уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Крпеља највише има после кише

За врсту која живи на нашем подручју карактеристично је да крв сиса само женка, док се одрасли мужјаци уопште не хране. - Ови ектопаразити су преносиоци десетак вируса, бактерија и протозоа који могу да изазову лајмску болест, кју грозницу и туларемију
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 19.05.2019. у 21:21
(Фо­то Д. Јевремовић)

Изгледају као мале покретне црне тачке, али када се наједу, и то наше крви, озбиљно нарасту. Осим што попут вампира пију крв, крпељи могу и да нам пренесу бактерије и вирусе који, ако се на време не обрати пажња, изазивају озбиљна обољења. Недавно се појавила информација да је сваки четврти крпељ у граду заражен борелијом бургдорфери, бактеријом која код људи може да изазове лајмску болест. У току овог месеца већ је утврђено да је око 16 одсто крпеља анализираних на територији ужег дела града заражено овом бактеријом, објашњавају из Завода за биоциде и медицинску екологију.

Али број крпеља и њихова зараженост варира од терена и локалитета где се налазе. Њих има више у шумама и на неуређеним зеленим површинама, на местима где трава није покошена или се не коси редовно.

– Контролу и надзирање крпеља радимо сваког месеца. Ови паразити сакупљају се на терену и доносе у нашу ентомолошку лабораторију где се утврђује бројност, одређује врста, пол, али и присуство бактерије борелија бургдорфери, вируса крпељског енцефалитиса и анаплазме фагоситофилум. Ове анализе раде се најсавременијим методама – кажу у Заводу за биоциде и медицинску екологију.

У граду се против крпеља третирају све јавне зелене површине попут шума, паркова, простора са зеленилом између зграда... Екипе Завода третирају и површине на којима је утврђена висока бројност крпеља, као и по позиву грађана уколико су у питању јавне површине. Предвиђено је да се до 30. јуна третира 4.000 хектара.

Како после кишног периода метеоролози најављују топле дане, што крпељима погодује, многи суграђани се плаше да ће њихов број, нарочито оних заражених, порасти. Због тога у Заводу кажу да ће свака површина на којој буде утврђена висока бројност крпеља бити прскана. За сузбијање крпеља користе се уређаји за третман са земље и препарат који је регистровало Министарство за заштиту животне средине.

– Суграђани могу самостално да контролишу бројност крпеља на својим имањима, пре свега одржавањем зелених површина редовним кошењем и чишћењем. Уколико и поред ових мера (што је мало вероватно) крпељи и даље буду присутни, могу нам се обратити да спроведемо сузбијање и код њих – истичу у Заводу.

Крпељи су ектопаразити и живе на спољашњости тела, на кожи, длаци. Хране се искључиво крвљу, за разлику од других инсеката попут комараца, који користе и другу храну. Одрасли крпељи доста дуго „ручкају”, понекад знају оброк да „узимају” и по десетак дана.

– Крпељи се легу из јаја, а женка одједном може да их положи и по 2.000. Овај паразит у току развоја пролази кроз три стадијума. Из јаја прелази у ларву, затим у нимфу или лутку, па у одраслу јединку. У сваком од ових стадијума крпељ се храни само по једном. У сва три стадијума могу да се хране на људима. Код врсте која је код нас најзначајнија за људе, оброк у одраслом стању узима само женка, док се одрасли мужјаци уопште не хране. Они се одржавају резервама које сакупе из претходних стадијума. Код неких других врста крпеља који се јављају код нас и знатно ређе уједају људе, хране се и мужјаци. Крпељи на нашем подручју живе око три године и за развој у сваком од стадијума им је просечно потребно око годину дана. Плодно су зрели као одрасле јединке – објашњава др Снежана Томановић, научни саветник у Институту за медицинска истраживања.

Женка после парења мора да узме оброк, а после узимања хране и полагања јаја она угине. Исти случај је и са мужјаком. И он после парења умире.

– Крпељи су вектори, преносе бактерије и вирусе са животиња на човека. Болести и вируси код њих могу да се задржавају у свим стадијумима развоја. Значи, крпељ убоде животињу и зарази се, потом у наредном стадијуму убоде другу животињу и њој пренесе заразу, а затим убоде човека и њему пренесе заразу. Због тога зараженост крпеља може да варира из године у годину. Све зависи од животиња са којима дођу у контакт. Крпељи углавном нападају сисаре, мишеве, јежеве, корњаче, птице, чак и гмизавце попут змија. Често су им у градовима на менију гуштери – напомиње Томановићева.

Осим ове бактерије, крпељи су преносиоци још десетак вируса, бактерија и протозоа које могу да изазову болести код људи. Конкретно могу да пренесу вирус крпељског енцефалитиса, али и изазиваче кју грознице и туларемије.

– Крпељи могу да буду преносиоци различитих бактериjа и вируса и оне могу да се нађу у једном крпељу. Значи, приликом једног убода може да пренесе две или више бактерија. Због тога је веома важно да човек буде свестан убода и да води рачуна у наредних десетак до месец дана после тога. У случају да се јаве стања налик грипозном, са грозницом, температуром, боловима у мишићима, обавезно мора да обавести свог лекара о убоду – каже Томановићева.

Живе у високој трави, а не на дрвећу

Крпељи живе у високој трави и можда их понекад има у нижем жбуњу. Слабо се крећу и зависни су од влажности. Ако нема влажности, онда их то ограничава и они се не пењу тако високо. Због тога крпеља нема на дрвећу.

– Крпељ зна да убоде човека у врат или космати део главе, али не због тога што је ту пао са дрвета, већ зато што он тражи најтањи део коже да би се закачио – каже др Снежана Томановић, научни саветник у Институту за медицинска истраживања.

Њима одговара када је влажност већа, када има пуно падавина и када је температура виша. Због тога су код нас и најактивнији у пролеће. Лети се њихов број смањи, у јесен поново повећа, али не као у пролеће.

Избегавати лежање на тлу

Тотална заштита од крпеља не постоји, али требало би избегавати провлачење и пузање кроз жбуње, ходање по непокошеним површинама и лежање на тлу на излету у природи. Требало би носити панталоне дугих ногавица и обавезно их увлачити у чарапе, као и мајице дугих рукава и затворену обућу.

Најбоље је носити светлију одећу јер тако лакше може да се уочи крпељ и пре него што се закачи за кожу.  Средства за одбијање крпеља која делују и по неколико сати зависно од знојења наносе се на откривене делове тела и то више пута у току излета. Важан је и самопреглед по повратку из природе и то детаљан, посебно подручја пазуха, препона, пупка, косе, потиљка, врата, иза уха...

Заразна обољења

Кју грозница је обољење које личи на грип, мада један број инфицираних може имати асимптоматску инфекцију. Акутни случајеви најчешће почињу наглом појавом високе температуре и јаке главобоље. Јављају се и болови у мишићима, малаксалост, знојење, кашаљ и бол у грудима. Најчешће се појављује у Војводини.

Туларемија је заразно обољење које може да се манифестује у облику отока лимфних чворова или раница на кожи, али може да изазове и упалу плућа, праћену боловима у трбуху, повраћањем и високом температуром.

Вирус крпељског енцефалитиса може да изазове упалу мождане овојнице.


Коментари0
5146a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља