу са својим интересима. Врши потискивање сепаратистичких тежњи, на шта има има сва права. Можда понекад има прекомерне репресије. Запад сматра да то није добро, али кинески народ верује да је корисно за очување целовитости земље.”
